„Ecce Homo“: Уметничка катастрофа која је прославила град и једну старицу, из погрешних и правих разлога

Ecce Homo before and after Dona Cecilia's intervention

Аутор фотографије, Centro de Estudios Borjanos

Потпис испод фотографије, Оригинална слика из 1930. је уништена 2012. године, али је постала мање позната од његове „рестаурације"
    • Аутор, Шин Сузуки
    • Функција, ББЦ Бразил, Сао Паолу
  • Време читања: 4 мин

Све је почело 7. августа 2012. године, објавом на блогу посвећеном култури Борхе, шпанског градића са свега 5.000 становника.

У објави је наведено како је фреска Ecce Homо, портрет Исуса Христа који је насликао Елијас Гарсија Мартинез на зиду градске цркве Светилиште милости, претрпела „мистериозну" интервенцију.

Није прошло дуго времена да би се сазнало шта се стварно десило претходно запуштеном делу.

Сесилија Хименез, осамдесетједногодишња мештанка, означена је као особа која стоји иза неспретног покушаја рестаурације фреске Ecce Homo.

Наоружана „добром вољом", она је покушала да реши градске проблеме одржавања слике упркос томе што није владала неопходним техникама за то.

Цунами подсмеха

Остало је историја: у наредним недељама цунами подсмеха запљуснуо је друштвене мреже, случај је завршио у вестима широм света и постао је тема хумористичких емисија.

Ова епизода је толико одјекнула да је дело „доне Сесилије" (у земљама шпанског говорног подручја уобичајено је да се из поштовања старије жене називају „донама") постало и дуговечни интернет мим, често и под надимком „Исус кромпир".

Под претњом судске тужбе због дела које је класификовано као „чин вандализма", она је пала у депресију.

Убрзо је, међутим, Шпањолка је повратила добро расположење и схватила да је њено дело „почело да живи својим животом".

Мало по мало, подсмех је бивао замењен дивљењем.

Dona Cecilia in 2012
Потпис испод фотографије, Сесилија је постала инспирација бројних мимова

Интервенција доне Сесилије има сада властиту линију сувенира, као што су привесци за кључеве, мајице и магнети за фрижидере.

Инспирисала је чак и оперу америчког либретисте Ендрјуа Флека 2015. године.

Десет година после афере са Ecce Homo, Борха је сада град који прославља ову епизоду из прошлости без икакве срамоте.

Дона Сесилија, која данас има 91 годину, тренутно живи у старачком дому.

„Здравље јој је ослабило, али је и даље свесна феномена", каже за ББЦ Едуардо Ариља Пабло, градоначелник Борхе.

Пабло је такође саопштио да ће 10. септембра град одржати церемонију одавања почасти дони Сесилији и Мартинезу.

На крају, ова старица је помогла да се Борха прослави изван граница Шпаније.

Град на североистоку региона Арагон, удаљен око 300 километара од главног града Мадрида, на крају је имао користи од нечега што је у почетку сматрано скандалом.

„У туристичком погледу, ми смо светски производ. Имамо посетиоце из 110 земаља", додао је градоначелник.

Туристичка атракција и „културолошки феномен"

Само у првој години од интервенције доне Сесилије, Борха је доживела експлозију броја туриста, са 40.000 посетилаца.

A tourist take a picture of the "restored" Ecce Homo

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Туристи масовно долазе у овај градић да би видели нову фреску Ecce Homo

„Данас нас годишње посети између 10.000 и 11.000 људи који желе да виде уживо оно што је постало славно на интернету", објаснио је Пабло.

Али шта он мисли о ономе што је урадила дона Сесилија?

„Као институција, ми не смемо да дозволимо да се те ствари дешавају. Имамо велико завештање споменика и уметничких дела и посвећени смо њиховој рестаурацији", рекао је он.

„Али уз велико поштовање према оригиналном делу Елијаса Гарсије, најважније дело сада је дефинисала Сесилија Хименез."

Фреска Гарсије Мартинеза (1858-1934) је репродукција једног другог дела под називом Ecce Homo (Ево човека, на латинском).

То је честа тема у европском сликарству између 15. и 17. века, чије име алудира на израз приписан Понтију Пилату изговорен док је представљао Исуса Христа маси у Јерусалиму.

Мартинез је био професор у Школи ликовних уметности у Сарагоси и предводник породице уметника.

Породица је проводила лета у области Борха, што је и навело овог уметника да 1930. године наслика фреску у светилишту.

A close-up of the "restored" Ecce Homo

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Водила се и дебата како се ово дело може сматрати уметношћу

Престижни шпански дневни лист Ел Паи навео је да је оригинална слика „од мале уметничке вредности".

Дело чак није било ни део каталога уметничких дела региона Арагон.

Да ли је дона Сесилија створила уметничко дело?

Наталија Лавињ, истраживачица дигиталне културе, хвали дону Сесилију зато што је створила „нешто потпуно другачије, што је оставило много већег трага од оригиналне слике".

„Слика се наметнула у савременој визуелној култури зато што је имала све карактеристике мима: необавезно, аматерски и помало анархично. Сесилија никад није имала намеру да постигне оно што се догодило", каже Лавињ.

Случај „преправљене" фреске, према Лавињ, бави се савременим питањем у уметности.

„Мање се питамо шта је уметност, а више где се она налази."

„У контексту у ком је урађена рестаурација, то свакако није уметност. Али она може и да се посматра кроз представу о дуговечности кружења ове слике, која одређује важност живота предмета."

Током „рехабилитације" доне Сесилије, у њену одбрану стали су неочекивани обожаваоци.

Шпански филмски режисер Алекс де ла Иглесија, режисер филмова као што су Бар и Судњи дан, изјавио је на Твитеру да је та слика „икона начина на који доживљавамо свет. Она много значи."

(Твит који користи један од многих мимова са Ecce Homo, у овом случају монтажу са славном статуом Христа Спаситеља у Бразилу)

Амерички уметнички критичар Бен Дејви чак је навео рестаурацију међу 100 дела која су дефинисала 2010-те године („вољено ремек-дело ненамерног надреализма").

Роб Хорнинг, уредник електронског часописа о интернет технологији и култури Рил лајф, написао је да је мим заправо „пружио прилику да се истовремено сатирише побожност религије и псеудо-религиозност у уметности".

Хорнинг је такође приметио да пораст туристичких посета Борхи показује необичну везу између офлајн и онлајн света: то је као да зид на ком се налази „Ecce Homo" доне Сесилије поручује гледаоцу: „Ево интернета".

„Та сензација мора да је прилично моћна", каже Хорнинг.

Дона Сесилија је добила 49 одсто ауторских права на слику властите верзије Ecce Homo, а приходе од њих наводно редовно уплаћује у фонд за подршку пацијентима који пате од исте мишићне дегенеративне болести која је однела живот једном од њених синова.

Током церемоније 2016. године у Борхи, она је саопштила да је на крају заволела властиту „интервенцију".

„Понекад кад је видим толико много пута, помислим: 'Сине мој, више ми ниси толико ружан као што си био у почетку'."

Presentational grey line

Погледајте како је изгледала рестаурација Рембрантове „Ноћне страже"

Потпис испод видеа, Историјска рестаурације Рембрантове „Ноћне страже“
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]