Корона вирус: Зашто пандемија није ни близу краја

Крајем октобра 2022. године, епидемиолози и стручњаци за заразне болести из читавог света почели су да примећују узнемирујући тренд.

Како је то епидемиолог Адам Кучарски објаснио у низу на Твитеру, у току је нови талас ковида-19, али он пролази углавном непримећен.

Данас су забрињавајуће скокове броја умрлих и болничких лечења од ковида-19, са којима смо се сви упознали током мрачних дана 2020. и 2021. године, заменили подмуклији, али непопустљиви налети свакодневних умирања.

Примера ради, погледајмо само цифре за 21. децембар 2022. године - 133 смрти од ковида-19 у Енглеској, према интернет страници британске владе - број који можда не делује изузетно у поређењу са 2020. годином, када је вирус убијао људе у хиљадама (исте недеље у САД је умрло 2.919 људи од ковида-19).

Али како истиче Кучарски, временом чак и мали број смрти може да се акумулише у запањујући, можда чак и шокантан број.

Читаве 2022. године иста база података показује да је у Енглеској од ковида умрло 46.099 људи.

Влада више не води ову евиденцију за читаву Велику Британију.

То није 75.240 смрти из 2020. или 74.558 смрти из 2021. године, али је и даље више него што већина људи очекује.

Поређења ради, током посебно незгодне сезоне инфлуенце, у Великој Британији од грипа и упале плућа може да умре око 30.000 људи.

Веома је другачије поредити податке између земаља током година на глобалном нивоу, јер начини и критеријуми за одређивање шта се рачуна као смрт од ковида умногоме варирају.

Међутим, СЗО сабира бројеве смртних случајева од ковида које пријављују појединачне земље.

На основу тога можемо да стекнемо неку слику о размерама пандемије: 2022. године, широм света је пријављено мало више од 1.215.000 смрти од ковида.

То је много мање од 3.505.000 пријављених случајева из претходне године, али је и даље огроман број смрти - и врло вероватно значајно мањи од правог броја.

А опет, у многим светским кулоарима моћи - па чак и новинским редакцијама - ове актуелне смрти једва да се помињу у поређењу са мноштвом других криза на дневном реду, од ратова преко трошкова живота до рачуна за енергију.

А опет, широм планете, ковид-19 поново тиња већ месецима.

„Замор од корона вируса"

Научници признају да би вероватно морало да се деси нешто драстично, као што је утицај који изврши нека нова суперваријанта, да би се то променило.

Или, као што то каже Кучарски, постали смо толико усредсређени на врх криве кад су у питању смрти повезане са ковидом, да смо превидели колико ово споро низање смртних случајева на крају у збиру може да донесе такође високу бројку.

„Видели смо то са делта сојем 2021. године.

„Није то био веома висок врх, али је био много, много дужи и на крају је прави укупни број болничких лечења био веома сличан оном из 2020. године.

„Само су били распоређени на много дужи временски период зато што вирус није протрчао кроз популацију на исти начин", каже Кучарски.

Исти тренд је примећен у САД, где неких 2.000-3.000 Американаца сваке недеље и даље умире од ковида-19.

Епидемиолог са Харварда Вилијам Хениџ каже да је писао новинарима једне велике медијске организације у јулу прошле године, информишући их да ако се актуелни број смрти екстраполира на читаву годину, било би то еквивалентно трима посебно тешким сезонама грипа.

Али такве вести не завршавају више аутоматски на насловним странама.

„Бројке су заправо прилично високе.

„Али једна од ствари која се дешава са људима је да константе напросто постану део њихове свакодневице", каже Хениџ.

Денис Неш, епидемиолог са градског универзитета у Њујорку додаје да се на њих обраћа пажња само када дође до великих скокова.

„То је створило ситуацију у којој ће људи мање обраћати пажњу на оно што се дешава сем уколико се у подацима не огледа нешто заиста крупно.

„Али кад почнете да пратите шта се дешава током времена, заиста је застрашујуће колико смрти и даље имате данас", објашњава.

За Неша и друге, један од главних извора незадовољстава је да многи од тих смртних случајева делују као да су могли и те како да буду спречени.

Оклевање са вакцином и бустер дозом

Иза бескрајног низа графикона и табела на владиним сајтовима, изненађујуће је тешко пробити се кроз бројке да бисте до краја разумели ко још увек умире од ковида-19.

Наратив о овим смртима може да се сагледа само ако се разговара са лекарима на првој линији фронта у болницама.

Према Вилијаму Шафнеру, професору зарзаних болести Медицинског центра Универзитета Вандербилт у Нешвилу, у Тенесију, то су и даље они који су били најугроженији у раним данима пандемије.

„Људи које виђамо на болничком лечењу обично су или старији људи или млађи који су имунокомпромитовани, било због болести или лека који им нарушава имуни систем

„Ту имате бројне високоризичне групе", каже Шафнер.

Ендрју Устиановски, консултант британске Опште болнице Северног Манчестера, дочарава сличну слику.

„Смрти којих могу да се сетим из скорашњег периода а са којима сам имао посла били су људи који су углавном били изузетно имунокомпромитовани или веома крхки, и ковид је стога ударио јаче на њих", каже он.

