EУ и политика: Европска комисија предлаже да се Мађарској ускрати 13 милијарди евра из заједничких фондова

File pic of Viktor Orban Prime Minister of Hungary at an EU summit in May 2022

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Влада Виктора Орбана често је на мети критика европских партнера због недемократског начина владања
    • Аутор, Ник Торп и Пол Кирби
    • Функција, ББЦ, Будимпешта и Лондон

Извршна власт Европске уније препоручила је да се Мађарској ускрати приступ милијардама евра уз образложење да влада Виктора Орбана није успела да спроведе опсежне реформе.

Европска комисија препоручује да се 13,3 милијарде евра из ЕУ фондова, опредељених за Мађарску, стави на чекање.

Мађарска власт и њен премијер Виктор Орбан годинама трпе критике за недемократски начин владања.

Али тај новац је Будимпешти неопходан, јер, као и у многим европским земљама, инфлација расте.

Према предлогу Европске комисије, Мађарска би била ускраћена за 5,8 милијарди евра намењених финансирању опоравка од пандемије корона вируса и 7,5 милијарди евра из европског буџета за друге потребе.

Комисија је у среду саопштила да је одлучила да подржи мађарски план опоравка од ковида, али је додала и да ће исплата бити могућа када Будимпешта „у потпуности" спроведе реформе у правосуђу, као и мере у оквиру националног плана опоравка.

Док Орбанова влада може донекле да се утеши чињеницом да је њен план опоравка одобрен, предлог Европске комисије представља велики корак назад.

Обраћајући се новинарима у Будимпешти уочи саопштења, Тибор Наврачич, министар задужен за преговоре, рекао је да је његова влада испунила све услове који се од ње траже.

Конкретно, успоставила је ново тело за интегритет и радну групу за борбу против корупције.

За одлагање исплате новца из ЕУ фондова, мађарски министар је окривио притисак либералних и левичарских група у Европском парламенту.

Парламент је прошле недеље упозорио на ризик да ће мађарска влада злоупотребити фондове ЕУ.

Недавно је усвојио извештај у којем се Виктор Орбан оптужује за „изборну аутократију".

„Бојим се да је Европска комисија подлегла том политичком притиску", рекао је мађарски министар.

„И то, наравно, није добро за нас. Али Европска комисија своју оцену мора да заснива на чињеницама."

Мађарски лидери су више пута оптуживани за демократско назадовање и „потпуну државну контролу" откако се Орбанова странка Фидес вратила на власт 2010.

Према новом уставу из 2011. године, изборни систем је измењен да би се учврстила моћ странке, а Уставни суд је претворен у углавном неефикасно тело.

Од тада је појачан притисак на судије, чиме је угрожена независност судства, а неколико важних медија је или затворено или су их преузели провладини бизнисмени.

Банке, предузећа и део приватног сектора су у рукама људи блиских Орбану.

Мађарска сваке године добија између четири и пет милијарди евра од Европске уније, а тај новац често завршава у пословним круговима блиских владајућој странци, међу којима су и рођаци премијера.

Орбан за то време не пропушта ниједну прилику да критикује Брисел.

Групе за људска права оптужују његову владу и странку Фидес за обрачун са академским круговима и угрожавање слободе медија, као и права мањина и ЛГБТ људи.

Европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс рекао је да је одлука да се препоручи замрзавање новца значајан корак ка јачању независности правосуђа.

Иако се новац који Комисија намерава да издвоји односи на реформе које су, како кажу, заустављене, влада у Будимпешти је разбеснела европске партнере због одговора на рат Русије у Украјини.

Будимпешта је одуговлачила са подршком ЕУ Кијеву, а у уторак је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто одбио да дозволи украјинском колеги да се придружи састанку НАТО-а, наводећи као образложење угрожавање права мађарске мањине у Украјини.

У препорукама у среду, Комисија је поставила обавезујуће прекретнице које треба испунити пре него што новац буде исплаћен.

„Мађарска, нажалост, није спровела реформске мере", рекао је комесар ЕУ за буџет Јоханес Хан.

Иако је кренула у правом смеру, Будимпешта је и даље далеко од места где би морала да буде, додао је он.

Коначну одлуку ће следећег месеца донети министри финансија ЕУ и лидери 27 држава чланица ЕУ.

За доношење било какве одлуке неопходна је сагласност свих држава чланица.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]