Какав краљ ће бити Чарлс

Чарлс, престолонаследник са најдужим стажом у британској историји, сада је постао краљ. Његов период обуке за наследника, који је трајао 70 година, чини га најприпремљенијим и најстаријим новим монархом који се попео на престо.

Седамдесеттрогодишњи краљ био је присутан током читаве дуге владавине његове мајке, присуствовавши доласцима и одласцима читавих генерација светских лидера, међу којима су 15 британских премијера и 14 америчких председника.

После изузетне владавине краљице Елизабете Друге која је дефинисала читаву једну епоху, каквог краља бисмо сада могли да очекујемо?

И како ће се принц, навикнут да се оглашава по разним питањима, навићи на неутралност једног монарха?

Као краљ, Чарлс више неће имати властити пасош или возачку дозволу - нити смети да има изразите ставове у јавности. Кад је неко монарх, то надвисује појединца.

Овде имате случај различитих улога, различитих правила, сматра водећи експерт за устав професор Вернон Богданор.

„Он је од најранијих дана свестан да ће његов стил морати да се промени. Јавност неће желети монарха који води кампање", каже професор Богданор.

Краљ Чарлс је и те како свестан потребе да буде мање гласан.

„Нисам толико глуп. Схватам да је потпуно другачије бити владар", изјавио је он у интервјуу за ББЦ 2018. године.

„Идеја да ћу некако наставити да се понашам сасвим исто је потпуна будалаштина."

Када се нови монарх попне на престо, краљевски профил на кованицама промени се тако да гледа у супротном смеру.

Чарлсова владавина такође ће имати другачије усмерење.

Земља над којом ће владати краљ Чарлс много је разноврснија од оне коју је наследила његова мајка, а професор Богданор предвиђа да ће се нови краљ обраћати мултикултуралној, мулти-конфесионалној Великој Британији.

Он очекује да ће Чарлс покушати да наступи као уједињујућа снага, да ће улагати видљивије напоре у повезивању етничких мањина и сиромашних група.

Професор Богданор такође предвиђа већу краљеву подршку сликарству, музици и култури - више Шекспира, а мање коњичких трка.

Али, сер Лојд Дорфман, који је дуго година сарађивао са краљем Чарлсом у његовој добротворној организацији, не предвиђа потпуно обустављање његових активности у вези са питањима као што су климатске промене и органска пољопривреда.

„Он је веома добро обавештен, веома ефикасан. Тешко је замислити да ће се тога напрасно одрећи оног дана када постане владар", сматра сер Лојд.

Много се говори о томе да би краљ више волео „скраћену" монархију.

То ће вероватно подразумевати већи нагласак на мањем језгру активних припадника Краљевске породице - са Чарлсом и Камилом, принцем Вилијамом и Кетрин у њеном средишту.

Упркос томе, главна порука ове нове владавине биће континуитет и стабилност, каже краљевска коментаторка Викторија Марфи.

„Не очекујете огромне, упадљиве промене. Биће веома пажљив", каже она.

„Краљицу смо обично доживљавали као константу у животу нације, али после ње, он је провео више времена у јавном животу него било ко други, више него било који политичар", каже краљевски коментатор и аутор Роберт Хардмен.

Историчар и аутор сер Ентони Селдон сматра да је краљ Чарлс оснажен тиме што се доказало да је био у праву поводом разних питања, као што су упозорења у вези са климатским променама.

Од тога да је некада био исмеван, стигао је до тога да сада носи „атенборовску ауру", тврди сер Ентони.

На самиту о климатским променама у Глазгову 2021. године, на пример, Чарлса су озбиљно схватиле личности као што су амерички председник Џозеф Бајден, каже Хардман.

Додаје да ће му његов статус на светској сцени добро послужити као краљу.

„Нису то само флоскуле. Њих двојица су села заједно у ћошак и Бајден је рекао: 'Ви сте покренули све ово'", каже она.

Али какав тип личности ћемо видети у новом монарху?

Они који га дуго знају кажу да се негде дубоко крије прилично стидљива, резервисана особа. „Осетљива душа" један је од описа.

У њему и даље могу да се препознају трагови усамљеног дечака који се жалио на малтретирање и изолованост у школи.

„Гађају ме папучама читаву ноћ, или ме ударају јастуцима, или се залете са другог краја собе и ударе ме најјаче што могу", писао је он у писму породици о томе како су га мучили у школској спаваоници.

