Историја и веровања: Како су страх, секс и моћ обликовали древну митологију

Током првог века купачи у граду Бату који су претрпели ту срамоту да им, током купања, украду одећу, тачно су знали кога да позову у помоћ.

Богиња Сулис је била задужена за топле и хладне купке, као и за урањање у базене у римском комплексу, а била је позната и по способности да лечи.

Имала је и нарочит капацитет за освету.

У њеном извору је пронађено преко стотину древних табли са клетвама помоћу којих су гневни грађани, оштрим речима, молили богињу да казни оне који су отимали туђе ствари.

Лопови, пазите се!

Сулис је само једна од богиња које се појављују на изложби Женска моћ, у Британском музеју у Лондону.

У истраживању истакнутих женских божанстава и других поштованих ликова са шест континената у распону од неколико хиљада година, изложба је раскошна и по свом обиму, али и по броју божанских појава.

Галерију са Сулис, која је локална манифестација римске богиње Минерве, деле и египатско божанство Секмет, хинду богиња Кали, јапанска Канон и мексичка Коатлик.

Запањујуће је колико је ових богиња било обожавано због контрадикторних особина.

Баш као што је Сулис била позната по способности за лечење и пружање освете, тако је и Инана из древне Месопотамије била виђена као богиња секса и рата.

Ране песме је описују као страшну богињу која убија мушкарце на бојиштима и теши огњишта која су остала без њих.

Неки други писани извори је славе због сексуалне потенције коју дарива смртницима које протежира.

Симеријански краљеви су се трудили да комбинују два света тако што су прорицали вођење љубави са Инаном не би ли задобили њену заштиту током ратова.

Био је то, макар делимично, начин да се ослободе страха од њених моћи.

Способност богиње да пређе друштвене границе успостављене међу половима била је једна од главних ствари које су их издизале од осталих смртница.

Инана, за коју се сматрало да има моћ да мушкарце претвара у жене и жене у мушкарце, и сама је понекада била описивана као да је мушкарац.

Професорка Мери Бирд, која је била једна од пет гостујућих сарадница на изложби, у прологу за каталог примећује да је и грчка богиња мудрости Атина имала ,,ратничке атрибуте који су суштински неспојиви са грчким концептом женског пола".

Римска богиња Венера је границе прихватљивог прелазила са изузетним самопоуздањем.

Као и Инана, и она је место пронашла у мушким срцима на бојишту, али и у спаваћој соби.

Мери Бирд то објашњава: ,,То вам је Венера и њена непоколебљива и незаустављива моћ чежње која на неки начин Риму доноси војне победе".

Јулије Цезар је тврдио да је био потомак Венере преко њеног сина Енеја, хероја који је постао бегунац у Тројанском рату, па је богињу трајно поставио на један од новчића из његовог доба.

И касније вође су на римску богињу гледали као на обележје своје власти.

Минерва је била приказивана у друштву Велингтона и Наполеона, као и краљице Елизабете Прве.

Сама идеја да су моћне жене биле важније женама него мушкарцима у историји, свакако је погрешна.

Аменотеп, фараон 18. династије у Египту, је отишао тако далеко да је наручио велику количину скулптура богиње Секмет за своју мртвачницу на Нилу, верујући да ће то отерати помор и кугу.

Мушкарци су одговорни и за неке од култних статуа богиња и других уметничких дела која су преживела до данашњег времена.

Белинда Крерар, главна кустоскиња изложбе, каже за ББЦ Културу: ,,У већини случајева не знамо тачно ко је правио експонате. Претпостављамо да су то били мушкарци, али не нужно. У првом делу изложбе постоји једна бронзана посуда, вероватно направљена у Бирмингему, коју су декорисале жене".

Страх и поштовање

Иако се за многе богиње сматра да су своју подршку давале женама при зачећу и рађању, постоје и оне које су имале моћ да раде супротно.

Моћне жене су у ствари могле да буду и извор нелагоде код жена баш у оној сфери у којој је њихова помоћ била најпотребнија.

Симеријанска богиња Ламашту, која имала главу лава и вилицу магарца, умела је, верује се, да се ушуња у кућу у којој се жена порађала не би ли јој украла бебу.

У Мексику је богиња Сивататео у себи носила душе мајки које су умрле током порођаја.

Прича се да се она током пет дана у Астечком календару враћала да отима новорођене бебе из њихових колевки.

Лилит, прва Адамова жена, је такође доносила смрт новорођенчадима, као и стерилитет.

Упечатљива скулптура са њеним ликом коју је направила савремена уметница Кики Смит, постављена је високо на један од зидова изложбеног простора.

Њене продорне плаве очи могле би и да вас застраше.

Ова божанства су била права, дубока манифестација људских страхова.

Исправно би било рећи да је страх помогао у обликовању великог броја прича о моћним женским фигурама које знамо.

У многим раним културама, планета Земља је била сматрана женском, или макар ослоњена на понашање земаљских богиња.

Древни грчки мит о Деметри и Персефони, на пример, објашњава постојање годишњих доба.

Када је чула да је њену ћерку отео Хад, Деметра је, оплакујући је, изазвала пропаст усева које је иначе штитила.

Персефона је због тога што је појела семенку нара део године проводила у мраку.

Њен повратак на површину је обрадовао њену мајку и постао весник пролећа и свих плодова које доноси то годишње доба.

Слично томе, у неким хинду текстовима богиња Шри-Лаксми се описује као она која напушта Земљу пошто је из освете уништила усеве.

Овакве приче су биле уверљиве јер је женска моћ била од суштинске важности.

У хиндуизму се за Шивину жену Сати веровало да је постала део физичког света након што је умрла.

Њено тело се распрсло у комадиће изнад тла и тако инспирисало стварање Камкија храма у Асаму, баш на месту на којем је наводно њена вулва нашла уточиште.

Чак и данас се тамо одржава фестивал у сезони монсуна.

Следбеници у чуду посматрају како природни извор воде добија црвену боју због цурења оксида гвожђа. Као да је богиња добила менструацију.

Сви ови видови обожавања су изузетно важни, али тешко је одупрети се утиску да су мушкарци ти који су женска божанства обдарили надљудским моћима не би ли тиме илустровали визију света на Земљи којом владају жене.

Египатска Секмет је била позната као богиња која је била способна да подари живот, као и Шри-Лаксми и Деметра, али је могла да изазове и уништење.

Говорило се да је послата да пљачка и отима након што су се смртници побунили против њеног оца који је био Ра, бог сунца.

Секмет је радила оно што јој је било речено, али се и занела. Ра је био згрожен када је увидео колико је крвожедна, па је опозвао.

Једини начин на који је могао да је заустави је био тај да јој уместо крви потури алкохол од којег је она постала опијена и неспособна да настави крвопролиће.

Па чак и данас, више се плашимо моћних жена него што их поштујемо или барем што их представљамо претећим због њиховог успеха и способности да померају границе.

Ако нам примери из прошлости откривају било шта, онда знамо да су жене које владају увек спремне да се уздигну и да пркосе очекивањима.

Оне су бриљантне у томе да не буду оно што се од њих очекује.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]