Америка и Холивуд: Преминуо глумац Џејмс Кан - 10 незаборавних улога

Џејмс Кан, звезда филмова Кум (The Godfather), Мизери (Misery) и Елф (Elf), преминуо је у 82. години.

Рођен је у њујоршком Бронксу 1940. године, а пробој у филмску индустрију направио је 1970-их.

За улогу у филму Кум био је номинован за Оскара.

Џејмс Едмунд Кан је био разиграни клинац из Бронкса, син немачко-јеврејских имиграната.

Играо је жестоке момке на филмском платну: морнаре, рагбисте, гангстере и био је један од најпрепознатљивијих филмских глумаца његове ере.

Њујорчанин, познат по боемском начину живота и сталним забавама, женио се четири пута и иза себе је оставио петоро деце.

Као младић је желео да буде играч америчког фудбала.

Али глуму је почео да студира на Универзитету Хофстра, где је упознао Френсиса Форда Кополу, редитеља филма Кум.

После низа мањих ТВ и филмских улога, Кан је направио пробој 1965. године, глумећи у два филма Хауарда Хокса: Црвена линија 7000 и Ел Дорадо.

Међутим, Кополина епска сага о мафијачкој породици Корлеоне из 1972. године донела му је светску славу.

Смрт Кана објављена је на његовом Твитер профилу.

Ево неких од Канових најупечатљивијих рола на великом и малом екрану.

Ел Дорадо (1967)

Кан је имао само 27 година када је играо коцкара из Мисисипија који је вешто баратао ножем у вестерну Хауарда Хокса.

Ипак, није био у сенци познатијих и искуснијих колега Џона Вејна и Роберта Мичама.

Брајанова песма (1971)

Кан у почетку није био вољан да сними овај хваљени ТВ филм о Брајану Пиколу, играчу америчког фудбала из екипе Чикаго медведи који је оболео од рака у 26. години.

Али показало се да је исправно поступио прихватајући улогу, јер је био номинован за Еми награду заједно са колегом Билијем Дијем Вилијамсом.

Кум (1972)

Улога својеглавог и суровог Сантина „Сонија" Корлеонеа у епском филму Френсиса Форда Кополе о мафијашкој италијанског породици донела му је прву и једину номинацију за Оскара у категорији за најбољег споредног глумца.

Сцена окада Сонија убијају на наплатној рампи једна је од најупечаљивијих не само у филму него и историји кинематографије.

Кан је на себи имао више од 140 куглица крви за симулацију прострелних рана.

Кан је накратко поновио ту улогу две године касније у флешбек сцени пред крај другог наставка Кума.

Коцкар (1974)

Улогу у драми о професору књижевности који се бори са зависношћу од коцкања, Кан је сматрао једном од својих омиљених, упркос томе што се сукобио са режисером Карелом Рајсом током снимања.

Римејк филма, делимично заснован на новели Фјодора Достојевског из 1866. године, направљен је 2014. са Марком Волбергом у главној улози.

Funny Lady (1975)

Кан је глумио шоумена Билија Роуза, трећег мужа водвиљске забављачице Фани Брис, коју је глумила Барбра Стрејсенд, у музичком наставку филма Funny Girl из 1968.

Не само да је добио номинацију за Златни глобус, већ и златну плочу за допринос звучној подлози филма.

Ролеброл (1975)

Спортска грађа, коју је Кан развио још као студент на Државном универзитету у Мичигену, била му је од користи за улогу Џонатана И у футуристичком трилеру Нормана Џевисона, смештеног у свет у коме је спорт буквално питање живота и смрти.

A Bridge Too Far (1977)

Кан је имао релативно малу улогу у епском филму о Другом светском рату Ричарда Атенбороа, али је ипак оставио велики утисак као наредник Еди Дохан који одбија да дозволи да му саборац умре, чак и ако то значи да упери пиштољ у лекара који је немоћан.

Мизери (1990)

Кети Бејтс је добила Оскара за улогу у адаптацији Стивена Кинга, али се публика везала за Кана, односно романописца Пола Шелдона који је постао заточеник своје „највеће обожаватељке".

Микијеве плаве очи (Mickey Blue Eyes - 1999)

Улога једног од чланова породице Корлеоне учинила га је идеалним да игра Френка Виталеа, њујоршког мафијаша који није баш импресиониран када се његова ћерка (Џин Триплхорн) вери за британског аукционара (Хју Грант).

„Одлично смо се слагали", рекао је Грант касније.

„Моја теорија је да се мало заљубио у мене."

Елф (2003)

Новије генерације љубитеља филма боље су упознале Кана када је добио улогу оца Вила Ферела у комедији о човеку одраслом на Северном полу који путује у Њујорк да пронађе биолошког оца.

Фантазија глумца и продуцента Џона Фавроа поново је спојила Кана са Едом Аснером, са којим је глумио у Ел Дораду 36 година раније.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]