Деца и наталитет: Превремено рођене тројке постале Гинисове рекордерке

Три сестре из Бристола ушле су у Гинисову књигу рекорда по два основа - биле су најлакше и најраније рођене тројке које су преживеле порођај.

Руби-Роуз, Пејтон Џејн и Порша-Ме Хопкинс биле су тешке укупно 1.284 грама када су се родиле са 22 недеље, на Дан заљубљених 2021. године.

Провеле су 216 дана у јединици за интензивну негу новорођенчади у болници Саутмид у Бристолу.

Михаела Вајт и Џејсон Хопкинс кажу да су њихове ћерке „узнапредовале" од тог периода.

„Од када су изашле из болнице само расту и здравље им је све боље", каже 32-годишња Вајт.

Она се породила царским резом само три недеље пошто је сазнала да носи тројке.

„Било је то лудо, најкраћа трудноћа" коју су родитељи искусили, каже Хопкинс.

Порођај је био трауматичан и није могла да види бебе када су рођене, прича Вајт.

Брзо су смештене у инкубаторе и умотане у синтетичку тканину, која имитира материцу и регулише њихову телесну температуру.

Прва 72 сата била су најкритичнија и морале су самостално да дишу 10 секунди док им доктори нису дали кисеоник.

„Сам период у интензивној нези, било да је два дана или у нашем случају 216, за сваког родитеља је једно од најтежих путовања које могу искусити", каже Хопкинс.

Све три девојчице су рођене са церебралном парализом и хроничним стањем које утиче на покретност и координацију.

Руби-Роуз, која је рођена у 10:21 по локалном времену са 467 грама, има блажи облик стања, док њене сестре Пејтон-Џејн и Порша-Мае, које су рођене готово два сата касније са 402, односно 415 грама, имају проблеме са кретањем и хране се на сламчицу.

Хопкинс, 36-годишњи отац девојчица, каже да је саветник на порођају напоменуо да би његове ћерке могле да буду најраније рођене тројке у Великој Британији.

„Тако смо ступили у контакт са људима из Гинисове књиге рекорда", додаје.

Открили су да је Вајт трудна тек у 19. недељи, када су се суочавали са избацивањем из привременог смештаја и изгубили су послове услед пандемије корона вируса.

„Мислим да ми је услед притиска, стреса због избацивања и других ствари можда и пукао водењак", истиче она.

„Нико не зна зашто сам се тако рано породила. Била је то тешка година за нас због губитка дома и одласка у привремени смештај", додаје.

Вајт и Хопкинс су поделили њихову причу са више од 10.000 пратилаца на ТикТоку, где су истакли да желе да утичу на свест о посттрауматском стресном поремећају и постпорођајној депресији код очева, као и да помогну другим родитељима превремено рођене деце.

Хопкинс, који се борио са посттрауматским стресним поремећајем и постпорођајном депресијом, каже да је искуство посматрања његових ћерки у интензивној нези „веома тешко".

Захвалио се медицинском особљу за све што су учинили и настављају да раде за њих.

Пар има и двоје старије деце и признају да је било тешко наћи времена за њих, јер је живот био „маничан" у том периоду.

Али, научили су да се „ослањају једни на друге" и тако су издржали, додају.

„Михаела је чудесна мама и заиста је сјајна - обожавам је.

„Не могу речима да опишем колико сам поносан на ову жену, невероватна је", каже Хопкинс.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].