Историја и археологија: Мистерија две хиљаде година старих хумки

Аутор фотографије, Ohio History Connection
- Аутор, Брендон Витроу
- Функција, ББЦ Култура
Јесење лишће крцка под нашим ципелама док на десетине радозналих туриста и ја пратимо водича травнатим насипом.
Застајемо у тренутку када стижемо до круга који се налази на узвисини коју је формирао још један зид насуте земље.
Били смо на Октагону, делу Хоупвел церемонијалног комплекса, велике мреже ручно направљених брда која се протежу кроз централни и јужни Охајо и која су направљена пре отприлике 2.000 година.
Домороци би на Октагон долазили са места удаљених стотине километара и ту би се редовно окупљали ради заједничких ритуала и богослужења.
,,Овде се налазила колиба за ритуално купање или нека врста центра за прочишћење", каже наш водич Бред Лепер, виши археолог из Историјског друштва Охаја и њиховог Светског програма наслеђа, док показује у правцу круга.
Видим савршено уређен травњак - попут голф терена.
Заставица на високом штапу означава рупу која се налази у центру.
Октагон се тренутно користи као терен за голф.

Аутор фотографије, Mary Salen/Getty Images
Све ове праисторијске церемонијалне формације у Охају створила је Хоупвел култура, мрежа заједница које су се овде окупљале и долазиле чак из Монтане или Мексичког залива у периоду између 100. године п.н.е. и 500. године и које су биле повезане мноштвом трговачких путева.
Њихови земљани радови у Охају се састоје од облика - кругова, квадрата и осмоугаоника - најчешће међусобно повезаних.
Археолози тек сада почињу да схватају колико су префињена била сва ова инжењерска чуда.
Саграђени уз запањујућу математичку прецизност, као и уз комплексно астрономско поравнање, ово су највећи геометријски земљани радови на свету који нису грађени као утврђења или друге одбрамбене структуре.
И иако већи део људи никада није ни чуо за ове формације, као ни за њихове градитеље, чини се да се и на том пољу ствари мењају.
Америчка влада је ове године номиновала осам хоупвелских формација на разматрање Унесковом програму светског наслеђа.
На списку су и Велики круг и Октагон у Њуарку у Охају, као и први државни парк у Охају - Древна тврђава (не ради се о правој тврђави).
Осталих пет су део Историјског Хоупвел парка - Mound City, Hopeton Earthworks, High Bank Works, Hopewell Mound Group и Seip Earthworks.
Лепер ми је рекао да су Октагон и Велики круг некада били велики, јединствени Хоупвел комплекс који се простирао на 11,6 квадратних километара и који је био повезан серијом путева оивичених земљаним зидовима.
Шетајући овим пределима данас, не можете се одупрети шоку који изазива њихова величина.
Велики круг, где се налази музеј Церемонијалног комплекса, пречника је 400 метара.
Његови зидови се уздижу до висине од скоро пет метара и са унутрашње стране су оивичени дубоким прокопом.
Велики круг је некада био повезан са тргом и погребним простором.
Данас се може видети само један део тог трга. Октагон се пружа на масивних 30 хектара Опсервационог круга, огромног земљаног круга који је служио за окупљање и извођење ритуала гледања у ноћно небо.

Аутор фотографије, Ohio History Connection
,,У Октагон бисте могли да сместите четири римска Колосеума", каже Лепер.
Стоунхенџ би стао у онај мали круг који данас служи као терен за голф.
Додаје и то да су пре 2.000 година староседеоци саградили ове формације без модерног оруђа, копајући земљу оштрим штаповима и преносећи је у плетеним корпама на сопственим леђима.
Претпоставља се, додаје он, да су преместили око 200.000 кубних метара земље.
Циљ овог достигнућа Хоупвела није био обично стварање великих, профилисаних облика које су иначе градили без видиковца са брда који би служио као поглед из ваздуха на структуре.
Они су поврх свега у те структуре уградили неку врсту скривене геометрије.
Све док насипи нису били измерени и упоређени, мислило се да градитељи нису имали никакво математичко или геометријско знање, поготову што није било никаквих писаних трагова који би сведочили о њиховом умећу.
На крају је откривено да су били у стању да изврше прецизна мерења свих својих радова и да их повежу на потпуно неочекиване начине.
Лепер објашњава да је обим Великог круга ,,једнак опсегу савршеног квадрата са којим је био повезан", као и да је ,,величина тог савршеног круга једнака са површином Опсервационог круга који је повезан са Октагоном".
,,Уколико бисте нацртали квадрат у самом Октагону тако што бисте повукли линију која би ишла наизменичним угловима ка Октагону, стране тог квадрата (321 метар) би биле идентичне пречнику тог круга (321 м) са којим је повезан", додаје он.

Аутор фотографије, Gary Whitton/Alamy
Примери овако узајамно повезаних земљаних формација археолози константно проналазе.
Према Леперу, та димензија од 321 метра, без обзира да ли је преполовљена или дуплирана, пронађена је на другим домородачким налазиштима у целој земљи и служила је као заједничка јединица за меру.
И док је ово геометријско и математичко знање Хоупвела фасцинирало научнике, потпуно другачији ниво софистикације се појавио када су наслаге земље огољене - астрономско поравнање.
Током 1980-их година, двојица професора са Ерлхам колеџа у Индијани, Реј Хивели (физичар и астроном) и Роберт Хорн (филозоф), одлучили су да посете Октагон и Опсервациони круг који му је био придодат.
Пошто гигантски споменици као што је Стоунхенџ привлаче огромну пажњу, они су се запитали да ли су и ове земљане структуре поравнате са соларним календаром.
Хивели и Хорн нису пронашли никакве соларне везе, али су потом смислили алтернативни циљ: лунарни циклус.