„То такође не значи да су они увек умрли од ковида. Могли су да се заразе ковидом у болници, али их је заправо убила њихова хронична болест."

Многи лекари сматрају да је један од сталних проблема који ове појединце чини још угроженијим јесте споро примање бустер вакцина, чак и међу високоризичним групама.

Најновија статистика показује да се укупно 26 милиона људи из Велике Британије квалификује за бустер дозе, али је само половина њих до сада примила те вакцине.

Оклевање са бустером још више забрињава у САД, где је само 29,6 одсто Американаца старијих од 65 година примило најновију дозу.

Многи су разлози за овај тренд, од тога да проблеме са приступом вакцинама и оклевање са вакцинама подстичу политичке напетости и дезинформације, до „апатије према ковиду" - и политичари и општа популација жељни су да оставе све ово за собом.

У септембру је амерички председник Џозеф Бајден славно објавио да је „пандемија завршена", док су поруке о јавном здрављу заузели други новонастали проблеми као што су мајмунске богиње, полио и преоптерећене болнице због две године нагомиланих заосталих операција.

Али док изостанак бустер дозе може да има мало утицаја на релативно здраве појединце који су углавном акумулирали хибридни имунитет од прошлих заражавања и вакцинација, докази изнова показују да заштита стечена вакцином рапидно слаби код најугроженијих.

У марту 2022. године, једна студија је показала да имунитет значајно опада међу корисницима старачких домова после свега три месеца.

Научници сматрају да владини и званичници јавног здравља морају да раде више на томе да осигурају да већина угрожених до краја буде свесна важности заштићености вакцинама.

„Тврдим да тренутна цена ковида мора да буде нижа него што је ми толеришемо.

„Могли бисмо да је смањимо, свакако у САД, кад бисмо боље вакцинисали људе. Друштво, кроз комбинацију политичке непажње и замора од пандемије, спало је на тренутну ситуацију.

„Знам за људе који су умрли, несвесни да су имали право на бустер дозу која би им вероватно спасла живот", каже Хениџ.

Заштита угрожених

Зато што је тренутно терет ковида-19 још непропорционалније пао на плећа најугроженијих, поставља се питање да ли друштво у целини треба да учини више да их заштити и пронађе начине да смањи актуелни број умрлих.

Кад би се бустер дозе нудиле свим старосним групама уместо само најугроженијим, то би могло да изврши утицај смањењем трансмисије, а дељење антивирусних лекова као што је паксловид, којима се приписује смањење морталитета, могло би да буде глаткије, циљаније и распрострањеније у свету.

Влада и бојазан да моноклоналним антителима - протеини узгојени у лабораторији који допуњују имуни систем тела - као што су Регенеронов реген-ков и Астразенекин коктел антитела Евушелд, којима је приписано спасавање живота многих са компромитованим имуним системом - рапидно опада ефикасност против нових варијанти.

Као последица тога, Хениџ каже да, иако ће нове варијанте као што су BQ 1.1 - подваријанта омикрон соја - највероватније извршити мали утицај на нивоу читаве популације, вероватно допринети сталном актуелном броју смрти међу најугроженијима.

„Прилично је очигледно да ће терапије моноклоналним антителима за људе којима је су потребне постајати мање ефикасне.

„То значи да је већа вероватноћа да ће неки од најугроженијих људи имати проблема са вирусним инфекцијама које ћемо сретати ове зиме.

„Али зато што су они мањина, мислим да смо нажалост склони да их не уважавамо", каже он.

Непрекинути надзор

На много начина првобитна неједнакост пандемије само се продубљивала како је ова напредовала.

Научници кажу да постоје мере које можемо да покушамо да применимо како бисмо зауздали подмукли непрекинути низ смрти од вируса, али они сви захтевају одређени степен спремности друштва на подношење жртава, од ношења маски у јавном превозу до прекида ланаца трансмисије или побољшања вентилације у зградама.

Епидемиолози упозоравају да ако будемо сувише самозадовољни поводом разумевања ко умире од вируса и због чега, највероватније нећемо бити спремни ако дође до промене плиме.

„Сваких неколико месеци виђамо да се количина напора и новац који се улажу у овакву врсту сакупљања података смањују.

„Питање за мене увек је како да се осигурамо да имамо довољно података да, ако дође до неке нове промене, будемо у прилици да је спазимо? И дамо препоруке или упозорења или шта год већ треба да се уради", каже Ходкрофт.

Истовремено, лекари кажу да иако је свака смрт трагична, мора да постоји извесна доза прагматизма кад су у питању последице ковида-19.

Устиановски истиче да многи светски здравствени системи кад се све сабере и одузме имају ограничене ресурсе.

Иако све тренутне смрти од вируса могу да се спрече уколико се вакцине или антивирали дају правовремено, исто важи и за многе друге смрти од срчаних болести, менингитиса или других хроничних болести.

„Ми имамо интервенције које могу да спрече погоршање стања код људи.

„Да ли спасавамо свакога кога би требало? Ни издалека. Да ли још има простора за побољшање интервенцијама? Да. Али никада нећете имати савршену ситуацију и то је стање свих области здравственог система.

„Кад бисмо интервенисали код пушача у 30. години, имали бисмо мање рака плућа и имали бисмо мање срчаних болести касније. И зато се ту мало мора бити и реалан", додаје.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]