Русија и Украјина: Сведочења о руским мучењима у ослобођеним деловима Украјине

Украјинске снаге вратиле су велики део територије током контраофанзиве на североистоку земље.

Али у новоослобођеним областима, преплићу се туга и олакшање, док се појављују приче о мучењу и убиствима током дугих месеци руске окупације.

Артјом, живи у граду Балаклија у области Харкова.

Руси су га држали у затворској ћелији више од 40 дана и мучили струјним ударом, рекао је за ББЦ.

Балаклија је ослобођена 8. септембра после шестомесечне руске окупације.

Епицентар бруталности била је градска полицијска станица, коју су руске снаге користиле као сопствени штаб.

Артјом је могао да чује крике од бола и ужаса из других ћелија.

Каже да су се окупатори побринули да се повици чују, тако што су искључили бучни систем вентилације у згради.

„Искључили су га да би сви могли да чују како људи вриште када их удари струја.

„Неким затвореницима ово су радили сваки други дан, чак и женама", каже Артем.

Учинили су то и њему, али само једном.

„Натерали су ме да држим две жице.

„Постојао је електрични генератор и што је брже ишао, то је био већи напон", прича он.

Рекли су му да је готов ако га пусти.

Почели су да постављају питања и оптужили да лаже.

„Вртели су ме све јаче, а напон се повећавао", рекао је за ББЦ.

Приведен је јер су Руси пронашли слику његовог брата, војника, у униформи.

Један човек из Балаклије задржан је 25 дана јер је имао украјинску заставу, прича Артјом.

Вриске из других ћелија чула је и директорка школе Татјана.

У полицијској станици била је три дана.

Посетили смо полицијску станицу и видели да је на зиду једне тесне ћелије изгребана молитва Господња.

Поред тога исписан је и број преосталих дана.

Украјински полицајци кажу да је чак осам мушкараца држано у ћелијама намењеним за две особе.

Мештани су се плашили да прођу поред станице док је била под руском контролом, како их руски војници не би затворили.

У центру Балаклије, где се украјинска застава поново вијори, људи су се окупили око малог камиона са залихама хране.

Међу њима највише је изморених старијих људи.

Било је и срећних сусрета.

Пријатељи су се поново срели, први пут од када су се Руси повукли.

Само неколико минута хода даље на крају усамљене улице, комшије су на брзину закопале неколико жртава.

Груби дрвени крст обележава импровизовани гроб таксисте Петра Шепела.

Његов путник лежи поред њега - још увек се не зна ко је он.

Власти тврде да су последњег дана окупације, убијена два мушкарца у близини руског контролног пункта.

Валентина, Петрова мајка, гледала је ексхумацију тела и псовала Русе који су убили њеног сина јединца.

„Желим да питам Путина, зашто је пуцао и убио мог сина, због чега?

„Кога га је позвао да дође овде са тим претећим оружјем?

„Не само да је убио нашу децу, него је убио и нас, њихове мајке", рекла је она.

Додала је да ових дана „мртва жена" и обратила се свим мајкама широм света.

„Буните се против убиства", рекла је.

На путу до Балаклије приметили смо војна возила са словом „З" - руским ратним симболом.

Очигледно су их Руси напустили приликом повлачења из града.

У оближњем селу, показали су нам уништену школу.

Локалне власти кажу да је ово последње што су Руси разорили пре него што су напустили ову област.

Олех Сињехубов, шеф Харковске области стајао је међу рушевинама.

У овом тренутку приоритет је да се обнови снабдевање водом и струјом, поручио је.

Забринути су, како каже, јер су далеководи можда минирани.

На ББЦ питање да ли мисли да би Руси могли да се врате, одговорио је:

„Ми смо у рату, увек постоји опасност".

Украјина и Русија: Шест месеци од почетка рата

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]