Аутор фотографије, Quagga Media/Alamy
,,Мислили смо да су намерна лунарна поравнања мало вероватна у Њуарку", написали су они, јер док Сунце може да се прати током једне године, за комплетан лунарни циклус је потребно 18,6 година.
И поред тога, показало се да се лунарни циклус поклапа са позицијом Опсервацвионог насипа у Опсервационом кругу.
Тамо можете да гледате како се Месец уздиже изнад самог центра Октагона сваких 18,6 година.
,,Астрономска поравнања су релевантна и корисна само уколико на неки начин повежу небеске орбите и поуздане системе који нам помажу да разумемо сам живот", каже Тимоти Дарвил, професор археологије на Универзитету Борнмаут који се бавио истраживањима и у Стоунхенџу и у Церемонијалним насипима Хоупвел.
,,Церемоније одржаване током посматрања звезданог неба су по свему судећи имале и секундарну функцију у неговању заједнице".
Управо та заједница и њена култура, део су предмета који је послат у Унеско.
Место под заштитом Унеска мора да покаже да поседује ,,изузетну и универзалну вредност", каже Џенифер Олтман, директорка историјских локалитета и музеја Историјског друштва Охаја.
Један од критеријума је, како каже, да су ово ,,ремек-дела генијалних људских креативних доприноса" и баш ту су значајни ови елементи који се тичу математике, геометрије и астрономије.
Други критеријум је ,,да представљају изузетно сведочење о културној традицији која их је и произвела".

Аутор фотографије, Brandon Withrow
Олтман објашњава: ,,Заиста понешто можете да научите о животу људи и онога што је њима било битно гледајући и проучавајући ове земљане формације".
Месец је, на пример, био веома важан у култури Хоупвела.
Дарвил ми је рекао да се, у неким културама, за Сунце, Месец… сматра да имају огромну моћ на све што нам се дешава на дневној бази.
,,Зато су многа небеска тела обожавана и тако је њихова моћ оправдавана и рационализована".
Зато је врло могуће да је Месец био божанство за све оне који су долазили на окупљања.
,,Земља коју данас називамо Охајо је дом бројним и изузетним локалитетима са земљаним формацијама које је извело домородачко становништво ове регије пре више хиљада година", каже Меган Вуд, извршна директорка Историјског друштва Охаја.
Иако нису сви такви радови конкретан део Хоупвел хумки - пример је историјско налазиште Серпент Моунд у Пиблсу, у Охају које се равна према сунцу - Вуд их све види као ,,иконе" домородачких ,,културалних достигнућа".
Пошто иза ове културе није остало никаквих писаних трагова, само земљани радови и неколицина објеката пронађених тамо сведоче о културном наслеђу.
Археолошка ископавања се настављају на неким од налазишта на којима су пронађени објекти попут ритуалне луле за пушење или малих камених статуа шамана који носе медвеђу кожу и држе људске лобање (Шаман из Њуарка).
Пошто су ово била места за окупљање, а не села, пронађени предмети представљају локације са којих су домороци допутовали - предмети у облику лула, бакарни тањири и нож од вулканског стакла.

Аутор фотографије, Caleb Hughes/Alamy
У сваком случају, након што је цивилизација Хоупвел постепено почела да нестаје око 500. године, други домородачки народи су почели да се брину о земљи.
Једна од таквих група је било племе Шони које је Охајо сматрало својим домом све док нису насилно били пресељени западно од реке Мисисипи 1830. године.
,,Ми можда нисмо одговорни за стварање и изградњу ових формација, али знам да су моји преци овде живели и да су их штитили и поштовали", рекао је поглавица Глена Валас из Источног Шони племена из Оклахоме, који верује да би и друга племена требало да имају улогу у будућој заштити Хоупвел земљаних формација и у дискусији о њиховом културолошком значају.
У сваком случају, добијање Унесковог сертификата је компликован, бирократски процес.
Иако се налази на земљи коју поседује Историјско друштво Охаја, сам Октагон се налази под контролом Моундбуилдерс клуба.
Клуб је власник јединственог уговора који истиче 2078. године и који својим посетиоцима дозвољава излазак на хумке четири пута годишње.
Остатак времена посетиоци могу да проведу само на платформи на паркинг и да посматрају мале делове поседа.
ОХЦ тренутно води процес за исељење клуба (уз одштету).
Ниже судске инстанце су већ донеле пресуде у корист историјског друштва, али је уследила жалба на ову одлуку у Врховном суду Охаја.
Уколико ОХЦ није у стању да гарантује јавни приступ поседу, то би могло да утиче и на одлуку Унеска.

Аутор фотографије, Brandon Withrow
Иако Унеско заштита не би подразумевала повратак земље или репарације, то би свеједно значило много већу локалну присутност и едукацију о историји америчких домородаца.
То значи да ће и више аутохтоних актера, као што су Шони, моћи да испричају причу из своје перспективе за будуће генерације.
,,Ја само желим да људи сазнају за ово", каже поглавица Валас.
,,Желим да људи буду у стању да виде све ово.
,,Желим да људи могу да дођу овде у посету и желим да људи могу да схвате да је ово културни феномен. И да је то непроцењиво".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












