You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Животиње и наука: Научници открили како стаклене жабе постају провидне
- Аутор, Џорџина Ранард
- Функција, ББЦ Њуз, рубрика клима и наука
Способност жаба да постане провидна док спава може помоћи у бољем разумевању згрушавања крви код људи.
Научници одавно знају да стаклена жаба постоји, али до сада није постајало објашњење како је постаје провидна.
Истраживањима је откривено да су у стању да скупљају крв у телу без стварања угрушака.
Налази би могли унапредити медицинско разумевање згрушавања крви, уобичајеног озбиљног стања које се јавља код људи.
Мала стаклена жаба проводи дане спавајући на светло зеленом лишћу у тропима.
Да би избегла пажњу предатора, постаје скоро провидна, око 61 одсто коже се „преруши" у лист на коме борави у том тренутку.
„Ако окренете ове жабе, могли бисте да видите како им срце куца. Можете да кроз кожу видите и мишиће", каже Џеси Делија, истраживач у Природњачком музеју у Њујорку.
Откриће Делије и Карлоса Табоаде са Универзитета Дјук у Америци показало је да стаклене жабе обављају ову веома необичну функцију.
Научници су мерили непрозирност животиња тако што су пуштали различите таласне дужине светлости кроз њих. Тиме су утврдили да жабе пребацују крв у јетру.
„Оне некако спакују већину црвених крвних зрнаца у јетру. Крв и даље циркулише и то раде тако да се угрушци не стварају", објашњава Делија.
До 89 одсто крвних зрнаца буде спаковано у јетру, која скоро постаје удворстручена, омогућавајући жаби да постане провидна.
Ноћу, када створење жели поново да постане активно за лов или парење, оно пушта црвена крвна зрнца назад у циркулацију и јетра се поново смањује.
Табоада објашњава да жаба и даље може да згрушава крв када је то потребно, на пример када је повређена.
Ова способност селективног сакупљања и згрушавања крви је „супермоћ" ове животиње, каже он.
Код већине животиња, згрушавања може бити опасно по живот, на пример, довести до срчаног удара код људи.
Али истраживачи наглашавају да би преношење тог сазнања у практичну примену у медицини могло бити деценијама далеко.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]