You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Време и врућине: Како су екстремне прилике повезане се климатским променама
- Аутор, Мет Тејлор
- Функција, ББЦ временска прогноза
Људи широм планете доживљавају драматичне топлотне таласе, смртоносне поплаве и шумске пожаре као последицу климатских промена.
Велику Британију и делове Европе задесиле су овог месеца температуре изнад 40 степени Целзијуса, што је довело до прекида саобраћаја и несташице воде.
Емисије изазване сагоревањем фосилних горива задржавају топлоту у атмосфери од почетка индустријске ере.
Та додатна топлота није равномерно распоређена на планети и изазива екстремне временске прилике.
Уколико се глобалне емисије не смање, тај циклус ће се само наставити.
Ево четири начина на који климатске промене мењају временске прилике.
1. Врелији, дужи топлотни таласи
Да би се боље разумео утицај малих промена на просечне температуре, замислите их као звонасту криву са екстремним хладноћама и врућинама на њеним крајевима, а најчешћом температуром у средини.
Мала промена у центру значи да већи део криве додирује екстреме - и тако топлотни таласи постају чешћи и екстремнији.
Температура у Великој Британији први пут је премашила 40 степени Целзијуса 19. јула.
Метеоролошка служба Велике Британије процењује да је екстремна врућина виђена током најскоријег топлотног таласа сада десет пута вероватнија због климатских промена.
А све може само још више да се погорша.
„За неколико деценија, ово би заправо могло да буде прилично хладно лето", каже професор Фридрике Ото, климатски научник са Империјалног колеџа у Лондону.
Метеоролошка служба је истакла и да топлотни таласни нису само врелији. Они и дуже трају.
Дужина топлих периода више се него удвостручила у последњих 50 година.
Топлотни таласи могу постати дужи и интензивнији уз помоћ још једног временског феномена - топлотне куполе.
У области високог притиска, топао ваздух се притиска надоле и задржава на једном месту, изазивајући скок температуре на читавом континенту.
Кад олуја поремети млазну струју, сачињену од струјања брзог ваздуха, то је помало као да цимнете конопац за прескакање на једном крају и гледате како он креће да таласа читавом дужином.
Ти таласи чине да се све драстично успори и временски системи могу да се заглаве над истом облашћу данима - као што смо видели у Индији раније током године.
Индија и Пакистан већ су доживели пет сукцесивних топлотних таласа ове године, а Џакобабад у Пакистану у једном тренутку у мају достигао је 49 степени Целзијуса.
На јужној хемисфери, Аргентина, Уругвај, Парагвај и Бразил постигли су рекордни топлотни талас у јануару - многе области имале су свој најтоплији дан у историји.
Истог месеца је Онслоу у Западној Аустралији доживео 50,7 степени Целзијуса, свеукупно највишу температуру икад забележену на јужној полулопти.
Прошле године су Северну Америку такође погодили дуги топлотни таласи.
Западни канадски град Литон изгорео је кад је температура достигла 49,6 степени Целзијуса, оборивши претходни рекорд за скоро пет степени.
Тако снажан топлотни талас буквално би био немогућ без климатских промена, тврди мрежа Светска временска атрибуција, сарадња међународних климатских научника.
Једна теорија сугерише да више температуре на Арктику доводе до успоравања млазних струја, повећавајући вероватноћу настанка топлотних купола.
2. Трајније суше
Како топлотни таласи постају све снажнији и дужи, тако би и суше могле да се погоршају.
Између топлотних таласа падне мање кише, тако да се брже истроше влажност земље и залихе воде.
То значи да је земљи потребно мање времена да се загреје, загрејавши ваздух изнад себе и довевши до јачих врућина.
Потражња за водом људи и земљорадње врши још већи притисак на залихе воде, доприносећи њеним несташицама.
3. Више горива за шумске пожаре
До шумских пожара може да доведе директно човечја активност - али природни фактори такође могу да одиграју огромну улогу.
Циклус екстремних и дуготрајних врућина које изазивају климатске промене извлачи све више и више влаге из земље и вегетације.
Ти сушни услови идеални су за шумске пожаре, који могу да се прошире невероватном брзином.
Сезона шумских пожара на северној полулопти почела је рано у неким областима, због недостатка падавина и нетипичне врелине, а погоршала се током јула.
Скорије, озбиљни шумски пожари десили су се у Француској, Шпанији, Португалу, Грчкој, Хрватској и Албанији - евакуисане су хиљаде становника, а извештава се да је страдало више стотина.
У Канади прошлог лета, топлотни таласи довели су до пожара који су се проширили тако брзо и експлозивно да су створили властити временски систем, формирајући облаке пирокумулонимбусе.
Ови колосални облаци потом су произвели громове који су изазвали још пожара.
Учесталост великих шумских пожара драстично се повећала последњих деценија.
У поређењу са седамдесетим годинама прошлог века, пожари на више од 10.000 јутара земљишта сада су седам пута учесталији у западној Америци, према Климатској централи, независној организацији научника и новинара.
4. Екстремније падавине
Током уобичајеног временског циклуса, топли временски услови стварају влагу и испаравање воде у ваздуху, који се претварају у капљице и стварају кишу.
Што топлије постане, међутим, више је испаравања у атмосфери.
То доводи до више капљица и обилнијих падавина, понекад за краћи временски период и над малом облашћу.
Поплаве су ове године већ погодиле Шпанију и делове источне Аустралије.
У периоду од само шест дана, Бризбејн је доживео скоро 80 одсто својих годишњих падавина, док је Сиднеј забележио више од својих просечних годишњих падавина за мало више од три месеца.
Ове нагле падавине повезане су са последицама климатских промена на другим местима, према Питеру Глајку, специјалисти за воду из америчке Националне академије наука.
„Кад се сушне области шире, као у Сибиру и западним САД, вода пада негде другде, над мањим областима, доводећи до поплава", каже он.
Временске прилике ће широм планете увек бити изузетно променљиве - али климатске промене те варијације чине екстремнијим.
И сада је изазов не само ограничити даљи утицај људи на атмосферу, већ и прилагодити се и изаћи на крај са екстремним временским приликама које већ доживљавамо.
Погледајте видео
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]