Платинасти јубилеј: Краљица Елизабета као камен темељац британске нације и њен умирујући фактор

У данима кад Велика Британија обележава њених 70 година на престолу, краљица Елизабета Друга постала је камен темељац у архитектури ове земље, постојан и непокретан, који одржава доживљај земље о самој себи.

У говору 2002. године поводом њеног Златног јубилеја, краљица је изјавила да је властиту улогу доживела као „вођење краљевства кроз време промене".

„Промена је постала константа; излажење на крај с њом постала је све захтевнија дисциплина", признала је она.

Ове речи најбоље илуструју изазов који је краљица поставила пред себе: да конзистентност и константност учини кључним квалитетима њене владавине, усавршивши имиџ монарха који је поуздан и лојалан.

Крај Империје

Са само 27 година на њеном крунисању 1953. године, краљица је свету представљена као нови почетак осиромашеног краљевства и његовог царства у распадању.

„Будући да више нисмо империјална сила, покушавамо да се помиримо с тим шта то значи по нас и наше односе са остатком света", рекла је она.

Подршку је усмерила у Комонвелт нација, који је окупио Велику Британију и њене бивше колоније.

„Комонвелт не личи на Империје из прошлости", објаснила је краљица у божићној честитки из 1953. године.

„То је један сасвим нови концепт, изграђен на највишим квалитетима човековог духа: пријатељству, лојалности и жељи за слободом и миром."

Краљица је тиме признала да монархија и земља морају да се прилагоде послератном сензибилитету, вредностима међународне равноправности и независности, као и паду колонијализма.

Постојала је извесна опасност у допуштању да постане вођа ове нове организације.

За неке, Комонвелт је симболисао пад британског утицаја у свету.

Његове ране године такође су се поклопиле са напетостима поводом доласка имиграната из бивших колонија у Велику Британију.

Али краљичин ентузијазам остао је непоколебљив.

„У тај нови концепт равноправног партнерства међу земљама и расама уносићу срце и душу сваког дана свог живота", обећала је она.

Погледајте видео: Све технолошке промене у свету којима је сведочила британска краљица

Бурна времена

Године 1974, у години тродневне радне недеље, подивљале инфлације, двапут организованих општих избора и бомбашке кампање Ирске Републиканске Армије (ИРА) на британском копну, краљица је доживела сопствену улогу, још једном, као улогу врховне утешитељке.

„Слушамо много о нашим невољама, о неслози и раздору, о неизвесности наше будућности", рекла је она.

„Моја порука данас носи охрабрење и наду."

У разједињеној Великој Британији седамдесетих, краљица је желела да се њене речи и дела доживе као неутрални и непристрасни.

И зато је посегнула за вечитим вредностима на којима је била заснована њена филозофија.

„Добра воља је боља од мржње, толеранција је боља од освете, саосећање је боље од беса", рекла је она.

На папиру то можда делује излизано.

Али то су заиста идеали које је краљица заступала читавог живота.

Неки се можда надају бљеску сирове страсти или импровизованог увида у њене стварне ставове, али Елизабета Друга одувек је водила рачуна о томе да делује предвидљиво.

Надахнута хришћанском вером, користила је сваку прилику да подстакне људе да пронађу добро у овом свету.

Године 1978, још једне године насиља и раздора у Великој Британији, краљица је покушала да орасположи нацију.

„Врло је тешко бити весео и конструктиван кад све око нас указује на супротно", рекла је она.

„Али одустати од тог напора значило би угасити веру у боље сутра. Чак и ако проблеми делују превелики, увек има простора за оптимизам."

После пада Берлинског зида 1989. године, краљица је сматрала да је прави тренутак да подсети њене поданике на њихове одговорности током огромне промене, и на опасности тријумфализма.

„Ми, који тврдимо да долазимо из слободног света, треба да преиспитамо шта стварно мислимо под слободом, и како можемо да помогнемо да она, једном кад се достигне, остане ту где је", рекла је она.

Дванаест година касније, терористички напад на Америку 11. септембра потресао је свет и краљица је поново позвала на помирење и опроштај.

„Свако од нас мора да верује у вредности свега онога што је добро и искрено; морамо да дозволимо да то уверење покреће наша дела и утиче на њих."

Скандал и трагедија

Пошто је присуствовала распаду брака и разводу њено двоје деце и стравичном пожару који је избио у њеном дому у Виндзору, краљица је 1992. признала да је година била тешка, њена „annus horribilis".

Био је то период кризе и скандала за краљевску породицу, а репутација њеног имиџа претрпела је позамашну штету.

Краљичина реакција била је да настави да ради оно што је одувек радила, да устукне корак од жаришта и покуша да „раздвоји ефемерно од трајног", као што ће касније и сама рећи.

„Дистанца", изјавила је краљица, „може да подари додатну димензију суду, обогативши га умереношћу и саосећањем - мудрошћу чак - који понекад изостају из реакција оних чији је задатак у животу да дају инстант мишљења."

Њена одговор на кризу био је да размишља о дугорочном: не као о дневним новинским насловима нити о години потешкоћа, не чак ни о великим изазовима читаве своје владавине, већ о вишевековном временском периоду.

„Традиционалне вредности урезане у нашу историју добро су нас припремиле за ово доба промена", рекла је краљица, вешто сумирајући личну филозофију.

Смрт Дајане, принцезе од Велса, у саобраћајној несрећи 1997. године, изазвало је изливе јавног бола који је извршио огроман притисак на краљевску породицу.

Уследили су захтеви да краљица подели личну ожалошћеност са светом.

Породица је првобитно остала у Балморалу са њеним унуцима, где је краљица игнорисала позиве да се обрати нацији.

Шест дана после Дајанине смрти, вратила се у Лондон и обратила се уживо нацији, обучена у црно.

„Сви смо осетили те емоције у последњих неколико дана. И зато, оно што ћу вам рећи сада, као ваша краљица и као бака, говорићу из срца", рекла је она.

Можда једини пут током њене владавине дозволила је да границе две јасно раздвојене улоге постану нејасне - јавни монарх и приватна бака која је говорила као једно да би објаснила зашто је остала у Шкотској.

„Ове недеље у Балморалу, сви смо покушавали да помогнемо Вилијаму и Харију да се помире са стравичним губитком који су они, и ми заједно са њима, претрпели", објаснила је.

Чак и у том посебном обраћању вече пред Дајанину сахрану, међутим, краљица је одржала емоционалну дистанцу, у складу са властитим убеђењем како један монарх треба да се понаша.

Али био је то ризик у друштву које је све више почело да изједначава аутентичност са отвореним исказивањем емоција.

Вечне вредности

Била је то коцка која се исплатила.

У време њеног Дијамантског јубилеја 2012. године, краљица је заузела неоспоран положај у срцима припадника нације.

Током читаве њене владавине, чак и током најтежих времена по краљевску породицу, републиканизам никад није стекао значајну подршку у Великој Британији.

Људи су у краљици препознали аутентичност засновано на доследности.

Какве год да је невоље и разочарења доживела, увек је остајала доследна властитим вредностима и принципима.

Сада Њено величанство слави Платинасти јубилеј, као први и једини монарх који је постигао један такав камен међаш.

То је изузетан тренутак и за њу, и за њену земљу.

Али краљица ће несумњиво размишљати о вечним вредностима које су представљале темеље њеног приступа: нежно, промишљено и умирујуће присуство које је била у животу нације, олакшавајући процес промене за обичне грађане широм земље.

За краљицу, најважнији је одувек био „правилан, достојан ритам живота".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]