Фудбал и корупција: Сеп Блатер и Мишел Платини пред судом одговарају за финансијске махинације

Аутор фотографије, Getty Images
Пред судом у Швајцарској почело је суђење Сепу Блатеру и Мишелу Платинију, некада најмоћнијим људима светског фудбала, оптуженим за превару.
Швајцарски тужиоци тврде да је Међународна фудбалска организација 2011. године, када је председник био Блатер, незаконито исплатио два милиона швајцарских франака (1,9 милиона евра) Платинију, бившем председнику Европске фудбалске уније (УЕФА).
Платини је, према тужилаштву, до тада већ био плаћен за овај посао, односно ова исплата је била коруптивна.
Обојица негирају да су починили прекршаје и кажу да је то била заправо закаснела исплата за саветодавни рад Француза Платинија за ФИФА.
„Знам да нисам урадио ништа противзаконито. Био сам у ФИФА 45 година, фудбал је мој живот", рекао је 86-годишњи Блатер уочи почетка суђења.
Прети им казна затвора до пет година или новчана казна, ако буду проглашени кривима.
Блатеру и Платинију је забрањено да се баве било каквим пословима у фудбалу 2015. године, а оптужени су у новембру 2021.
Суђење је требало да почне у среду у Савезном кривичном суду у Белинцони у Швајцарској, али је одложено за дан касније због лошег здравственоиг стања Блатера.
Бивши вишегодишњи председник ФИФА рекао је пред судом да не може да сведочи због болова у грудима.
„Бол ће се вратити и тешко дишем", рекао је готово шапчући.

Аутор фотографије, Getty Images
Суђење би требало да буде завршено 22. јуна, а пресуда се очекује 8. јула.
Ко су оптужени?
Мишел Платини

Аутор фотографије, Getty Images
Француз Платини (66) је троструки освајач Златне лопте - награде за најбољег фудбалера света - и један од највећих фудбалера у историји игре.
У блиставој каријери, био је капитен репорезентације Француске која је освојила титулу првака Европе 1984. године и освојио европски куп 1985. са Јувентусом.
Након што је био селектор француске репрезентације, био је на челу организационог комитета за финале Светског првенства у Француској 1998. и постепено се пробијао до највиших места у руководећим организацијама међународног фудбала, да би 2007. године постао председник УЕФА.
Платини је требало да наследи Блатера на месту председника ФИФА, после оставке Швајцарца услед истраге о корупцији и хапшења неколико извршних директора ФИФА.

Аутор фотографије, Getty Images
Када је Фифин етички комитет истраживао Платинијево понашање као део ширег покушаја да се искорени корупција у организацији, он је напустио место председника УЕФА и потом му је забрањено да ради у било којој фудбалској организацији.
Најпре му је изречена осмогодишња забрана, која је потом преиначена у четири.
Суд за спортску арбитражу (ЦАС) одбио је 2020. године његову жалбу на забрану.
Сеп Блатер

Аутор фотографије, Getty Images
Швајцарски бизнисмен и спортски функционер Јозеф Сеп Блатер (86) ушао је у органе ФИФА 1975. године и попео се на врх, поставши најпре генерални секретар 1981, а седам година касније и њен председник.
Упркос контроверзној владавини светском фудбалском администрацијом, Блатер је изнова биран за председника ФИФА, остајући на тој позицији 17 година.
Оптужбе о корупцији, финансијским малверзацијама, подмићивању и лажирању гласања од стране руководилаца Фифе почеле су пре него што је Блатер преузео власт и наставиле су се током његовог председничког мандата.
Истрага америчког ФБИ-ја о прању новца, рекетирању и превари довела је до рације у хотелу у Цириху 2015. године, када су ухапшени званичници ФИФА.
Швајцарска канцеларија државног тужиоца (ОАГ) спровела је укупно 25 истрага о корупцији у фудбалу.
Дванаест их још чека на решавање.
Блатеру је 2015. изречено удаљавање из фудбала на осам година, што је касније смањено на шест, после интерног процеса у ФИФА.
Након што је етички комитет истражио исплате бонуса, Блатеру је 2021. казна повећана на још шест година.
За шта су оптужени?
После шестогодишње истраге, Блатер је оптужен за низ кривичних дела, између осталог за преваре, фалсификовање докумената и злоупотребу службеног положаја.
Према оптужници, Платини је између 1998. и 2002. године радио као консултант ФИФА за годишњу накнаду од 300.000 франака (187.400 евра).
Више од осам година после закључења уговора и добијене накнаде, Платини је наводно тражио још два милиона швајцарских франака.
Бивши председник УЕФА је 2011. од ФИФА добио два милиона франака, а тужиоци тврде да за ову трансакцију није постојао правни основ.
Швајцарски тужиоци тврде да је „по Блатеровом налогу, ФИФА исплатила Платинију тражени износ почетком 2011".
„Прикупљени докази потврђују да је ова исплата Платинију извршена без правног основа. Ова исплата је оштетила Фифу и омогућилаПлатинију противправно богаћење".
Обојица тврде да је на самом почетку постигнут усмени договор о износу који ће бити исплаћен Платинију и да је спорна сума за 2011. заправо била заостала рата.
„То је ванредна исплата коју ми је дуговала ФИФА, по усменом уговору и исплаћена потпуно легално", рекао је Платини.
„Доказаћемо на суду да сам поступио максимално поштено".
Блатер је такође рекао да је исплата легално.
„То је административна ствар, исплата дуговања коју су одобрили сви релевантни органи ФИФА", рекао је он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













