Ел Салвадор, абортус и закон: Жена која је затворена зато што је побацила

Кад се Карен пробудила у болници у Ел Салвадору, приметила је да је везана лисицама за кревет, а поред ње седе полицајци.

„Било је присутно много људи и сви су говорили да сам одузела мојој беби живот и да ћу 'платити за то што сам учинила'", каже Карен за ББЦ.

Била јој је потребна интензивна нега након што су јој се јавиле компликације у трудноћи.

Али Карен, која је у то време имала 22 године, оптужена је да је абортирала.

„Покушала сам да им објасним шта се десило. Али нису ме слушали", присећа се она.

„Судили су ми и већ сам била осуђена", додаје она.

Строги закони

У Ел Салвадору у Централној Америци важе једни од најстрожих закона против абортуса на свету, који забрањују све врсте прекида трудноће, чак и ако трудноћа угрожава мајчин живот или је резултат силовања или инцеста.

Оптужена за тешко убиство, Карен је осуђена на 30 година затвора.

Постала је позната као једна од „Лас 17", како називају групу жена које су затворене након што су изгубиле бебе у ванредним здравственим ситуацијама као што су побачаји или мртворођена деца.

Карен је провела шест година иза решетака пре него што је у децембру 2021. године пуштена на слободу заједно са још три жене, после кампање коју су подржале и светски познате личности попут глумица Америке Ферере и Миле Јововић.

У време њеног затварања, Карен је већ била мајка двогодишњег дечака.

Карен га није видела до његове девете године.

„Кад су рекли да ћу провести 30 година у затвору, осетила сам како се читав мој свет руши.

„Помислила сам на сина и запитала се да ли ћу преживети све ово."

Центар за равноправност жена, америчка група која води кампање за слободу избора широм Латинске Америке, каже да је у земљи у последње две деценије кривично гоњено или затворено најмање 180 жена под сличним околностима.

„Желела сам да држим мртвог сина у рукама"

Једна од њих је Синтија, затворена 2009. године под оптужбом за тешко убиство, након што јој је беба умрла код куће после неочекивано раног порођаја.

Ослобођена је 2019. године.

Синтија је за ББЦ рекла да је уместо хитне помоћи, коју је позвала, у кућу стигла полиција.

Она је изгубила свест, а кад се пробудила у болници, баш као и Карен, видела је да су јој руке везане лисицама.

Из болнице је пребачена право у ћелију у полицијској станици, а затим је одведена на суђење, без прилике да разговара са родбином или чак да види тело новорођенчета.

У то време имала је 20 година.

„Желела сам да држим сина у рукама, али ми то није дозвољено.

„Нису ми дали дозволу ни да идем на његову сахрану", присећа се Синтија.

Она каже да је била анатемисана у затвору и да су је физички нападале друге затворенице због природе њеног „злочина".

Карен каже да је исто доживела и у судници, али да је имала више среће у затвору, јер је нашла друштво других жена која су такође затворене због оптужби да су абортирале.

„Било нас је више од десет и неке од тих жена су претрпеле злостављање других затвореница", присећа се она.

„Али онда смо основале групу да бисмо подржавале једна другу."

Непропорционалан утицај

Немогуће је потврдити да ли су сви ти случајеви затварања били услед нежељеног прекида трудноће, али активисти тврде да актуелни закони резултирају кривичним гоњењем жена које нису намеравале да абортирају.

Организације за заштиту женских права у Ел Салвадору додају да ово питање непропорционално погађа жене које немају средстава за приватну здравствену заштиту.

Жене попут Карен и Синтије.

„У Ел Салвадору од закона који их стигматизује највише пате сиромашне жене и исто тако наводи многе од њих да прибегну илегалним абортусима", објашњава позната салвадорска активисткиња за слободу избора Морена Херера.

„Морамо да ослободимо те затворене жене, али морамо и да окончамо њихов прогон."

Сиромашнијим женама изостаје и правна подршка, према тврдњама активиста и погођених жена.

Синтија тврди да јој у време њеног суђења није било дозвољено да говори на суду.

Она каже и да је није посетио нити информисао о случају адвокат ког јој је доделила држава, док је чекала у затвору на прво појављивање на суду.

Није знала чак ни како тачно гласни оптужница против ње.

„Тек сам на суду открила да сам оптужена за тешко убиство", присећа се она.

ББЦ је од салвадорских власти тражио да прокоментаришу ове тврдње, али није добио никакав одговор.

Према бази података коју је сакупила америчка невладина организација Центар за репродуктивна права, Ел Салвадор је једна од седам латиноамеричких држава које директно забрањују абортусе.

Хондурас, Јамајка, Никарагва, Хаити, Доминиканска Република и Суринам су друге (у свету број земаља са директном забраном абортуса је 24).

Слабији „Зелени талас"

Последњих година, неколико латиноамеричких земаља, попут Мексика, Аргентине и Колумбије, усвојило је либералније законе о абортусу, после снажног притиска широког дијапазона покрета активиста названог Зелени талас.

„Последњих година дошло је до веће мобилизације, али покрет Зелени талас није стигао у Ел Салвадор са истом оном снагом као у другим латиноамеричким државама", истиче Херера.

Ел Салвадор је разматрао легализацију медицински неопходних абортуса у склопу пакета уставних реформи, али су ти планови одбачени прошлог септембра одлуком председника Најиба Букелеа.

Председник Букеле је, међутим, претходно бранио такве измене закона о абортусу током кампање за председничке изборе 2018. године, рекавши да је апсолутно против криминализације жена које су побациле.

Иако су анкете показале да би већина Салвадораца подржала легализацију абортуса у случајевима неодрживих трудноћа или кад је угрожено мајчино здравље, постоји снажан отпор предвођен конзервативним политичарима и верским лидерима.

„То је циклус коме нема краја"

Као последица Букелеовог заокрета, жене које су имале побачај и даље могу да заврше у затвору у Ел Салвадору.

Само прошлог месеца, жена која је имала побачај, идентификована само као „Есме" осуђена је на 30 година затвора.

„Жене попут мене и даље се трпају у затворе. То је циклус коме нема краја", каже Синтија.

После пуштања на слободу, Синтија је имала проблема да пронађе посао због кривичног досијеа, али уз помоћ гранта једне невладине организације она успева да састави крај с крајем продајом одеће.

Године 2020, родила је девојчицу Марселу Елизабет.

„Успаничила сам се кад сам затруднела, плашећи се да бих могла поново да прођем кроз све то ако дође до компликација", каже Синтија.

„Али рођена је здрава и без икаквих проблема. Она је моја највећа радост у животу."

Карен каже да и даље осећа осуду друштва, али је све напоре усмерила на завршавање секундарног образовања које је започела у затвору, и на поновно зближавање са сином.

Плашила се да ће је он одбацити после толико дугог периода раздвојености, али је затекла веома брижног дечака који ју је чекао кад је коначно стигла кући.

Сада је Карен усредсређена на то да му пружи све што му је потребно.

Међутим, њене мисли никад нису далеко од жена које су још у затвору или других које би могле тамо да заврше зато што су имале слична искуства.

За Карен, један од начина да помогне тим женама је да исприча властиту животну причу.

„Постоје ствари које ме још боле и које никад нећу заборавити.

„Али разговор о њима би могао да помогне да се спрече други случајеви, а исто тако помаже мојим другарицама које се и даље налазе иза решетака", каже она.

Погледајте видео: Жене у Хрватској траже бољу здравствену заштиту после случаја труднице Миреле

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]