Русија и Украјина: Реорганизација у руском војном врху - темељна промена или све по старом

У нашироко коментарисаној реорганизацији у војном врху, генерал Сергеј „Армагедон" Суровикин замењен је као командант руских операција у Украјини његовим критикованим надређеним, шефом генералштаба Валеријем Герасимовим.

ББЦ руски сервис се пита шта овај потез значи и да ли ће чинити било какву разлику.

Објава промене у командном врху „специјалне војне операције" у Украјини стигла је у саопштењу Министарства одбране од 11. јануара.

„Појачавање руководства специјалне операције повезано је са све већим размерама задатака који морају да се изврше и потребом да се оствари тешња координација између различитих јединица војних снага", стајало је у саопштењу.

Поред тога што је шеф генералштаба Валериј Герасимов постављен за новог команданта Здружених снага у Украјини, реорганизација је пребацила претходног командата Сергеја Суровикина, који је на том положају провео мање од три месеца, на место једног од три његова заменика.

Друге две позиције заменика додељене су Олегу Саљуковом, команданту копнених трупа, и Алексеју Киму, заменику генералштаба.

Овај потез уследио је док и даље трају жестоке борбе између руских и украјинских снага око града рудника соли Соледара у источној Украјини.

Русија је 13. јануара изнела тврдњу да је преузела контролу над градом.

Заузимање Соледара је велики подстрек за морал руске војске после низа крупних губитака из последњих месеци.

Војне вође су се нашле на мети оштрих критика поклоника рата у Русији, после повлачења из Харковске области и из самог града Харкова.

Највећи део њиховог беса био је усмерен на генерала Герасимова.

Крајем прошле године, аналитичари из америчког Института за ратне студије (ИСВ) истакли су да је Кремљ држао Герасимова далеко од очију јавности скоро 10 месеци.

Док се рат приближава другој години, ИСВ сугерише да се Кремљ сада припрема да га врати у жижу јавности да би преузео одговорност за следећу фазу операције.

У јануару је ИСВ предвидео да Русија 2023. године планира обновљену и одлучну војну офанзиву, а да је наименовање Герасимова саставни део те стратегије.

Осамнаестог децембра, током прве званично најављене посете војном штабу за 10 месеци, телевизијски канали су приказали председника Владимира Путина у разговору са министром одбране Сергејом Шојгуом, Герасимовим и Суровикином.

Крајем децембра, шеф генералштаба - такође, први пут после дуге паузе - појавио се на малим екранима да би причао самостално са војним аташеима из других земаља.

Популарни генерал и „тешке одлуке"

Сергеј Суровикин је постављен за команданта Здружених снага у октобру 2022. године, недуго након што су руске трупе предале град Лиман.

Његово наименовање поздрављено је од критичара Министарства одбране, међу којима најистакнутије међу њима - Јевгенија Пригожина, шефа плаћеничке групе Вагнер, и чеченског вође Рамзана Кадирова.

Кадиров је Суровикина назвао „правим ратником", а Пригожин је за њега рекао да је „легендарна личност".

Десет дана послен његовог наименовања, Суровикин је био први руски војни вођа од почетка рата ког су власти приказале на телевизији.

Током саопштења, које је преносио телевизијски канал Русија 24, Суровикин је предвидео, између осталог, „тешке одлуке" у вези са Херсоном, јужном регионалном украјинском престоницом.

У року од месец дана, руска војска је предала овај град.

Према једној верзији догађаја, Суровикин је постављен на тај положај зато што је Кремљ желео да на њега пребаци сву одговорност за повлачење трупа из Херсона, јединог већег града ког је Русија успешно заузела током рата.

На крају је формалну одлуку о повлачењу донео Сергеј Шојгу, на основу Суровикиновог извештаја.

Путин није коментарисао.

Стручњаци из ИСВ-а истакли су да чак ни предавање Херсона није нашкодило Суровикиновој репутацији међу поклоницима рата.

ТАС је 31. децембра известио да га је председник Владимир Путин одликовао Орденом светог Георгија треће класе.

Дан пре него што је најављена реорганизација, појавила се вест о још једној промени у команди руских снага у Украјини.

Генерал-пуковник Александар Лапин, који је такође био оштро критикован за војне грешке, добио је титулу шефа генералштаба копнених трупа, како је објављено у медијима.

Лапин је био тај ког су Кадиров, Пригожин и други про-ратни блогери сматрали одговорним за изостанак руских успеха на фронту, као што је повлачење из Лимана.

Према руском политичком научнику Абасу Гаљамову, ова промена улога истиче да је „Путин истерао све по свом игноришући мишљења играча ван војног естаблишмента, као што су Пригожин и Кадиров, и стао на страну властитих званичника."

Политичка научница Јекатерина Шулман слаже се с тим, рекавши да ове промене указују на бирократску победу министра одбране Сергеја Шојугуа.

Анализа новинара ББЦ-ја на руском Иља Абишева

Валериј Герасимов није ни ражалован ни унапређен на нови положај.

Кад се све сабере и одузме, он је и даље на положају шефа генералштаба.

Нема потребе расправљати о променама у одговорности - чак и без ове титуле, Герасимов је већ одговоран за све што има везе са борбама у Украјини.

Премештање генерала Суровикина са командовања Здруженим снагама у Украјини на заменика такође не делује као неко посебно битно ражаловање - Герасимов је ионако одувек био његов непосредни надређени, а то ће и сада остати.

Та улога је ионако прилично нестабилна - постоји данас, али не мора да постоји и сутра.

Ту је један други аспект који је још важнији.

Може слободно да се каже да је одлуке о овим новим именовањима донео Путин а не Герасимовљев званични шеф који сам нема никакву војну позадину: министар одбране Шојгу.

То значи да чак и поред многоструких тешких губитака по руску војску у Харковској, Доњецкој и Херсонској области због којих су Герасимов и Суровикин били оптужени од многих „З" патриота практично за издају, Путин и даље бира да се ослони на ове старе, како их он види, опробане и поуздане кадровике.

Треба узети у обзир још једно новије унапређење - генерала Лапина на положај шефа генералштаба копнених трупа.

Јевгениј Пригожин, оснивач групе Вагнер, назвао га је неталентованим, а Рамзан Кадиров, чеченски вођа, захтевао је да овај буде ражалован у обичног редова.

Утицај Кадирова и Пригожина као водећих критичара руског министарства одбране, чини се, само је растао сваки пут кад је Русија по ко зна који пут промашивала циљ.

Од почетка рата у Украјини, Кадиров је од генерал-мајора стигао до генерал-пуковника, а Пригожин је добио невероватно одрешене руке; од њега је затражено да регрутује десетине хиљада затвореника и да их убаци у само жариште битке, укључујући неке осуђене за тешке злочине, у замену за гарантовано помиловање за њихове злочине (које може да одобри само председник).

Чак су и окорели службеници руске федералне затворске службе били затечени, а неочекивано Пригожиново напредовање у великој мери је забринуло лидере безбедносних служби као и друге који имају директан приступ Путину.

Кад погледа новопостављеног Герасимова данас, човек може да примети само две ствари: Пригожин, упркос највећим напорима, није успео да докаже посебну ефикасност групе Вагнер на ратишту и да осигура себи победу у закулисаним бирократским играма.

С друге стране, Путин има само један шпил карата и изгледа да нема намеру да игра са било којим другим.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]