„Прилично је нестрпљив. Он жели да је све урађено још јуче. Тако и успева све да заврши", рекла је Камила, његова жена, сада краљица супруга.

Она је у телевизијском интервјуу за Чарлсов 70. рођендан рекла да се испод прилично озбиљног карактера који људи виђају у јавности крије и његова несташна страна.

„Доживљавају га као веома озбиљну особу, што он и јесте. Али ја бих волела да људи виде и његову веселију страну. Он се спушта на колена да би се играо са децом, чита им Харија Потера имитирајући гласове", рекла је Камила.

Чарлс је постао опуштен и приступачан кад се сусреће са припадницима јавности, одмах придобивши публику са неколико шала на властити рачун.

Можда ће се то променити сада када је постао монарх, али као принц од Велса развио је стил предусретљивог деке, без резервисаности.

За човека у седамдесетим, краљ не показује знаке посустајања.

Крис Поуп, који је радио са Чарлсом на принчевом Институту за учење, описује новог краља као непрестано заузету, мотивисану личност, „извор енергије" који на себе преузима огромну количину задатака.

„Он је искрено посвећен благостању следеће генерације. Видећете то у свему што ради", каже Поуп.

Међу његовим досадашњим добротворним радом је и заштита наслеђа и очување традиционалних заната - али истовремено подстиче и на иновације и промене.

„Увек се брине да се не изгуби традиција, али то не значи да треба да вратимо време уназад", каже Поуп.

Чини се да ће личност новог краља спојити све те особине, које би могле да се доживе као вожња у два различита смера, жеља за променом док се истовремено ради на очувању.

Он је нека врста баршунастог радикала.

Понекад личи на руменог земљопоседника који као да је сишао са неке слике из 18. века.

У другим тренуцима, звучи као фрустрирани реформатор, незадовољан због тога како су нека насеља запуштена и запостављена.

Много ће се говорити о наслеђивању осећаја дужности од мајке, али краљ Чарлс је наследио и њену религиозност и изражени смисао за хумор.

Хитан Мехта радио је са њим на организовању Британско-азијског труста од 2007. године.

„Он је у души хуманитарац. Мислим да људи потцењују колико му је стало. Он често говори о свету који ће оставити унуцима. Он се заиста брине због тога", каже Мехта.

То би могло да значи директне позиве на делање.

„Било је девет сати увече у петак кад ме је позвао и кренуо да ми говори: 'Управо сам чуо за поплаве у Пакистану. Шта можемо да урадимо?' То не занчи да он није заузета особа. Али, чуо је за проблем и већ покушава да га реши. Њему је заиста стало", каже Мехта.

„Он је човек који ће вечерати необично касно, а онда сести за радни сто и заспати над својим белешкама", рекао је принц Хари за оца.

Чарлс Филип Артур Џорџ рођен је у Бакингемској палати 14. новембра 1948. године.

Кад је ББЦ пренео вест о његовом рођењу, није речено да је краљица родила дечака, већ да је мајка „безбедно одвојена од принца".

Четири године касније, он је постао престолонаследник.

„Затекао сам се рођењем на том конкретном положају. Чврсто сам решен да га искористим највише што могу. И да урадим све што је у мојој моћи да помогнем", изјавио је Чарлс у интервју из 2005. године.

Био је покровитељ или председник више од 400 организација, а 1976. године основао је властиту носећу добротворну организацију, Принчев труст, искористивши за то отпремнину коју је добио од Краљевске морнарице.

Она је пружила помоћ за скоро 900.000 младих људи у неповољном положају из неких од најсиромашнијих делова земље и то му је дало увид у распон социјалних проблема.

Његови планови да се Принчев труст повеже са, како је рекао, „најтеже доступнима у друштву" нису увек пролазили добро.

„Министарство унутрашњих послова никако није мислило да је то добра идеја. Било је врло тешко покренути је", рекао је у интервјуу за ББЦ 2018. године.

Његов рад нашао се на мети оптужби за политичко уплитање и оптужби за мешање, нарочито поводом „дописа црног паука".

Названи по Чарлсовом рукопису налик мноштву паукова, била су то приватна Чарлсова писма упућена министрима владе од 2004. године надаље.

Писма су доводила у питање владин приступ питањима као што су земљорадња, урбано планирање, архитектура, образовање, па чак и заштита Патагонског зубана.

Бивши министар кабинета коме су била упућена Чарлсова лобирања рекао је да није осећао велики притисак, али се новог краља сећа као некога са унапред формираним мишљењем.

