Светски дан меда и здравље: Зашто је слатки пчелињи нектар суперхрана за инсекте

Од детоксикације од пестицида до продуженог животног века, корист од ове слатке течности по пчеле одлази много даље од простог прехрањивања вредних инсеката у кошници.

Не треба превише да вас изненади да пчеле знају много о меду.

Оне нису само произвођачи меда; оне су и његови корисници, и то прилично софистицирани приде.

Понудите болесној пчели различите врсте меда, на пример, и она ће одабрати ону која се најбоље бори са њеном инфекцијом.

Људи, са друге стране, морају још много тога да науче да би се сустигли кад су у питању хранљива својства меда.

Пре само неколико деценија, већина листа „функционалне хране" - оне које има велику корист по здравље мимо основних намирница - нису га ни помињале, каже ентомолошкиња Меј Беренбаум са Урбејн-Чемпејна на Универзитету у Илионису.

„Чак су и пчелари - а свакако научници за пчеле - сматрали да он није ништа више од обичне шећерне водице."

Јачање здравља пчела

У међувремену, огромни корпус истраживања открио је да је мед пун биљних хемикалија које утичу на здравље пчела.

Компоненте меда могу да помогну пчелама да живе дуже, појачају њихову отпорност на сурове климатске услове као што су велика хладноћа и повећају њихову способност да се изборе са инфекцијама и залече своје ране.

Налази истраживања указују на начин на који може да се помогне пчелама, које су последњих година претрпеле тежак ударац од паразита, изложености пестицидима и губитка станишта.

„То је напросто једна потпуно невероватна супстанца, а мислим да људи то још не умеју довољно да цене", каже Беренбаум.

Ензими, витамини и минерали

Укусан је на тосту или кад се умеша у чај, али мед је много више од обичног заслађивача.

Ова вискозна течност јесте углавном шећер, који станари кошнице користе као хранљиву материју, али он садржи и ензиме, витамине, минерале и органске молекуле који сваком меду дарују његову јединственост и доносе читав низ погодности по здравље пчела.

Разни инсекти могу да производе мед - бумбари, пчеле без жаоке, медоносне осе - али само медоносне пчеле (апис специес) производе довољну количину меда да се напуне полице самопослуга.

Ова способност није се десила преко ноћи; настајала је милионима година.

Пчеле су се раздвојиле од оса пре око 120 милиона година, током еволутивног скока и наглог ширења биљака које цветају.

Та цветна разноврсност - заједно са променом у понашању пчела у виду давања полена као хране, уместо инсеката, ларвама пчела - покренула је еволуцију отприлике 20.000 данас познатих врста пчела.

Воштани хексагони

Да би постале експерти за производњу меда требало је још неколико бихевиоралних и хемијских трикова.

Пчеле су почеле да додају мало нектара полену, што их је претворило у малко лакше преносиве пакете.

Оне су развиле и жлезде са лучење воска, које омогућују одвојено складиштење течног нектара и чврстог полена.

„Восак чини веома флексибилан градивни материјал", каже Кристина Гроцингер, ентомолошкиња са Државног универзитета Пен, која проучава механизме иза друштвеног понашања и здравља пчела.

Кад формирају саће, пчеле обликују восак у хексагоне, за који се испоставља да је најефикаснији облик за похрањивање било чега, будући да хексагони тесно належу један уз другог.

„То је инжењерски подвиг", каже Гроцингер.

Прављење много малих, униформних ћелија има још једну предност: њихова већа површина значи да вода испарава брже, а мање воде значи мање ширења микроба.

Процес прављења меда који ће испунити те ћелије саћа почиње чим пчела у потрази за храном усиса нектар.

Иако би могло да изгледа као да га она једе, ова шећерна посластица не заврши у њеном стомаку, макар не у традиционалном смислу.

Она га похрани у гуши, илити желуцу за мед, где се он меша са различитим ензимима.

Један од првих ензима који почне да ради је инвертаза, која пресеца нектарове молекуле сахарозе на пола, стварајући просте шећере глукозу и фруктозу (необично, али истраживање показује да пчеле немају гене за прављење овог ензима који преполовљава сахарозу - вероватно га прави микроб који живи у цревима пчеле).

По повратку у кошницу, пчела потом уради регургитацију терета за прву покретну траку пчела.

Преношење од уста до уста које следи смањује садржај воде и уноси још ензима, што су процеси који настављају разлагања нектара и заустављају ширење микроба.

Пчеле потом остављају ту мешавину у ћелији кошнице, а затим испаре још воде махањем крила.

Почињу да раде други ензими - глукоза оксидаза - која претвара део глукозе у глуконску киселину која ће помоћи да се сачува мед.

Хемијска реакција такође смањује пх-вредност - повећавши киселост - и производи водоник-пероксид, који спречава ширење микроба, али у великим количинама може да постане токсичан.

Још ензима, највероватније донети заједно са поленом и квасцем, разграђују део пероксида, контролишући његов ниво.

Коначно, ћелија је спремна да буде запечаћена воском.

Пчеле дојиље нахране остале станаре кошнице прерађеним медом, а остатак ће бити остављен за хладне и кишне дане.

Слатки лек

Нектар је био оно што је довело Беренбаум до меда, што је било њено интересовање које је први пут процветало средином деведесетих.

Она је знала да је нектар помешан са биљним хемикалијама званим фитохемикалије: једињења која одбијају штеточине и помажу при расту биљака и метаболизма.

