Јелена Докић и Аустралијан опен: Бивша тениска звезда на мети увреда због килограма

„Лепо је видети те Јелена, нисмо се дуго видели", каже насмејани Новак Ђоковић после још једне победе на Аустралијан опену, првом гренд слему сезоне.

Пред њим је Јелена Докић, некадашња четврта тенисерка света, која је током богате каријере бранила боје и Аустралије и Југославије.

„Да ли знаш када смо се први пут овде видели?", упитала је га Докић и њих двоје су весело ћаскали неколико минута, анализирајући меч и евоцирајући успомене.

Видео снимак разговора завршио је на интернету, где су многи вређали и исмевали Докић због килаже.

У једном коментару јој неко поручује да „смањи слаткише", а у другом да је „појела све баклаве".

„Ви који то радите сте једноставно зли, лоши, подли и неуки људи", написала је потом Докић на друштвеним мрежама.

„Ја могу да уђем у форму и урадићу то због себе и мог здравља, али ви нећете постати бољи људи... Килажа се може променити, али зли људи ће остати зли људи", додала је.

Ивана Јакшић, психолошкиња са Факултета политичких наука, каже је природно да се људи суочени са таквим коментарима о изгледу не осећају добро.

Они, додаје, могу да буду врло токсични за ментално здравље.

„Колико негативно ћемо реаговати зависи од снаге нашег самопоштовања - што се ми осећамо боље поводом себе, наша емоционална реакција ће бити мање болна", наводи Јакшић за ББЦ.

Ипак, како каже, и појединци са врло позитивном сликом о себи могу се наћи у болној ситуацији.

„Некада просто немамо ментални капацитет да уложимо додатни напор и подсетимо себе да вредимо - на пример, када смо под стресом, уморни или преплављени другим бригама.

„Такође, ниједна особа просто не може да поднесе неограничену количину негативних коментара."

Иако је имала веома успешну тениску каријеру у којој је стигла и до полуфинала Вимблдона, живот Јелене Докић често није био нимало лак.

Више пута је изјављивала да ју је отац Дамир Докић - који јој је дуго био и тренер - „тукао до бесвести" и годинама злостављао, због чега је помишљала и о самоубиству.

У јулу 2022. године на Инстаграму је поделила и да је у априлу те године умало извршила самоубиство скоком са 26. спрата зграде.

Последњих година је имала и здравствених проблема са штитном жлездом.

Шта су последице исмевања због тела и тежине?

Докић је на Инстаграму поделила фотографије неколико коментара које је добила.

„Управо сам видео Јелену Докић како ради интервју за Аустралијан опен. Шта ти се десило ког ђавола? Мораш да смањиш мало грицкалице", гласио је један.

Докић наводи да је сличне поруке добила из читавог света, а „посебно из Србије", као и да су то често биле жене.

„Толико о томе да жене подржавају жене", написала је.

Она наводи да су бодишејминг и фетшејминг - исмевање некога због тела и тежине - у сатима после интервјуа са Ђоковићем „били невероватни".

У првом који је окачила је порука непознате особе да „није фер да јој кит попут Јелене Докић одузима радост од гледања тениса", као и да због ње промени канал.

Докић то назива „злом".

„Не постоји друга реч за то. Одвратно. Људе би требало да буде срамота.

„А најчешћи коментар је био 'шта јој се десило, тако је велика' - рећи ћу вам шта се десило, тражим начин да преживим и да се борим.

„И заиста није важно шта радим и шта се десило, јер величина не би требало да буде битна, већ да ли је неко добар човек, што ови људи очигледно нису."

Јакшић каже да је фетшејминг тако болан зато што „кршење било које норме, у овом случају врло снажне норме о физичком изгледу, активира страх од друштвеног одбацивања".

„Потреба за припадањем је један од најснажнијих људских мотива", наводи кратко.

Она објашњава да је основа негативних коментара по питању тежине у процесу социјалне категоризације.

Како наводи, људи имају природну склоност да друге категоризују у групе, а најснажније су на основу физичких атрибута - пола, расе, или у овом случају килаже.

„Када их категоризујемо наш ум им већ придаје неке особине које смо током социјализације усвојили као стереотипе тој групи, а стереотипи о гојазним особама су доминантно негативни", каже.

Међутим, неће сви људи учествовати у вређању људи преко интернета.

„Уколико нисте задовољни собом, бићете склонији да негативно опажате и критикујете друге и на тај начин покушавате да подигнете личну вредност ", каже Јакшић.

„Суштински, осећате ће се боље уколико другима упутите негативан коментар."

А због чега је толико тога на друштвеним мрежама?

„Пре свега због осећаја анонимности, јер је умањен осећај личне одговорности за изговорено", наводи Јакшић.

„Особа коју критикујемо је притом тамо негде на екрану и ми због тога губимо из вида да је реч о људском бићу које осећа и које такви коментари могу да повреде."

Ко је Јелена Докић?

Рођена је 1983. године у Осијеку, хрватском граду који је у то време био део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

По почетку рата у Југославији, њена породица прво прелази у Сомбор, град на северу Србије, а потом и у Аустралију.

Од малена се бавила тенисом и јако брзо је направила велике успехе.

Са само 16 година је на Вимблдону 1999. победила Мартину Хингис, што је био једини пут у историји да је прва тенисерка света изгубила од квалификанткиње.

Докић је на том турниру стигла до четвртфинала, која има укупно три, уз једно полуфинале 2000. године.

На Ролан Гаросу има четвртфинале из 2002, као и на Аустралијан опену из 2009. године.

