Мушкарци, жене и везе: Разлика у годинама - табу о везама који никако да изумре

Вирална табела из 2019. године упорно се поново појављује на друштвеним мрежама: графикон који прати историјат веза Леонарда Ди Каприја.

Овај тренд је запазио један корисник Редита - иако је глумац у то време имао 44 године, изгледало је као да се забавља само са женама које имају 25 година или су млађе, увек раскидајући са партнеркама пре него што прославе 26. рођендан.

Реакције на табеле су биле помешане; неки су хвалили Ди Каприја због способности да привуче млађе жене, док су други критиковали искусног глумца, преклињући га да коначно пронађе некога ближе властитим годинама.

Иако је стара три године, табела се упорно поново појављује, јер коментатори будно прате Ди Каприове тренутне везе.

Реакције на глумчеве обичаје у забављању отелотворују опречне ставове који прате везе са великом разликом у годинама - за неке, оне су предмет дивљења, док за друге постоји нешто инхерентно узнемирујуће у вези са упаривањем са много млађом особом.

Од Деми Мур и Ештона Кучера, до Џорџа и Амал Клуни, разлике у годинама у вези славних одувек би развезивали људима језике.

Иако је 2014. године просечна разлика у годинама у хетеросексуалним везама у САД била релативно мала - свега 2,3 година - многи парови имају много већу разлику.

У западним земљама, око 8 одсто мушко-женских парова има разлику у годинама од 10 година и више, што скаче на 25 одсто у мушко-мушким везама и 15 одсто у женско-женским везама.

Код неких је та разлика још већа - подаци указују да око један одсто хетеросексуалних парова у САД има разлику у годинама од 28 година или више.

Наши ставови према везама са великом разликом у годинама формира се на основу хиљаде година еволуционе психологије и генерација друштвених и културолошких норми.

У последњих сто година, економске промене и све већа родна равноправност изменили су оно што се сматра „нормалном" разликом у годинама, а скорашњи покрети социјалне правде појачали су критику односа моћи у везама са великом разликом у годинама.

Парови са великом разликом у годинама често се суочавају са осудом и иако неки експерти верују да би то могло ускоро да се промени, неки други тврде да би млади људи могли да постану мање толерантни према љубави са великом разликом у годинама него икад пре.

Еволуциони подстрек

Они за које су Ди Каприове навике у забављању неукусне нису сасвим у криву.

Одбојност према везама са великом разликом у годинама веома је честа појава и, као и код већине табуа, потиче од хиљаду година еволуције као и скорашњих друштвених и културолошких промена.

„У многим културама, не сматра се прихватљивим заљубити се у некога ко је много старији или много млађи од вас", каже докторка Елена Турони, клиничка психолошкиња и суоснивачица Психолошке клинке Челси у Лондону.

„Са еволутивне тачке гледишта, на то кога бирамо за везу може да утиче порив за оснивањем породице - и из биолошке перспективе, али и осећаја да оба родитеља треба да остану жива да би одгојили дете."

И код мушкараца и код жена, плодност почиње да опада после отприлике 35 године живота и, иако жене много брже губе способност да затрудне, има смисла идеја да смо се развили тако да нас привлаче људи сличних година као што смо ми.

Иако има релативно мало података о годишту у везама припадника ЛГБТ заједнице, ми знамо да су велике разлике у годинама међу истополним паровима много чешће, што можда показује колико способност да заједно биолошки зачнете утиче на то како приступамо проналажењу партнера.

Не ради се, међутим, само о родитељству.

Упаривање са неким сличних година као што смо ми чини да ваша веза има много више шанси да дуго опстане, показују истраживања.

Експерти верују да је то зато што ови парови имају обичај да пролазе кроз исте животне изазове и фазе у слично време и стога могу да наставе да проналазе заједнички језик.

„У првих десет година брака, људи пријављују веће нивое брачног задовољства кад је њихов партнер млађи од њих", каже Грејс Лордан, ванредна професорка бихевиоралне науке у лондонској Школи економије, која тренутно истражује везе са великом разликом у годинама и срећу.

„Међутим, временом, брачно задовољство парова са великом разликом у годинама опада више него код партнера сличног годишта. Вероватноћа за развод код парова сличног годишта такође је нижа."

А опет, упркос овим факторима који нас подстичу да тражимо партнере сличног годишта, друштвено-економске околности понекад могу да потру те еволутивне нагоне.

Године 1900, просечна разлика у годинама међу паровима била је отприлике двоструко већа него 2000; историјски су људи (нарочито они у средњој и вишој класи) били склонији да се венчавају са неким много старијим или много млађим од њих.

Разлози за то су и биолошки и економски.

Ако педесетогодишњи мушкарац жели да има децу, није му у интересу да се упари са женом сличног годишта која има много мање шансе да је још плодна.