Имала је слутњу да се те фитохемикалије покупе негде успут, кад пчеле крену да претварају нектар у мед.

А ако је тако, желела је да зна шта оне тачно раде за пчеле.

И тако је Беренбаум почела да истражује разноврсност хемикалија у меду.

Њен тим је 1998. године открио да различити медови садрже различите нивое антиоксиданса у зависности од цветног порекла меда.

„То је стварно пробудило моју знатижељу". каже она.

Њена група је касније открила да пчеле нахрањене шећерном водицом помешаном са две медне фитохемикалије - п-кумарном киселином и снажним антиоксидансом кверцетином - толеришу пестициде боље од оних које су добиле само шећерну воду.

Уз све то, пчеле које су добиле воду помешану са фитохемикалијама живеле су дуже од пчела које нису, известили су она и њене колеге 2017. године у часопису Инсекти.

Имуна реакција

Друга истраживања демонстрирала су ефекте неких других фитохемикалија у меду.

Апсцисинска киселина појачава имуну реакцију пчела, скраћује време зацељења рана и појачава отпорност на хладне температуре, показују студије.

Друге фитохемикалије смањују утицај паразита, једног од највећих разлога за опадање броја пчела: на пример, ако се пчелама зараженим гљивама да сируп који садржи тимол, фитохемикалију из тимијана, то смањује број гљивичних спора за више од пола.

Показало се чак да фитохемикалије заустављају бактерије које изазивају европску и америчку трулеж пчелињег легла, од којих је ова потоња толико разорна и заразна да се препоручује спаљивање читавих кошница пре него што се рашири.

Чини се да неке фитохемикалије раде свој посао појачавањем активности гена повезаних са детоксификацијом и имунитетом.

Кад пчеле добију да једу нектарску фитохемикалију као што је, на пример, анабазин, ген задужен за прављене антимикропских протеина, то појачава производњу, известио је тим 2017. године у Часопису за економску ентомологију.

А фитохемикалије би могле повољно да утичу на здравље задовољавањем микропских заједница које живе у и на пчелама: њиховим микробиомима.

Кофеин, гална киселина, п-кумарска киселина и кемпферол побољшавају разноликост и квантитет цревних микроба код пчела, јавили су прошле године истраживачи у Часопису за примењену микробиологију.

Здрави цревни микробиоми код пчела повезани су са ниским интензитетом вишеструких паразитских инфекција.

Кад се разболе, пчеле чак умеју да изаберу разноврсне медове који побољшају њихово здравље.

Ентомолог Силвио Ерлер и његов тим дали су пчелама зараженим паразитима четири типа меда.

„Просто смо им дали да бирају", каже Ерлер, сада на Институту Јулиус Кин у Немачкој.

Болесне пчеле су највише волеле мед од сунцокрета, који је био најбољи лек за инфекцију и имао је највећу антибиотску активност, известио је тим у часопису Бихевиорална екологија и социобиологија.

Медоносна пчело, излечи себе?

Упркос јачању имунитета и другим здравственим предностима меда, пчеле су и даље у невољи.

Амерички пчелари изгубили су 45 одсто својих колонија између априла 2020. и априла 2021. године, што је друга најгора година откако је почело вођење евиденције непрофитне организације Би информд партнершип 2006. године.

Иако пчелари често оставе мало меда у кошници, чини се да је разноврсност меда веома важна: истраживање показује да различити медови, потекли од пчела које сакупљају цветове багрема, сунцокрета или мешавине разног цвећа, одбијају различите типове бактерија.

Ерлер пореди ову разноликост са апотеком.

„Ми одлазимо у апотеку и кажемо да нам треба то и то за главобољу, или то и то за стомак. А у апотеци имамо све то на гомили."

Упркос јачању имунитета и другим здравственим предностима меда, пчеле су и даље у невољи.

Али пчеле могу да направе властиту медну апотеку само ако им је доступно одговарајуће цвеће - не само по броју и разноликости, већ и током читаве сезоне раста, каже Беренбаум, која је и коауторка прегледа утицаја меда на здравље пчела у Годишњем прегледу ентомологије за 2021. годину.

Овај биодиверзитет недостаје на великим пољима усева на која се пчеле шаљу сваке године да опраше основне намирнице као што су бадеми, јабуке, бундеве и крушке.

Побољшање цветног диверзитета доводи до здравијих пчела, каже Арати Сешадри, ентомолог из Лабораторије за здравље пчела у Дејвису, у Калифорнији, при америчком Министарству за пољопривреду.

А УСДА даје подстицаје земљопоседницима да претворе делове обрадивог земљишта у области нетакнуте природе преко Програма резервата за конзервацију.

„Пољопривреда мора да живи", каже Сешадри. „Али она мора и да сачува опрашиваче."

Медна апотека

Боља исхране пчела неће решити све проблеме са којима се суочавају пчеле.

Али старање да пчеле имају приступ властитим лековима може да помогне, каже Ерлер.

Пчелари би, сугерише он, могли у кошници да оставе део меда направљеног од различитих цветова како би пчеле имале боље опремљену медну апотеку током читаве године.

А Беренбаум, која је почела истраге пре годину дана зато што је сматрала да мед не добија ни приближно довољно поштовања истраживача, каже да је акумулирање знања корак у правом правцу.

„Драго ми је", каже она, „што видим да мед коначно привлачи више пажње."

*Берли Мекој је слободна новинарка за науку и продуценткиња из Нортвеста, у Монтани, у САД. Пронађите је на Твитеру на @travlinscientst.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]