Украјина и Русија: Брисање историје у „мртвом граду“ Лисичанску

„Максимална брзина!". Инструкције долазе преко воки-токија из оклопног полицијског аутомобила које је испред, док јуримо поред изгорелог украјинског војног камиона.

Постоји велики ризик од руског напада на овом делу пута, али то је најбезбеднија рута која је остала до опкољеног града Лисичанска.

Тамни хоризонт рата је пред нама.

Црни дим се надвија после најновијег руског удара.

Град на истоку земље, некада дом за око 100.000 људи, под сталним је нападима.

Украјински председник Владимир Зеленски га је већ прогласио „мртвим", уз суседни Северодоњецк.

Током нашег обиласка, удари надолазеће артиљеријске паљбе сусрећу се са звиждуком одлазећих ракета.

„То је бој", каже начелник регионалне полиције Олег Григоров.

Ако је тако, изгледа да ће Украјина изгубити.

Док се Руси приближавају, неки и даље покушавају да се евакуишу уз полицијску помоћ.

Неколико цивила жури да се укрца у оклопни камион, међу њима и дечак са плавом капом.

На звук друге гранате, они се раштркају и потраже заклон.

Касније сазнајемо да је у близини једна жена страдала.

Усудила се да напусти стан, али је стигла само до предњег дела дворишта.

Танка је овде линија између живота и смрти.

Срећемо старију жену како лута улицом, очигледно у шоку, држећи малу икону.

Била је у близини места удара у коме се запалила кућа.

„У Лисичанску, ако сте живи, добар је дан", каже шеф полиције, који надгледа област Луганска која покрива половину Донбаса и сада је скоро у потпуности у руским рукама.

Говори тихим гласом прожетим напетошћу и исцрпљеношћу, и признаје да страхује.

„Свако ко каже да се не плаши, лаже", каже он.

„Нико не жели да умре. Али наши храбри украјински полицајци настављају да раде посао."

Уз горчину се поноси чињеницом да су помогли да се евакуише 37.000 људи из региона.

Док разговарамо, руска граната звижди изнад наших глава терајући нас да се сагнемо.

У року од неколико минута следи још једна.

Брзо се окупља група цивила која чека следећу евакуацију.

Звук све јачих удара приморава неке да пожуре у заклон.

Али Владимир и даље седи.

Седокоси 67-годишњак је можда превише болестан да би се померио.

Каже ми, уз уздах, да треба да иде у болницу.

„Овде се раније живело мирно. Било је нормално. Онда је рат све разорио. Нема воде, струје, гаса. Очајан сам", каже тихо.

„Очајан."

Они који остану накратко беже из подрума да кувају на отвореном.

Упознајемо Јелену и њену родбину како седе на клупи поред импровизоване рерне.

Она је пепељастог лица, али се држи дома у коме живи више од 50 година.

„Овде смо живели цео живот", каже.

„Ми смо велика породица, сестре и браћа, деца и унуци. Сви су ту. Нисмо размишљали о одласку."

Док причамо, у даљини се чује још удара.

„Забринути смо за себе, породицу, кућне љубимце. Забринути смо за све. Али надамо се да ће све бити у реду."

Мале су шансе за то.

Ово је сада артиљеријски рат, а Украјина нема одговарајуће оружје да одговори.

Математика је неумољива.

Званичници кажу да имају један комад артиљеријског оружја на сваких 10-15 које Русија има.

Уз то, украјинској војсци понестаје муниције.

Дакле, Лисичанск је под нападима, а ткиво града се уништава.

Некада импозантна Палата културе данас је угљенисана шкољка, њени грациозни стубови поцрнели и руинирани.

Русија овде не бомбардује само зграде, она брише историју.

Тактика је очигледна - оголити, спљоштити, згазити и оставити само спаљену земљу.

Из Лисичанска није тешко видети руску визију будућности.

Град се налази у близини Северодоњецка.

Могли смо да видимо ватру и дим из тог града, на супротној обали реке Сиверски Донец.

Постоји неколико преосталих џепова украјинског отпора у Северодоњецку, али би град могао да падне за неколико дана.

Ако се то догоди, битће то кључна победа која ће омогућити снагама руског председника Владимира Путина да пређу на остатак Донбаса.

Руска војска и сепаратисти већ контролишу већину региона.

Украјина се суочава са непријатељем који је извукао поуке и који јој наноси велике губитке.

Украјинске власти кажу да између 100 и 200 њихових војника гине у борби сваког дана.

А шта је са неколицином напредних ракетних система дугог домета које су обећале Велика Британија и Сједињене Државе?

Можда ће их бити мало или ће стићи прекасно.

„Да је оружје стигло раније, зауставили бисмо Русе", каже Сергеј Гајдај, начелник Луганска.

„Штавише, могли бисмо да кренемо у контранапад".

Уништење Северодоњецка лично га је погодило.

То је његов родни град.

За изјаву га хватамо у покрету.

Као и шеф полиције, и он је забринут, у журби, јер руске снаге прождиру последње делове његовог региона.

Гајдај упозорава да ризик не престаје на границама Украјине.

„Ако Путин не буде заустављен, он ће кренути даље", каже он.

„Напредоваће у балтичке земље, у Европу. Бориће се, он је потпуно залуђен човек. А може се зауставити само силом."

Гајдај каже да и даље верује у победу.

То становиште има одјек у Кијеву.

Али овде на терену у региону Донбаса изгледа као да Украјина води изгубљену битку, а да ће ово бити лето пораза.

Ускоро би Лисичанск и Северодоњецк могли бити међу новим градовима духовима Украјине.

И како месеци пролазе и Русија напредује, може постојати још једна опасност - да ће пажња, јединство и подршка Запада почети да нестају.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]