Русија, Украјина и Финска: Посета центру посвећеном борби против невидљивих руских ратних претњи

Мистериозне подводне експлозије, анонимни сајбер напади и суптилне онлајн кампање за подривање западних демократија - све то спада у „хибридне претње".

ББЦ је посетио центар посвећен борби против овог релативно новог облика ратовања који све више забрињава НАТО и ЕУ.

„Ради се о манипулацији информативним простором.

„Ради се о нападима на инфраструктуру од кључне важности", објашњава Теија Тиликаинен кад смо је замолили да дефинише хибридни рат.

Она је директорка Европског центра изврсности за сузбијање хибридних претњи (Hybrid CoE), основаног у Хелсинкију, у Финској, пре шест година.

Тиликаинен каже да је то неодређен формат претње, а земље имају проблема да се изборе са њим и заштите од њега.

Али те претње су врло стварне.

У септембру прошле године, снажне подводне експлозије у Балтичком мору направиле су зјапеће рупе у гасоводу Северни ток између данске и шведске обале.

Гасовод је направљен да испоручи руски гас до северне Немачке.

Москва је одмах негирала било какву одговорност, али сумње запада биле су усредсређене на потенцијални руски мотив за додатно лишавање Запада енергије, као казну за пружање подршке Украјини после руске инвазије из фебруара прошле године.

До данас није саопштено ко је одговоран за ову саботажу, како је овај случај назван у Европској унији.

А затим је ту и уплитање у изборни процес.

Мало је људи било тога свесно у оно време, али после америчких избора 2016. године, истражитељи су закључили да је дошло до координисаног руског уплитања - које је Москва још једном негирала - са циљем да се упропасте шансе Хилари Клинтон за победу, а све у корист Доналда Трампа.

Ово је наводно изведено уз помоћ онлајн „ботова" - вештачких онлајн налога на друштвеним мрежама које контролишу сајбер активисти блиски држави, радећи из „фабрика тролова" у Санкт Петербургу.

Други метод је дезинформација - намерно пропагирање алтернативног, лажног наратива, често привлачног поводљивијим сегментима становништва.

Овај феномен се убрзао после руске инвазије на Украјину, кад су милиони грађана - не само у Русији, већ чак и у западним земљама - прихватили верзију Кремља да је инвазија нужан чин самоодбране.

Да би помогли владама да препознају и заштите се од ових претњи, НАТО и ЕУ су основали Hybrid CoE у Финској.

Ова земља је занимљив и можда природан избор за седиште једног таквог центра.

Деценијама је остајала званично неутрална, још откако је изгубила кратки зимски рат са Русијом 1940. године.

Али две земље деле границу која је дуга 1.300 километара и нервозна Финска почела је све више да се приближава Западу, што је кулминирало прошле године њеним подношењем захтева са пријем у чланство НАТО.

Једног хладног, снежног јутра, посетио сам центар, смештен у пословној гради близу министарства одбране земље и недалеко од сиве зграде руске амбасаде из совјетског времена.

Тамо директорка Теија Тиликаинен предводи тим од око 40 аналитичара и стручњака за ову тему сакупљених из великог броја НАТО и ЕУ земаља, међу којима је и један Британац ког уступа британско Министарство одбране.

Она објашњава да је актуелна област на коју се концентришу Арктик, где су исцртали много потенцијала за хибридне претње.

„Појављују се нови извори енергије", објашњава она.

„Јавиле су се нове могућности за велике силе да крену да штите сопствене интересе, а и има много манипулације информацијама.

„Руска званична верзија је да је Арктик специјална област изван сфере сукоба у којој се ништа лоше не дешава, а Русија ипак тамо гомила војску."

Можда кључне препознатљиве карактеристике хибридних претњи су да скоро никад не укључују прави „кинетички" напад - некога ко отвара ватру из оружја.

Оне су много суптилније, али често ништа мање опасне.

Такође, по природи их је тешко приписати било коме, што значи да је обично тешко одредити ко стоји иза таквих чинова, као што је масивни сајбер напад из 2007. године на Естонију или прошлогодишње експлозије на гасоводу у Балтичком мору.

Починиоци воде рачуна о томе да оставе што мање трагова за собом.

Има много начина на које нека земље може да нашкоди другој а да се не служи директном војном акцијом.

Ово је најбоље илустровано у приручнику који је саставио центар, навевши поморске хибридне претње - десет замишљених, али изузетно могућих сценарија.

Они варирају од тајновите употребе подводног оружја до проглашавања зоне контроле око острва, плус блокирање уских мореуза.

Један стварни сценарио који су детаљно проучили су акције Русије у Азовском мору пред њену инвазију на Украјину.

Од октобра 2018. године па надаље, да би украјински бродови могли да отплове из лука у Маријупољу и Бердјанску кроз Керчки мореуз и напоље на Црно море, прво су морали да стану у ред за инспекцију руских званичника.

Ова одлагања, каже Јука Саволаинен, директор рањивости и отпорности, могла су да се одуже данима или чак и две недеље, наносећи штету украјинској привреди.

Али експерти центра су највећа изненађења затекли на пољу дезинформација.

Пошто су упоредили и проценили бројна истраживања јавног мњења широм Европе, дошли су до закључка да у неколико земаља чланица НАТО Русија води у рату информацијама у значајним сегментима популације.

У Немачкој, на пример, верзија Кремља да је његов напад на Украјину био неопходна реакција на провокацију НАТО-а стиче све већу популарност током трајања рата.

У Словачкој, више од 30 одсто анкетираних верује да је рат у Украјини директно изазвао Запад.

У Мађарској, 18 одсто становништва за рат сматра кривом „репресију над становништвом које говори руски у Украјини".

Јакуб Каленски, виши аналитичар из Чешке, служи се аналогијом воде да илуструје потребу за сузбијањем кампање дезинформисања из Москве.

„Не бих оценио руске дезинформације као нешто посебно софистициране.

„Не ради се о атрактивности поруке, већ о начину на који постижу успех пуким бројевима. Нема разлога да се тим људима омогући приступ друштвеним мрежама.

„Свако жели приступ пијаћој води, али не дозвољавамо им да трују воду", објашњава он.

Тиликаинен каже да није улога центра да предузима мере за борбу против хибридних претњи, већ да процењује, информише и потом обучава друге да ураде оно што је неопходно да би се Европа заштитила од овог нарастајућег феномена.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]