У патријархалном друштву у ком мушкарци држе економску моћ, избор да се упари са много млађом женом била би му сигурно много доступнија.

У 19. и раном 20. веку, већина жена била је искључена из радне снаге, тако да је имало смисла да им приоритет буде да се удају за некога ко је већ остварио финансијску сигурност.

За мушкарце, имало је смисла да се прво остваре у економском погледу а тек онда брину о браку - када због њихове веће друштвене моћи могу да пронађу млађе супруге које им пружају веће шансе да добију децу.

Кога осуђујемо и зашто

Како су жене почеле да стичу већу економску моћ, међутим, привлачност много старијег супружника кренула је да опада, учинивши везе са већом разликом у годинама ређима - и често већим табуом.

Ових дана, упркос томе што већина друштава све више прихвата напредне ставове према љубави, везама и богатој разноликости начина на које се остварују, парови у којима је једна особа много старија од друге и даље наилазе на осуду.

Уместо да претпостави да су људи срећни заједно, постоји тенденција друштва да брине о могућој неравнотежи моћи, и да се на везу гледа као на трансакциону, претпостављајући да једна страни жели да издигне своје социјални статус и богатство.

Постоји чак и специфични речник који потпомаже ту осуду; старији мушкарац је тако сигурно „спонзор", а млађа жена „спонозоруша" или жртва нерашчишћених „проблема са оцем".

Последњих година, тај речник проширен је тако да обухвати и везе у којима је жена значајно старији партнер; речи као што је „кугуарка" и „дечаци играчке" одражавају учесталост те врсте везе.

Статистика показује да је 1963. године само 15 одсто британских невести било старије од младожења.

Године 1998, то је порасло на 26 одсто, а налази једне студије из 2011. године сугерисали су да се број жена удатих или у вези у којој живе са мушкарцем пет или више година млађим скоро утростручио од седамдесетих.

Жене које се одлучују да се забављају са млађим мушкарцима чини се да доживљавају непропорционално строжу осуду.

„Ми као људи веома смо склони осуђивању и ако оно што ради наш сусед није у складу са нашим очекивањима, почнемо да показујемо прстом на то", каже Лордан.

„Жене које уђу у везу са млађим мушкарцима нису у складу са нормом кад је у питању наш наратив о браку и зато трпе највећу осуду."

Медијска пажња посвећена браку француског председника Емануела Макрона са женом која је 24 године старија од њега, или махнито извештавање о вези четрдесетједногодишње Ким Кардашијан са двадесетосмогодишњим Питом Дејвидсоном само то додатно потцртавају.

А опет, Турини верује да се сада везе старијих мушкараца са млађим женама још више осуђују него везе старијих жена са млађим мушкарцима.

Ово је можда делимично везано за покрет #MeToo, који је усмерио већу пажњу на однос моћи у везама.

Неки тврде да значајна разлика у годинама, у комбинацији са социолошком и економском моћи коју мушкарци поседују у доминантно мушком друштву, може да доводи младу жену у рањиву позицију.

Једна студија спроведена убрзо након што се примио #MeToo показује да многи аутсајдери верују да постоји аспект искоришћавања у везама са великом разликом у годинама.

Истраживачи су открили да млади осећају посебно велику одбојност према везама у којима је мушки партнер старији и мисле да је то зато што ови аутоматски претпостављају да је веза заснована на размени - на пример, да људи размењују секс за одређени стил живота.

Да ли ће табу око разлике у годинама нестати?

Данас се све више прихвата да све везе изгледају другачије - било да се то односи на сексуалност, род, или чак број људи у истој вези.

Турони каже да како се све већи број врста веза нормализује, она се нада да ће људи све више поштовати изборе у везама са великом разликом у годинама.

„Живимо у ери веће слободе и флексибилности, тако да бих волела да мислим да ћемо временом много мање осуђивати изборе других људи у везама, било да се ради о разлици у годинама или нечем другом."

А опет је врло мало доказа да фасцинација друштва разликом у годинама јењава.

Такозване љубавне везе „од маја до децембра" славних личности и даље се редовно појављују на насловним странама, а млади људи чини се да још више осуђују везе са великом разликом у годинама од њихових старијих еквивалента, нарочито кад је мушкарац тај који је старији од партнерке.

Имајући у виду да су млади углавном предводници друштвених промена, њихово неодобравање може да значи да ће табу о разлици у годинама у везама можда постати само још већи.

„Свеукупно гледано, и даље се надам да ћемо мање да осуђујемо друге, какви год да су им избори", лаже Лордан.

„Али наративи о томе како изгледа 'добра' веза толико су укорењени у западно друштво да је мало вероватно да ћемо стићи до тачке у којој ће људи престати да осуђују изборе начина живота других који се противе нормама, укључујући парове са великом разликом у годинама."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]