Љубав и ментално здравље: Како изгледа бити у вези и имати гранични поремећај личности

„Кадa су ми поставили дијагнозу граничног поремећаја личности, мислила сам да никад нећу бити у здравој вези."

Тако се осећала двадесетједногодишња Меј кад јој је почетком ове године речено да има гранични поремећај личности, и то је емоција коју на друштвеним мрежама деле многи други са том дијагнозом.

Готово иста идеја се појављује као опис на бројним снимцима објављеним на ову тему, на друштвеној мрежи ТикТок.

Садржај са хештегом #bpdisorder сакупио је у време писања овог текста више од 500.000 прегледа.

Највише је људи који деле њихова искуства, понекад уз дозу хумора, а теме које се непрестано јављају су сломљено срце и токсичне везе.

Гранични поремећај личности постаје све видљивији на друштвеним мрежама и докторка Лиана Романиук, психијатрица за децу и тинејџере са Универзитета у Единбургу, мисли да је то делом зато што млади људи имају другачији приступ томе него претходне генерације.

„Поприличан број младих са којима радим ме пита: 'Да ли је могуће да имам гранични поремећај личности?' Мислим да људи све више постају свесни тога", каже докторка Романиук.

Гранични поремећај личности је проблем са менталним здрављем који изазива емоционалну нестабилност и може да утиче на то како људи излазе на крај са властитим расположењем и каква однос имају са другим људима.

Сматра се да га има сваки стоти човек.

Многи људи са граничним поремећајем личности су доживели некакву трауму или запостављање у детињству, што може да им отежа одржавање веза у одраслом добу.

Докторка Романиук истиче да „траума" не мора да значи нешто језиво или да има везе са злостављањем.

Траг могу да оставе и развод родитеља, емотивна уздржаност или губитак родитеља током детињства.

Нажалост, постављање дијагнозе граничног поремећаја личности може да прати стигма.

„Професионално гледано, било је много страшних виђења старе школе да је гранични поремећај личности неизлечив или да су ти људи манипулативни.

„Срећом, то није став који заступа било ко са ким ја радим данас", објашњава докторка Романиук.

У току је и „стална расправа" у професионалним круговима, каже докторка, о томе да ли је ово уопште поремећај личности или само реакција на трауму из прошлости.

„Имам огроман проблем са термином 'поремећај личности', имате осећај да убадате некога у срце кад то изговорите.

„Звучи као да говорите да постоји нешто суштински погрешно у тој особи, а то није тако.

„Ја на то гледам више као да су они људи који су преживели трауму и прилагођавају се", каже докторка.

„Опсесивност" у везама

Меј је почела да истражује гранични поремећај личности зато што је приметила да постаје „опсесивна" и анксиозна у везама.

„Приметила сам да су моји симптоми много јачи и да постајем причилно нефункционална кад сам у вези", каже Меј, која је добила дијагнозу у марту 2021. године.

Додаје да врло брзо постане опсесивна.

„Константно желим да га зовем или му шаљем поруке, а изоловаћу се од пријатеља.

„Одустајем од хобија и посвећујем сво слободно време партнеру", наводи Меј.

Ствари које изгледају потпуно неважно могу да делују катастрофално некоме са граничним поремећајем личности.

„Једном сам била у стану код пријатељице кад сам добила поруку од дечка и његов тон ме је заиста преплашио.

„Буквално сам покупила све ствари, рекла да морам да идем и отрчала сам до његовог стана који је био 15 минута одатле", присећа се Меј.

Меј додаје да је имала „потпуни напад панике".

„Испоставило се да је све било у реду, тако да сам се вратила код пријатељице.

„То мора да је деловало бизарно мојој пријатељици, али не бих могла да седим и ћаскам са њом на миру зато што би паника само наставила да расте", каже Меј.

Страх од напуштања може да се изрази и као непријатељство.

„Последњих неколико недеља током моје прошле везе сам више пута говорила да ћу отићи и била сам заиста злобна.

„А кад је он коначно раскинуо са мном, била сам потпуно сломљена, звала сам га уплакана, преклињала да будемо поново заједно", каже Меј.

Додаје да је такав раскид имао директне везе са њеним граничним поремећајем личности.

Откако јој је постављена дијагноза, Меј је започела лечење звано дијалектичка бихевиорална терапија (ДБТ).

То је врста говорне терапије за људе који се боре да изађу на крај са емоцијама.

Почела је и да узима антидепресиве.

„Осећам се много позитивније.

„Кад ми је први пут постављена дијагноза, осећала сам се као да сам осуђена на смрт и да ће ми тако бити до краја живота, али ДБТ ми пружа излаз", каже она.

Важно је напоменути да се неће свако ко има дијагнозу граничног поремећаја личности понашати исто.

„Не можете засновати вашу процену читаве једне групе људи на скраћеници од три слова која представља њихову дијагнозу", истиче докторка Романиук.

Симптоми граничног поремећаја личности или злостављање?

Партнерима оних који имају гранични поремећај личности понекад, такође, може да буде тешко.

Иако многи са овим стањем умеју да изграде здраве везе, Еленин* бивши партнер, каже она, имао је великих проблема с тим.

Ова тридесетдвогодишњакиња се забављала са мушкарцем који је прошле године добио дијагнозу граничног поремећаја личности.

„Не знам да ли би све било другачије да није имао ту дијагнозу.

„Мислим да сам му опростила много пута када се насилнички понашао према мени, зато што сам мислила да би то могло да буде због дијагнозе", каже она.

Она објашњава да је код ње „изазивао грижу савести" кад би га остављала самог, до те мере да је почела да долази раније кући с посла.

„Ако би дошло до било каквог неслагања међу нама, дурио би се и ћутао.

„Много сам му тога допуштала мислећи да је до његовог стања", додаје она.

Наводи да је почео да раскида са њом свака три дана.

„Напустио би ме усред ноћи, а онда би се вратио и рекао ми да сам љубав његовог живота", присећа се она.

Елена каже да се делом понашао насилно. Али да ли је поштено на тај начин етикетирати људе са овим стањем?

„То је заиста важно питање које се дотиче суштине онога ко смо ми као људска бића.

„Кад имате гранични поремећај личности, то сте и даље ви", каже докторка Романиук.

Додаје да то може да услови људе да реагују на одређене начине, али сматра да и даље постоји одређени степен одговорности за оно што радите у датом тренутку.

„Често њихово понашање није манипулативно, али може да буде", наводи.

Прилично често, међутим, овакво понашање потиче од страха од напуштања.

„На основу онога што сам чула од људи са граничним поремећајем личности, постоји тенденција да одгурнуте од себе другог пре него што он одгурне вас.

„Можете да смислите разлоге за окончање везе или спроведете тестове преко којих ћете се осигурати да је ваш партнер стварно са вама", каже докторка Романиук.

Додаје да је то подсвесно и да не представља манипулацију.

„Уколико питате ваш мозак и његов нагон за преживљавање, увек је боље бити на опрезу и очекивати оно најгоре", објашњава докторка.

Она препоручује „искрене разговоре" уколико један од партнера има ово стање, али и да партнер без тог стања мора да „брине и о властитом благостању".

Докторка истиче и да је сваки човек са граничним поремећајем личности другачији и да етикета не условљава било кога на конкретан сет понашања.

„Неки од најсимпатичнијих, најживахнијих, најзанимљивијих људи које знам имају гранични поремећај личности", закључује она.

*Нека имена су измењена

У браку су 91 годину, а и даље заљубљени:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]