Русија и Украјина: Мигранти у иду у Путинов рат под присилом

Наводно је руска плаћеничка група Вагнер регрутовала десетине хиљада затвореника да се боре у Украјини.

Али све већи број жртава и илегалних погубљења отежава проналажење добровољаца, чак и по затворима.

Многи осуђеници сада се брину да би напросто могли бити приморани да иду у рат - а мигрантски радници из Централне Азије посебно су угрожени у тој ситуацији.

Ануар је дошао у Русију у потрази за послом 2018. године.

Касније је осуђен због продаје дроге и послат да служи казну у Затворску колонију број шест у Владимирској области.

ББЦ не објављује његово право име и држављанство из безбедносних разлога.

Крајем јануара, он је рекао оцу да је група затвореника из Централне Азије послата да се бори у Украјини без њиховог претходног пристанка.

„У том затвору има много Узбекистанаца, Таџикистанаца, Киргистанаца. Сада планирају да пошаљу другу групу, а мој син је забринут да ће и њега присилити да иде", рекао је за ББЦ Ануаров отац.

ББЦ је имао увид у судске списе и Ануарова писма која потврђују да он заиста служи казну у том затвору.

А његову причу о групи која је била присиљена да иде у Украјину у јануару потврдила је и Олга Романова, директорка организације за заштиту грађанских права „Русија иза решетака".

Родитељи тих затвореника су јој се обратили за помоћ.

„Није им понуђен избор. Речено им је да морају да потпишу уговор и послати су на прву линију фронта као џак кромпира", каже Романова.

Испрва су родитељи били спремни да иду на суд да њихова деца не би завршила у Украјини, каже она.

Али су потом одбили да то учине, из страха од казне коју би њихова деца могла да претрпе ако остану у затвору.

Затворска колонија број шест је озлоглашена по суровом поступању према затвореницима и њиховом честом премлаћивању.

Олга Романова је описује као „затвор за тортуру".

Ту је затворен и Алексеј Наваљни, истакнути руски опозиционар.

Администрација колоније није одговорила на захтев ББЦ-ја да прокоментарише оптужбе да су присилили затворенике да потпишу војне уговоре.

Изгледа да је испочетка регрутовање у затворима било веома успешно, али се ствари мењају, јер је група Вагнер почела да трпи тешке губитке на бојишту.

Можда ће вас занимати и видео

ББЦ на узбечком је разговарао са Фаруком (није му право име), држављанином Узбекистана који служи казну у затвору у руској Ростовској области.

Неколико његових колега затвореника прикључило се Вагнеру.

Испрва је то било добровољно, испричао је Фарук, али он се сада брине да би затвореници могли бити присиљени да иду у рат.

„У почетку сам и ја размишљао да идем зато што су сви веровали да је Русија јача, да ће Русија победити - можда за месец дана, три месеца или годину дана.

„Али сада видимо колико људи тамо гине и ако им понестаје војника - то онда није добро. Ако ми буду рекли да морам да идем а ја одбијем, онда могу да кажу да сам против Русије."

Централноазијски држављани регрутују се да се боре за Русију и на друге начине, не само из затвора.

Укупно има око 10,5 милиона миграната из Узбекистана, Таџикистана и Киргистана који раде у Русији, према последњим статистичким подацима руског министарства унутрашњих послова.

А то је огроман ресурс за војне регрутере из ког могу да црпе ново људство.

Руске власти отворено ангажују људе да се придруже оружаним снагама у мигрантском центру у Москви.

Постоје чак и огласи на узбечком, киргиском и таџичком језику који нуде грађанима ових земаља убрзану процедуру за добијања руског пасоша ако се пријаве у оружане снаге.

Али активисти кажу да то није увек на добровољној бази.

Бранитељка мигрантских права Валентина Чупик рекла је за ББЦ да полицајци понекад заустављају централноазијске мигранте на улици и застрашују их да потпишу војни уговор.

Говоре им да ће иначе бити депортовани, каже Чупик.

Многи мигрантски радници немају одговарајуће радне дозволе, живе на месту на ком нису пријављени или крше друга мигрантска правила.

И због тога могу бити лаке мете за регрутере.

Азиз, ком то није право име, има двоструко руско и таџичко држављанство, а за ББЦ је рекао да је био приведен током полицијске рације на градилишту на ком ради.

Речено му је да ће бити одведен у полицијску станицу да му се провере папири, али је уместо тога завршио у војном одсеку за мобилизацију.

Кад је почео да виче на полицајце тражећи да му кажу зашто су га лагали, они су му заврнули руке на леђа и убацили га назад у аутобус.

На крају су га пустили.

Али многи мигранти у Русији се сувише плаше полицајаца да би се побунили кад их ови присиљавају да се пријаве у рат.

Погледајте и видео: „Ово је краљевство руског снајперисте"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]