Климатске промене и животиње: Добре вести са Арктика - поларни медведи на Гренланду прилагођавају се новом начину лова

Поларни медведи су дуго сматрани симболом штетног утицаја глобалног загревања на природу.

Медведи у арктичком морском леду лове фоке, тако да топљење леда доводи ову врсту у опасност од изумирања.

Међутим, у реткој вести која улива наду за опстанак поларних медведа, научници наводе да се неколико стотина ових предатора на југоистоку Гренланда прилагодило лову у слатким водама.

Истраживачи су открили да животиње користе лед који се ломи од глечера.

„Они преживљавају у фјордовима који су без леда на мору више од осам месеци у години јер имају приступ леду од глечера, слатководном леду", рекла је научница са Универзитета Вашингтон Кристин Лејдре, водећа ауторка студије.

Налази истраживачког тима са Универзитета у Вашингтону отварају могућност да врста преживи упркос порасту температура.

„Једно од великих питања је где ће на Арктику поларни медведи моћи да живе", рекао је др Лејдре.

„Мислим да бисмо од медведа на местима попут овог могли да сазнамо где би та станишта могла да буду."

Истраживачки тим је провео две године интервјуишући ловце Ескиме, који су поделили еколошка знања о том подручју.

Путујући хеликоптером у удаљени регион, они су означили медведе сателитским уређајима за праћење и прикупили генетске узорке.

Др Бет Шапиро, генетичарка и коауторка студије, рекла је да су приметили „генетски најизолованију популацију поларних медведа било где на планети".

„Знамо да ова популација живи одвојено од других група поларних медведа најмање неколико стотина година", рекла је она.

Др Шапиро је рекао да ови медведи „не напредују", спорије се размножавају и мање су величине.

Она је додала да је тешко знати да ли ова подврста опстаје због генетских адаптација или „другачијег одговора... на врло различиту климу и станиште".

Процењено је да је остало око 26.000 поларних медведа.

„Поларни медведи су у невољи", додала је др Шапиро.

„Јасно је да су поларни медведи на путу нестанка ако не успоримо глобално загревање. Што више будемо научили о овој изузетној врсти, бићемо у могућности да им помогнемо да преживе следећих 50 до 100 година".

Истраживање је објављено у часопису Наука.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]