Америка, политика и Бајден: Како написати најважнији говор за председника најмоћније државе света

И док амерички председник Џозеф Бајден врши последње корекције и припреме за обраћање о Стању нације, позабавимо се мало мукама иза кулиса аутора говора из Беле куће, најзаузетијег тима у Вашингтону у ово доба године.

Најважнији годишњи говор, који се одржава у ударном, престижном термину, често привлачи најбројнију публику коју ће неки амерички председник имати током читаве године - и свако у граду жели да има удела у њему.

Овде би нека реченица могла да побуди подршку за омиљени пројекат неког законодавца; онде би неки пасус могао да помогне да се покрене спровођење владиног програма из нулте тачке.

Коди Кинан то врло добро зна.

Као директор за писање говора током другог мандата Барака Обаме, он је био главни аутор његова четири говора о Стању нације.

„То је највећи говор који ћете написати током читаве године, али је он и највећи извор незадовољства, највећа гњаважа и највећи гутач времена", каже он.

„И даље ћете, међутим, осећати понос и олакшање кад све буде готово", додаје он.

Први говор о Стању нације председника Бајдена у марту прошле године уследио је само пет дана након руске инвазије на Украјину.

Његов други, у среду рано ујутру по средњеевропском времену, биће одржан пред новим саставом Конгреса у ком републиканци контролишу један дом.

То значи да је врло вероватно да ће говор попримити много другачији тон од прошлогодишњег, али Кинан тврди да он свакако мора да се надовеже на једну кључну поруку коју је за собом оставио Бајден у говору у Стању нације из 2022.

Он каже да је годишње обраћање као „уграђено дугме за ресет" председничког календара, зато што се одржава почетком године и многи људи који не прате дневну политику укључиће се да га послушају.

Под Обамом, Кинан би започињао рад на говору најмање месец-два унапред, затворивши се у радну собу без прозора испод Овалне собе на више сати без престанка како тај датум почне да се ближи.

Његова канцеларија имала је апарат за кафу, који су му поклонили припадници Националног савета за безбедност који су желели да се у говор уврсти једна ставка.

Неки чланови особља Западног крила чак су вршили присмотру над најближим тоалетом његовој канцеларији и молили га за додатке кад су га видели да излази, присећа се он.

Игноришући ове молбе, као и нагомилану електронску пошту у инбоксу, Кинан и његова асистенткиња Сузана Џејкобс осмислили су систем.

На његовим вратима би се обрео велики насмејани емотикон ако говор иде у добром правцу и он је отворен за сугестије, али би на истом месту осванула лобања са укрштеним костима ако нацрт не иде како треба и не треба му још бабица.

И иако је Кинан био главни аутор говора, увек је имао помоћ - од преосталих пет-шест писаца из тима, шефа протокола и, наравно, самог председника.

„Прави главни аутор говора увек је био Барак Обама, било да се радило о говору о Стању нације или билом ком другом великом обраћању", каже Тери Зуплат, који је помогао у изради скоро 500 Обаминих говора између 2009. и 2017.

„Један од великих митова о писању говора је да су некако аутори говора ти који стављају речи у уста председнику, док је заправо обрнуто.

„Аутори говора свакога дана ослушкују и уче од председника и покушавају најбоље што могу да осмисле нацрт који дочарава његов глас, визију и вредности."

Зуплат тврди да је говор о Стању нације изазов у којем мали број ових неслављених списатеља икада истински ужива, говор који мора да се одржи и инхерентно је битан, али ретко кад остаје упамћен.

„Толико тога мора да се помене да сваки аутор говора даје све од себе да то споји у неку кохерентну целину са заједничком темом која све то обједињује, али је то јако тешко постићи кад говорите заиста о свему - о стању нације", каже он.

Пред сам говор, Обама би сео са главним ауторима и одредио главну тему обраћања.

После тога, разни званичници из читаве владе били би позвани да дају властите увиде, усидривши говор у списак политичких реалности и фискалних ограничења.

Главни ауторски тим би потом прошао кроз тај списак, стављајући нагласак на неке ставке а потпуно одбацујући друге.

„Оно што чини сјајан говор о Стању нације је кад се он издигне из пуког списка иницијатива, програма и политика, понудивши кохерентну, ефектну причу и визију за амерички народ", каже Зуплат.

Званичници из претходне администрације Беле куће ретко су коментарисали како је било писати говоре за председника Доналда Трампа.

Али према Њујорк тајмсу, протоколи писања говора за Трампово обраћање о Стању нације били су прилично слични традицији из Обаминог времена.

Састављен од увида разних саветника, приређен од главног аутора Стивена Милера и слављен као „испричан 100 одсто властитим речником председника Трампа".

Председник Бајден је озлоглашен по томе да је тешко писати говоре за њега - обично жонглира са више верзија све до последњег часа и често се не држи задатог сценарија.

Његовог главног аутора за говоре Винеја Редија један члан администрације похвалио је као „некога ко течно говори Бајденовим језиком".

Од Редија се очекује да је протеклог викенда седео са Бајденом у Кемпу Дејвид, председничком одмаралишту у Мериленду, где су осмишљавали и усавршавали финалну верзију.

Сигурно су им се придружили и други виши сарадници Беле куће, баш као и историчар Џон Мичам.

И док се опасно ближи обрачун са републиканцима око ограничења федералног дуга, истраге министарства правде о Бајденовом руковању поверљивим информацијама и очекиваног покретања његове кампање за реизбор, у уторак увече они ће морати да постигну праву равнотежу.

Или, како се нашалио Кинан: „Срећно ауторима говора. Драго ми је што то не морам ја да радим."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]