Русија и Украјина: Бес у Африци због немачких коментара о посети шефа руске дипломатије

Немачко Министарство спољних послова нашло се на удару критика након што је на друштвеним мрежама прокоментарисало посету шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Африци користећи непопуларну генерализацију о континенту, притом правећи алузију на борбене тенкове Леопард.

„Руски министар спољних послова Лавров је у Африци, не да види леопарде, већ да отворено говори како партнери Украјине 'желе да униште све руско"", пише у твиту немачког Министарства спољних послова.

Многи у Африци наљутили су се због твита који се може протумачити као мишљење да је дивљи свет Африке једина ствар због које инострани државници долазе на континент.

Еба Калондо, портпаролка председавајућег Афричке уније, запитала је: „Да ли су за вас Африка, њени људи и дивљи свет шала?".

Калондо је напоменула да је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок недавно посетила седиште Афричке уније у Етиопији.

„Да ли је дошла да види животиње?", упитала је.

„Колико пута да вам кажемо да је Африка више од гледања дивљих животиња?", твитовао је Кофи Јебоа.

„Коришћење ужасних стереотипа о Африци да бисте остварили геополитичку предност над противником у рату у Европи, неће вам донети ниједног афричког пријатеља", додала је Зајнаб Усман.

После више недеља преговора и притисака, Немачка је у среду, 25. јануара пристала да пошаље борбене тенкове Леопард 2 у Украјину.

Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да ће послати 31 тенк Леопард у Украјину, али није прецизирао када.

Ово није прва посета Лаврова Африци од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022.

Током разговора у Јужној Африци, партнера Русије у БРИКС-у, Лаврова су дочекали мањи протести украјинске заједнице у афричкој земљи.

БРИКС је енглеска скраћеница и економски појам који се односи на растући развој привредног потенцијала Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике (Brazil, Russia, India, China, South Africa).

Русија је последњих година ширила утицај у Африци и на почетку рата у Украјини од савезника на том континенту очекивала је подршку или бар неутралан став у међународним телима као што су Уједињене нације.

Како је обновљени ангажман Русије и Африке добијао на замаху, самиту 2019. у јужном руском граду Сочију присуствовали су делегати из више од 50 афричких земаља, међу којима 43 шефа држава.

Председник Владимир Путин обратио се лидерима, позивајући се на историју подршке ослободилачким покретима и обећавајући да ће подстаћи трговину и инвестиције.

Русија и у Африци тражи не само привредне партнере, а Јужноафричка Република већ је чланица моћног БРИКС-а који се шири, већ и подршку за, како кажу из Кремља, стварање новог светског поретка у којем ће моћ и финансије бити равномерније распоређене и да се отргну из загрљаја Запада, предвођеног Америком.

Више земаља широм света изразило је у последње време намеру да се придружи овом, пре свега, економском савезу.

Међу тим заинтересованим земљама су и две афричке - Египат и Алжир.

Од Либије до Малија, Судана, Централноафричке Републике (ЦАР), Мозамбика и другде, Русија се све више укључује - често војно уз помоћ у борби против побуњеника или џихадистичких екстремиста.

У Савету безбедности УН, Кенија, која је тренутно нестална чланица, јасно је изразила противљење руској акцији у Украјини.

Али није било гласних хорских осуда других земаља које би подржали став Кеније.

Континентално тело, Афричка унија, изразило је „екстремну забринутост" због онога што се дешава у Украјини, а критике Русији биле су умивене и благе.

Јужна Африка, која је партнер Русије у групи БРИКС, позвала је Москву да повуче снаге из Украјине, али је рекла да и даље има наду у решење путем преговора.

Било је и земаља, попут Централноафричке Републике, које су подржале Русију у одлуци да призна украјинске регионе Доњецк и Луганск као независне државе.

Централноафричка Република је била прва афричка земља у којој су се појавили руски плаћеници из групе Вагнер 2017. године.

Касније их је пратио званични контингент руских војних консултаната.

Њихов циљ је био да помогну председнику Фаустину-Арчанџу Туадери да задржи контролу.

Наводи о злочинима које су починили плаћеници постали су уобичајени, али Русија је доследно порицала да је било ко од њених грађана умешан у ратне злочине или насиље над цивилима.

Руски плаћеници су такође били активни у Либији, Судану, Мозамбику и Малију, са различитим успесима.

Африка је постала кључно тржиште за руску индустрију наоружања.

Скоро половина свег оружја које стиже у Африку долази из Русије, наводи државна агенција за извоз оружја те земље.

Главни увозници су Алжир и Египат, али постоје нова тржишта у Нигерији, Танзанији и Камеруну.

Током 2014. године, када је Русија анектирала украјинско полуострва Крим и међународних санкција које су уследиле, дошло је до наглог погоршања односа са САД и Европском унијом.

Суочена са претњом западне изолације, Москва је кренула у потрагу за новим савезницима.

„Као резултат санкција, Русија је морала да тражи нова тржишта за извоз производа", рекла је раније за ББЦ Ирина Абрамова, директорка Афричког института Руске националне академије наука.

Али Русија је тражила више од тржишта - желела је повећан глобални утицај.

Русија се 2014. године укључила у грађански рат у Сирији, делимично подржавајући председника Башара ел Асада како би истакла неред који Запад прави и показала како Русија може да га поправи.

Ирина Филатова, почасни професор Универзитета Квазулу-Натал у Јужној Африци, каже да је кључни задатак Русије у Африци био да дискредитује западни утицај, на сличан начин као у Сирији.

Москва је желела да покаже да Европљани, на пример, нису успели да обуздају џихадистичку претњу у Сахелу.

То је урадила кроз двоструку политику у Африци, комбинујући званичне војне инструкторе који раде у неким земљама, и неформалне агенције, као што је Вагнер група, које се боре у многим другим.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]