Он га је доживео као некога ко је дошао са унапред стеченим погледима које је желео да реализује, уместо да жели да учествује у раду са супростављеним ставовима.

„Нисам се осећао застрашиваним. Он би направио своје интервенције и добијали бисте писма од њега. Није се убеђивао, није притискао, није био неучтив", каже он.

Говорећи о тврдњама о мешању, у интервјуу из 2006. године, Чарлс је рекао: „Ако је то мешање, онда сам веома поносан на њега."

Али признао је да је био у „ситуацији у којој није могао да победи".

„Ако не предузмете апсолутно ништа, жалиће се на то. Ако покушате, заглавите се и урадите било шта да помогнете, такође ће се жалити", рекао је он.

У једном каснијем интервјуу, изјавио је да избегава партијску политику, али је осетио потребу да се огласи по питањима као што су „услови у којима људи живе".

Бивши лабуристички министар Крис Малин описао је у дневницима брифинг са Чарлсом и колико је био затечен његовим усмереношћу и спремношћу да „гази по прстима званичника".

„Увек се враћа на исту поенту. Како проширити хоризонте младима, нарочито онима у неповољном положају, несрећнима, па чак и злоћуднима. Признајем да сам импресиониран. То је човек који би могао, да то жели, да страћи живот на беспосличарење и уживање."

Колико подршке јавности ће краљ Чарлс имати кад започне његова владавина?

„Нешто тако необично као што је монархија неће преживети ако не уважите ставове људи. На крају крајева, ако је људи не желе, неће је имати", изјавио је Чарлс.

Према истраживању које је спровео ЈуГов (YouGov) у децембру 2021. године, његова популарност је у порасту - скоро две трећине људи доживљава га у позитивном светлу.

Али, анкете показују да је доследно мање популаран од мајке краљице Елизабете Друге или сина принца Вилијама, тако да још постоји велики део јавности који треба да придобије. Његова популарност посебно је ниска међу младима.

Викторија Марфи каже да би то могла да буде последица представљања Чарлса у неповољном светлу у телевизијским серијама и филмовима о његовом односу са првом супругом Дајаном, принцезом од Велса, која је погинула у саобраћајној несрећи у августу 1997. године.

Ти описи су можда мешавина истине и фикције, али имају велики утицај.

„Оно што је заиста занимљиво у последњих неколико година је колико велика Дајана наставља да буде наратив око Краљевске породице", каже Марфи.

Како се Чарлс приближавао престолу, постојали су покушаји да се промени перцепција јавности, каже професорка Полин Макларан из Центра за студије савремене монархије на Универзитету у Лондону.

Од некадашњих исмевања у хумористичким серијама као што је Spitting Image, постепено се претварао у достојанственију личност, „мудраца" који има да нам каже неке озбиљне ствари о животној средини, каже професорка Макларан.

Интересовања јавности можда нису увек толико узвишена.

А као глава Краљевске породице он ће морати да се помири са жестоким глобалним апетитом за причама о принцу Харију и Меган, војвоткињи од Сасекса, и њиховом односу са Краљевском породицом.

Место на којима се краљевске приче укрштају са сапуницом и животима славних није његова природна територија.

Краља Чарлса чекају друге тешке породичне одлуке, као што је будућа улога принца Ендрјуа, или њено одсуство, након вансудског поравнања које је уследило после оптужбе за сексуални напад Вирџиније Ђуфре.

Изван Велике Британије, крупан изазов биће редефинисање модернијег односа са Комонвелтом.

Као његов нови шеф, како његове посете земљама Комонвелта могу избећи тешка наслеђа колонијализма и проблеме као што је робовласништво?

Краљ Чарлс постао је, поред Велике Британије, шеф државе у још 14 земаља.

Неке од њих могле би да пожеле да постану републике, истовремено оставши чланице Комонвелта, а краљ Чарлс је већ недвосмислено ставио да знања да је спреман на одрасле разговоре о променама.

Већ су донете одлуке које су олакшале пут његове нове владавине.

Сигурно је био срећан кад је његова мајка интервенисала и саопштила да Камила треба да користи титулу краљице супруге, уместо принцезе.

Камила ће бити његова кључна подршка док започиње једну од најславнијих улога на свету у годинама када би већина људи ишла у пензију.

Овај тренутак, у свој својој обесхрабрујућој озбиљности, чека читавог живота.

За краља Чарлса, стигло је његово време.