Русија и Украјина: Руски шпијуни успешнији од војске, припремали терен за инвазију од 2021.

Руске безбедносне и обавештајне службе су биле више успешније у раду у Украјини од војске, тврде стручњаци водећег одбрамбеног аналитичког центра из Велике Британије.

Руске обавештајне агенције је припремала инвазију на Украјину од јуна 2021, наводи се у извештају Краљевског института за безбедност (Руси).

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) брзо је остварила доминантан утицај на становнике окупираних делова Украјине, наводи се у извештају.

Извештај је састављен на основу информација добијених од извора и снимљених докумената, објашњавају аутори.

Допринос су дали и украјински обавештајни званичници, део информације добијених је и кроз пресретнуте комуникације и истраживања на терену.

Истраживачи кажу да је ФСБ успео да преузме хард дискове из државних компјутера како би идентификовао прокијевске појединце, ухапсио их и испитао.

Јединице за електронско ратовање су распоређене како би одсекли окупиране делове Украјине од света, што им омогућава да успоставе контролу, саопштио је Руси.

Шеф руске спољне обавештајне службе СВР рекао је председнику Владимиру Путину да им је потребно више времена за припрему и затражио да се инвазија одложи.

Његов захтев је одбијен, кажу из истраживачког центра.

Извештај Прелиминарне лекције из руских неконвенционалних операција током руско-украјинског рата, од фебруара 2022. до фебруара 2023, на 39 страна објашњава и упозорава западне владе о обиму руских тајних операција за инфилтрирање у одређене земље земље.

Џек Ватлинг, главни аутор истраживања, указао је на недавно хапшење високог немачког обавештајног званичника оптуженог за прослеђивање поверљивих информација Москви.

„Очигледно је", наводи се у извештају, „да су руске специјалне службе успеле да регрутују велику мрежу агената у Украјини пре инвазије и да је велики део тог апарата остао функционалан и после инвазије, обезбеђујући сталан проток обавештајних података руским снагама".

Руска државна шпијунска агенција, ФСБ, наследник совјетског КГБ-а, успела је да то уради формирањем привремених оперативних група које су имале задатке да се усредсреде на поједине градове, попут Мелитопоља.

Како су руске снаге напредовале, службеници ФСБ-а би одузимали документе украјинске владе из локалног штаба, преузимали хард дискове рачунара што им је онда омогућавало да направе спискове ко ради за државу и где живе.

Претреси по кућама су потом довели до хапшења и испитивања у подрумима.

Често су их мучили, наводи Вотлинг, не толико да би се извукле информације, већ да би их застрашили, да би се становништво одвратило од отпора окупацији.

Русија је доследно негирала вишеструке оптужбе за кршење људских права у Украјини.

Најмање 800 украјинских званичника је почело да ради за ФСБ од чега неки добровољно, а неки под присилом.

У исто време, јединице за електронско ратовање радиле су на прекиду приступа украјинској телевизији, радију и интернету, додатно изолујући становништво у областима под окупацијом.

ФСБ је проценио да је потребно да контролишу само осам одсто становништва да би покорили неку област, каже Вотлинг.

Општа слика је да су руске обавештајне и безбедносне агенције постигле већи успех у Украјини него њена војска, која је претрпела бројне неуспехе.

Међутим, и шпијуни су имали одређених пропуста.

Погледајте видео: Зашто је Француска проласила Жозефин Бејкер хероином

Њихова првобитна процена пре инвазије, коју су дали руском председнику Владимиру Путину, била је да ће руске снаге бити дочекане раширених руку и да ће се влада у Кијеву брзо срушити.

То се показало погрешно.

„Руским специјалним службама", каже се у извештају, „недостаје поштење да тачно извештавају о сопственим напорима. Чини се да постоји системски проблем претераног извештавања о властитим успесима и прикривања слабости надређенима".

Џек Вотлинг указује на пример руског генерала у војној обавештајној служби ГРУ који је био задужен за тровање у Солсберију 2018. коришћењем нервног агенса новичок у неуспелом покушају да убије Сергеја Скрипаља, пребеглог из КГБ-а.

Упркос томе што је операција разоткривена и наводни кривци јавно идентификовани, тај генерал није смењен.

Уместо тога, он је унапређен.

За годину дана од почетка рата у пуном обиму, формирана је нова мапа сајбер напада, пише француска одбрамбена група Талес.

На самом почетку сукоба већина инцидената била је усмерена само на Украјину (50,4 одсто у првом кварталу 2022. наспрам 28,6 одсто у трећем кварталу), али је у земљама ЕУ у последњих шест месеци дошло до наглог пораста инцидената везаних за рат у Украјини (9,8 одсто наспрам 46,5 одсто глобалних напада).

Талес у извештају истиче три главне области:

Почетком марта, Мајкрософт је навео да је Русија у првих шест недеља ове године покренула сајбер нападе у најмање 17 европских земаља, а да су овогодишњи напади у Европи углавном били усмерени на владине организације за шпијунажу.

Погледајте видео: Зашто Америка захтева изручење Џулијана Асанжа

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]