Русија и Украјина: Док се Руси повлаче из Херсона, Украјинци се плаше да им праве замку

Недуго након што су Руси објавили да ће се повући из Херсона, града на југу Украјине, на мом телефону је искочила порука.

Писала ми је становница града, која је желела да остане анонимна, преневши ми утиске о томе шта се дешава.

„Видела сам објаву (о повлачењу руских снага) и заиста сам изненађена", написала је она.

„Наравно, надам се да ће ствари кренути на боље, али током ових осам месеци окупације научила сам да не верујем ни реч коју Руси изговоре. Толико лажу о свему."

Могла је да види чеченске борце, лојалне Москви, како се крећу градом, многи од њих у цивилној одећи.

Њена забринутост, као и многих њених суграђана, била је да би руска најава могла да буде замка - осмишљена да увуче украјинске трупе у стратиште.

„Стварно се надам да не лажу", гласила је њена следећа порука, „и да не праве замку за нашу украјинску војску".

Од тада се не оглашава.

Све док Руси нису објавили намеру да се повуку, интернет везе, доступне само на руским СИМ картицама, биле су прекинуте.

Од четвртка ујутро, не само да је у Херсону углавном искључен интернет, већ су обустављене испоруке струје и воде, судећи према порукама које стижу из града.

Некоме који месецима живи под окупацијом може бити опроштено што се плаши злонамерних намера херсонских окупатора.

Али у данима пре него што је Москва најавила повлачење, први инстинкт свих Украјинаца које сам срео био је да Русија покушава да намами њихову војску у замку.

То је чврсто уверење војника у покретној артиљеријској јединици на фронту на равници где су се две стране још бориле - између Херсона и Николајева, најближег града који контролише Украјина.

Руски планови нису њихова највећа брига.

Кажу да ће се рат водити онако како су они замислили, а не председник Русије Владимир Путин.

Верују у сопствену моћ и савез Украјине са НАТО-ом.

Ипак, њихов командант, чији је надимак Курт, има чврст став о намерама Русије.

„Ово је један од начина на који желе да заробе украјинске оружане снаге и опколе наше јединице", рекао је он.

„Али Русима то неће поћи за руком. Наша обавештајна служба ради много боље од њихове. Знамо за њихове планове и за врсту трупа које су пред нама. Корак по корак, доћи ћемо до победе."

Мудри команданти увек процењују извесност.

А ако имају дилеме, деле их само са људима од поверења и свакако не са страним новинарима.

Али војници свих рангова на украјинској страни су скоро увек позитивни у погледу победе у рату.

И одлуку Русије да напусти Херсон, с правом сматрају значајном победом.

У Херсону, који чами под месецима окупације, Украјинцима је било много теже да остану позитивни.

Успели смо да дођемо до човека који је рекао да се многи тамошњи Украјинци осећају да су их напустили и војска и влада у Кијеву.

„Искрено, морал је веома низак. Људима је понестало новца, немају медицинску помоћ. Пола године или више нам говоре да ће Херсон бити ослобођен, али ништа се не мења. Зато људи у Херсону више ништа не верују."

Неће веровати да је дошао тренутак ослобођења све док не види украјинске војнике на улицама.

Ако је заиста реч о руској замци, велике су шансе да би они желели да је спроведу у дело у тренутку када украјинске снаге напредују.

Руске трупе би могле да оставе зграде начичкане минама, као и миниране путеве.

Када Украјинци крену напред, постали би мете руске артиљерије на левој, или источној обали реке.

Русија је изградила двоструку линију утврђења источно од Дњепра, а заједно са самом моћном реком, све би то представљало огроман низ опасности и препрека.

Зато су украјински команданти, пошто су Руси саопштили да напуштају Херсон, изразили опрез.

Официр специјалних снага, који води оно што он назива „партизанским ратовањем" унутар Херсона, одражава уобичајени став о губицима.

Као и други саговорници, он није желео да буде именован, у његовом случају због тајности посла.

„Имамо још један задатак. Да спасимо животе наших војника. Руси од данас имају јака утврђења на другој обали реке.

„Ако кренете у фронтални напад, то ће довести до масовне погибије људи. Наши заповедници имају друге циљеве."

Делује да је Русија озбиљна по питању повлачења.

Војни врх земље је одлуку о повлачењу објавио на државној телевизији.

Путин није био на састанку, али би то морала да буде његова одлука.

То је без сумње озбиљан пораз.

Али то је мања нова рана, него признање да је план Москве да заузме већи део украјинске обале Црног мора пропао пре неколико месеци.

Русија је била под притиском у Херсону, али се њена одбрана углавном држала.

Повлачење је било споро, а Украјинци који су напредовали били су тешко погођени артиљеријом.

Генерал Сергеј Суровикин, именован само месец дана или нешто више за руског команданта у Украјини, можда је ту одлуку Путину представио као најмање лошу опцију - и ону са могућношћу стабилизације фронта пре него што Украјинци нанесу нови пораз.

Генерал Суровикин је можда питао шта је смисао наставка окупације Херсона и околине, ако буду суочени са поразом.

Већ месецима је јасно да је пропао план Русије да искористи Херсон као одскочну тачку за потискивање украјинских снага дуж обале ка Одеси, великој луци.

Украјина је ипак на пролеће зауставила продор Русије.

Од тада су руске снаге ударале артиљеријом суседни Николајев из великог џепа пољопривредног земљишта западно од реке Дњепар, који су заузели у исто време када и град Херсон.

Можда је аргумент генерала Суровикина био отприлике овакав: километре равних поља и обрадивог земљишта на западној обали Дњепра, одвојених реком од снабдевања залихама, било би тешко одбранити.

Повлачење на припремљене положаје источно од Дњепра створило би озбиљну препреку новом украјинском напредовању.

Ако Украјина постане нестрпљива и крене напред пребрзо како би искористила повлачење Русије, генерал Суровикин би могао да направи замку и нанесе им озбиљне губитке.

Ако би се то десило, могао би да представи повлачење као једну од бољих руских одлука у овом рату.

Са своје стране, украјински генерали ће покушати да казне Русе док се повлаче; да дају све од себе да повлачење преко Дњепра претворе у замку коју је сама направила Русија.

Руско повлачење преко Дњепра није крај рата.

Далеко од тога.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]