Немачка, Кина, економија и политика: Посета Олафа Шолца Пекингу изазвала подозрење у Европи

German Chancellor Olaf Scholz meets Chinese President Xi Jinping in Beijing, China November 4, 2022

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Немачка канцеларка је рекла да су директни разговори важни и јасно ставио до знања да неће игнорисати контроверзна питања
    • Аутор, Џени Хил
    • Функција, ББЦ дописница из Берлина

Немачки канцелар Олаф Шолц и кинески председник Си Ђинпинг сагласили су се да прошире привредну сарадњу, током прве посете једног од лидера Г7 земаља Пекингу од почетка пандемије корона вируса.

Посета је изазвала контроверзу у Немачкој и забринутост у неким земљама Европе, након што је кинески лидер зацементирао власт на недавном партијском конгресу.

Шолц је говорио о „равноправним економским везама", а Си Ђинпинг је на позвао већу сарадњу у „временима промена и превирања".

Посета немачког лидера уследила је после спора међу члановима владе у Берлину око намере кинеске компаније да купи значајан удео у делу луке Хамбург.

Не мање од шест владиних министара је бурно реаговало.

Споразум би, како су тврдили, дао Кини значајан утицај на виталну немачку инфраструктуру.

Немачке службе безбедности такође су позвале на опрез.

Али изгледа да немачки канцелар инсистира да договор буде остварен.

Он је наводно погурао споразум, иако је ограничио величину и утицај кинеског удела, смањивши га на 24,9 одсто.

Нико није сасвим сигуран зашто је изгледао тако одлучно.

Шолц, бивши градоначелник Хамбурга, и даље је близак градским властима које тврде да посао представља виталну инвестицију.

Али има и оних који сумњају у скривени мотив - да Олаф Шолц није желео да се појави у Пекингу без „поклона" за Сија Ђинпинга.

То је код неких изазвало забринутост.

Обрве многих у Немачкој су подигнуте и због одлуке канцелара да у Кину поведе и делегацију немачких пословних руководилаца.

То је била стандардна пракса за његову претходницу Ангелу Меркел, која је водила политику „Промене кроз трговину", верујући да привредне везе могу да утичу на политичке односе са земљама попут Кине и Русије.

Посета немачког канцелара уследила је после Конгреса Комунистичке партије Кине, на којем је председник Си добио историјски трећи мандат и изазвао забринутост на Западу због исказаних намера према Тајвану, који Пекинг сматра својом територијом.

„Сигнал који се шаље је да желимо да проширимо и интензивирамо нашу економску сарадњу, а то је нешто што се мора довести у питање", каже Феликс Банажак, политичар из Зелене странке, партнера у коалиционој влади Шолца.

Зелени дуго траже оштрији став Немачке према Кини.

Пре само неколико дана, министарка иностраних послова те странке Аналена Бербок оштро и јавно је подсетила Шолца да је његова влада дошла на власт обећавајући да ће поново прилагодити стратегију према Кини.

Баназак каже да његова земља мора да учи из претходне зависности од руске енергије.

„Морамо да буде независнији од одређених држава, посебно ако су то државе које не деле наше вредности", каже он.

Али Олаф Шолц је свестан сложености и дубине веза Немачке са Кином, која остаје највећи немачки трговински партнер, иако Немачка више увози него што извози.

Више од милион немачких послова зависи од тог односа.

Узмимо за пример аутомобилског гиганта Дајмлер, који више од трећине возила продаје у Кини.

A quality inspector makes the final inspection of a Daimler axle housing before packing it for export at the Daimler axle housing production plant in Qingdao, Shandong Province, China, January 20, 2022

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Немачка компанија Дајмлер шири пословање у Кини

У првој половини ове године немачка предузећа инвестирала су у Кину више него било када раније.

Хемијска компанија БАСФ управо је отворила нову фабрику у јужној Кини и очекује да уложи 10 милијарди евра у њу до краја ове деценије.

Уочи посете, челник немачког удружења аутомобилске индустрије указао је колико се Немачка ослања на кинеске сировине и упозорио да би „раздвајање" било економска и геостратешка грешка.

Његов колега из Удружења малих и средњих предузећа такође је саветовао да се не мења курс, рекавши да „савет може бити само да се сада не разбија ниједан кинески порцелан".

Уочи посете Пекингу, Шолц је рекао да је његов циљ да открије колико је сарадња још могућа јер је „свету потребна Кина" у борби против глобалне пандемије и климатских промена.

„Ако се Кина мења, онда се и наш приступ Кини мора променити", рекао је он.

Додао је и да одлази у Пекинг као немачки канцелар, али и као Европљанин, желећи да разбије забринутост и страхове европских партнера.

Многи у Берлину и шире сматрају да би Шолцов одговор на промену Кине можда могао да буде одлучујући тест за његов канцеларски мандат.

line

Лети перје у Европи због Шолцове посете Кини

анализа Катје Алдер, ББЦ уреднице за Европу

Немачка је најмоћнија економија Европске уније и вероватно најутицајнија чланица, тако да је важно шта она каже и ради.

Једном сам сугерисала да би се бивша канцеларка Ангела Меркел повремено могла посматрати као европски Доналд Трамп због начина на који је имала тенденцију да Немачку стави на прво место.

Шира забринутост ЕУ игнорисана је у корист уносних немачких енергетских и трговинских уговора са Русијом и Кином.

Она је захтевала мере штедње ЕУ за медитеранске земље чланице током кризе у еврозони како би заштитила немачке пореске обвезнике од заједничког дуга.

У главама многих лидера ЕУ, Олаф Шолц је наследник Ангеле Меркел у много чему, не само по позицији канцелара.

За његов огроман пакет помоћи немачким предузећима са високим ценама енергије сматра се да им даје неправедну конкурентску предност на јединственом европском тржишту.

А због његовог пута у Кину, који јесте био најављен, али није координисан са осталима у ЕУ, лети перје широм Европе.

Председник Француске Емануел Макрон недавно је упозорио Шолца да ризикује да буде изолован.

Како се Европа, а пре свега Немачка, одвикава од зависности од руског гаса, питање је следеће: да ли се Берлин, заслепљен перспективом пословних договора, везује превише за Кину?

Макрон се годинама се залагао за то да ЕУ постане мање зависна од Пекинга иако су га критичари оптуживали за протекционизам.

Али после рупа у глобалном ланцу снабдевања током пандемије ковида-19, коришћења енергената као врсте оружја од почетка руске инвазије на Украјину и председавања Доналда Трампа Америком, постало је јасно да Европа више не треба да се ослања толико на САД у погледу безбедности.

Макроновим инсистирањем на томе да Европа буде уједињенија и самопоузданија, диверсификација њених трговинских партнера почела је да се чини разумном Бриселу.

Али су многи забринути јер сматрају да је Олаф Шолц у раскораку са тим.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]