У новембру 2000. године Докић је прешла да игра за Савезну Републику Југославију (СРЈ), када је била једна од најпопуларнијих спортисткиња у читавој земљи.

За СРЈ је, како је навела, прешла да игра на наговор оца Дамира.

Све то је трајало до 2005. године, од када је поново играла за Аустралију, а каријеру је завршила 2014. године.

Однос са оцем

Докић је важила за великог талента који није у потпуности испунио потенцијал.

Један од разлога за то многи виде у односу са оцем Дамиром, о чему су медији писали током читаве њене каријере.

И тај однос је ретко био добар.

У каснијим интервјуима, Докић је често причала како ју је отац злостављао.

„Било је тренутака када сам, због окрутности оца, умало извршила самоубиство", навела је 2020. године у интервјуу за британски Телеграф.

„Играла сам тенис 10 година и борила се са депресијом. Желела сам дуже да останем у спорту и остала бих да ме је породица подржала".

О насиљу оца причала је и три године раније, када је јој је изашла аутобиографска књига „Несаломива" (Unbreakable).

„Ударао ме је, вукао за главу, чупао ми уши, а када није било физичког мучења, било је вербалног - говорио ми је најгоре могуће увреде када сам имала 11 година", рекла је Докић.

„Било је свега, гађао ме је ципелама у главу, шутирао ме је."

Дешавало се, каже, да је отац туче каишем зато што је лоше одрадила тренинг или само зато што је тог дана био нерасположен.

„Проблем је што је то радио веома често, готово на дневном нивоу", навела је Докић.

Посебно јој је у сећању остало насиље кад је изгубила на старту турнира у Канади 2000, године.

„Имам ужасно сећање на то које ће ми заувек остати урезано… На крају сам се онесвестила. Крвнички ме је претукао."

Дамир Докић осуђен је 2009. године на 15 месеци затвора зато што је претио амбасадору Аустралије у Србији ручном гранатом.

Докић је у затвору био и 2021. године, због напада на службено лице, пренели су медији.

Током Јеленине каријере често је долазио у сукобе са судијама и новинарима, због чега му је неколико пута забрањивано присуство на турнирима.

Избачен је са Вимблдона 2000. зато што је разбио телефон једног новинара.

'Све је мутно. Све је мрачно. Без тона, без слике'

Докић се годинама борила и против депресије, а у јуну 2022. објавила је да је била на корак од тога да себи одузме живот скоком са 26. спрата заграде.

„Никада нећу заборавити тај дан. Све је мутно. Све је мрачно. Без тона, без слике, ништа нема смисла... Само сузе, туга, депресија, анксиозност и бол", написала је.

„Последњих шест месеци је било тешко. Стално плакање свуда, од скривања у купатилу на послу да обришем сузе да то нико не види, до незаустављивог плача код куће у моја четири зида, било је неподношљиво.

„Константни осећаји туге и бола једноставно не нестају и мој живот је разбијен. Кривим себе, не мислим да сам вредна љубави и плашим се."

Докић је тада навела да јој је стручна помоћ спасла живот.

„Дубоко верујем у моћ дељења наших прича да нам помогну да пребродимо ствари и да помогнемо једни другима, а пишем ово јер знам да нисам једина која се бори - само знајте да нисте сами.

„У реду је бити тужан, само наставите да се борите и вратите се. То је оно што покушавам да радим и то је оно што ме држи. Немојте се стидети онога што осећате."

Како до самопоштовања?

Ивана Јакшић, Факултет политичких наука

Постоји више начина.

Чини ми се да је врло моћно освестити то како ми опажамо друге људе.

На пример, често смо врло строги према себи, захтевамо да изгледамо савршено.

Али када се осврнемо на то како се ми повезујемо са другим људима и шта нам је битно код њих - физички изглед падне на ниско место.

Људе у нашој околини волимо због њихових особина и како се осећамо у њиховом присуству.

Било би здраво да тај критеријум примењујемо на себе саме.

Ту наше друге вредности могу да засијају.

Међутим, већина не може без подршке да се носи са негативним коментарима.

Свакако би било сврсисходно да током васпитања и образовања и на тај начин оснажујемо младе људе.

Да људи схвате колико су неправедни захтеви друштвених норми када је изглед у питању.

Јелена Докић данас

У тој објави Докић је навела да ће се „вратити јача него икад".

Данас ради као телевизијска коментаторка на Аустралијан опену, где Ђоковић јури 10. титулу.

Разговор са њим после победе над Григором Димитровим из Бугарске прилично ју је и разнежио.

Када су утврдили да су се први пут у Мелбурну видели 2006. године, Ђоковић јој је рекао да се „угледао на њу".

„Играла си за Аустралију, али долазиш из нашег региона, говоримо исти језик, била си велика звезда у то време, био сам срећан што сам могао да играм са тобом", навео је Ђоковић.

„Драго ми је што те опет видим, хајде да причамо о мечу."

Докић је касније у објави на друштвеним мрежама написала и да ће наставити борбу, а посебно против злостављања и фетшејмовања.

„Не могу да променим свет, али могу да наставим да причам о таквом понашању, користим платформе за нешто добро, подржим друге људе и другима дам глас како би се осетили мање усамљено и уплашено", написала је.

Свима који су је подржали и свим „истински добрим људима" захвалила се из дубине срца.

„Ја ћу такође бити добра особа, за разлику од вас, интернет тролова, који не откривате ко сте.

„Волим вас све, чак и интернет тролове, јер ми дајете много мотивације и инспирације да радим све што радим и да се борим против људи попут вас.

„Волим вас све", закључила је.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]