Олимпијске игре 2024: МОК позива Украјину да одустане од претњи бојкотом Игара у Паризу

Међународни олимпијски комитет позвао је Украјину да одустане од претњи бојкотом Летњих Олимпијских игара у Паризу 2024. ако руским и белоруским спортистима буде дозвољено да се такмиче.

Председник МОК-а Томас Бах поручио је украјинском Олимпијском комитету да су такве претње „за жаљење".

Украјина се нада да ће добити међународну подршку за забрану спортиста из две земље због руске инвазије започете пре годину дана.

МОК је раније саопштио да ће размотрити начин да се руским и белоруским спортистима омогући да се такмиче под неутралном заставом.

На тај став МОК-а, одговорио је украјински министар спорта Вадим Гутсајт, који је и председник њеног Олимпијског комитета, рекавши да би земља могла да бојкотује Игре у Паризу.

Овај став су подржале и неке европске земље, као и Америка.

Украјински председник Владимир Зеленски рекао је да би допуштање руским спортистима да се такмиче на Олимпијским играма 2024. значило показати да је „терор на неки начин прихватљив".

У писму Баха упућеном Гутсајту, у који је ББЦ имао увид, председник МОК-а је навео да су коментари украјинских званичника који сугеришу да би допуштање руским и белоруским спортистима промовисали рат „клеветнички".

Бах је додао да је претња бојкотом „преурањена" јер МОК још није разговарао о учешћу руских и белоруских спортиста као неутралних у „конкретним терминима".

Критиковао је Украјину да „притиска" међународне федерације, чланове МОК-а и будуће олимпијске домаћине „у покушају да јавно утиче на њихово доношење одлука" и тврди да је то „велика већина њих перципирала као, у најмању руку, крајње жалосно".

Бах је навео да украјински спортисти имају „неподељену подршку" Олимпијског покрета и да „сви осећамо бол патње украјинског народа у овом окрутном рату".

После почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, МОК је позвао спортске савезе да искључе спортисте, званичнике и тимове из Русије и Белорусије са међународних догађаја.

Бах је тада рекао и да је свестан утицаја које такве санкције имају на спортисте.

У писму се позвао на резолуцију Уједињених нација у којој се каже да је „било који облик дискриминације некомпатибилан са олимпијским покретом".

Цитирао је и два специјална известиоца УН који изражавају забринутост због потпуне забране дискриминаторности руских и белоруских спортиста као разлоге за разматрање њиховог укључивања као неутралних.

Бах је додао да би бојкот „прекшрио олимпијску повељуе" и да је против „основа и принципа" олимпијског покрета.

У одговору на Бахово писмо, удружење Спортисти за Украјину (Athletes for Ukraine) и атлетско удружење Глобал Атхлете рекли су да МОК има „обрнут став према агресору и жртви овог рата" за који верују да је у супротности са Олимпијском повељом.

Додали су да тиме што је тако критичан према претњи бојкотом, МОК „негира право Украјине на суверенитет".

Раније овог месеца, Летонија, Литванија, Естонија и Пољска изразиле су противљење укључивању спортиста из Русије и Белорусије.

Уследило је и слично заједничко саопштење олимпијских комитета Данске, Финске, Исланда, Норвешке и Шведске.

Пољски министар спорта и туризма верује да би чак 40 земаља могло да бојкотује Олимпијске игре у Паризу, чиме би цео догађај био, како је рекао, „обесмишљен".

Градоначелница Париза Ан Идалго у међувремену је променила став и истакла да не жели да се руски спортисти такмиче на Олимпијским играма 2024. док траје рат у Украјини.

Британска влада је осудила план МОК-а, наводећи да на идеју о укључивању спортиста из Русије и Белорусије гледа као на „свет далеко од реалности рата".

Светска атлеткска федерација је изнела став да су спортисти из тих земаља остали искључени из његових догађаја.

МОК је забранио Русији и Белорусији учешће на Зимским параолимпијским играма у марту 2022, иако је спортистима било дозвољено да се такмиче под неутралном заставом.

Најављене су даље санкције за друге спортове, попут фудбала, рагбија, Формуле 1, бициклизмма и пливање, док је руским и белоруским тенисерима забрањено да играју на гренд слему на енглеском Вимблдону прошле године.

Русији је било забрањено да учествује на Олимпијским играма у Токију због допинг скандала, иако је више од 300 спортиста из 30 спортова тада могло да се такмичи под именом Руски олимпијски комитет.

Вимблдон тек треба да саопшти да ли ће се забрана коју је увео прошле године наставити, али тенисери Русије и Белорусије су се такмичили на другим гренд слем турнирима.

Белорускиња Арина Сабаленка је победила на овогодишњем Аустралијан опену, такмичећи се под неутралном заставом.

Бах је у писму поменуо управо Сабаленку и рекао да су идеје МОК-а о учешћу Русије и Белорусије „у складу" са оним што се догодило на Аустралијан опену, без истицања „застава, националних симбола или знакова који подржавају рат".

Украјинска тенисерка Јелена Свитолина подржала је забрану учешћа руским и белоруским тенисерима на прошлогодишњем Вимблдону.

„Мислим да неутрална застава ништа не мења", рекла је раније.

Прошлог месеца, украјински председник Зеленски је рекао да је „свака неутрална застава руских спортиста умрљана крвљу".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]