Русија и Украјина: Руске мајке се боре да спасу синове од Путиновог рата

Кад су Маринина два сина прошле зиме регрутована у руску војску, она је поздравила идеју да њена деца служе војни рок.

„Рекла сам им да морају да служе војску", каже ми она, „била је то њихова дужност према домовини."

Али неколико недеља касније, почела је да се брине.

Њени синови били су распоређени у област близу границе са Украјином.

Двадесет четвртог фебруара председник Владимир Путин наредио је да руске трупе изврше инвазију на Украјину.

Тога дана је Марина (није јој право име) изгубила сваки контакт са својим синовима.

„Време је за мене стало. Нисам могла да једем. Нисам могла да спавам", каже ми она.

„Размењивала сам поруке са мајкама других регрута из исте јединице. Испоставило се да су многе од њих такође изгубиле сваки контакт са својом децом."

Кремљ је обећао да редовни руски регрути неће бити слати у Украјину.

Где су, онда, били Маринини синови?

„Села сам у кола и кренула у потрагу. На телефонској вези је један од команданата инсистирао да су они на војној вежби на полигону."

„Рекла сам му: 'Одвезла сам се до свих оближњих полигона где се одржавају вежбе. Нису тамо. Молим вас, не лажите ме.' Прекинуо ми је везу."

„Једном сам, из очаја, покушала да се одвезем у Украјину. Нису ме, наравно, пустили да прођем. Било је контролних пунктова свуда."

„Онда су почеле да пристижу жртве. Позвао ме је неко ко ми је рекао да има мртвих и рањених. Одјурила сам до војне болнице."

Маринини синови нису били тамо, али она је била шокирана оним што је видела.

„У војној болници није било довољно лекова или завоја.

„Мештани су добављали све. Војницима је било хладно и били су гладни. Мештани великог срца доносили су храну и пиће у болницу."

На крају је неко из војне јединице њених синова признао да су они заиста у Украјини.

„Саопштили су ми страшне вести: 'Ваша деца су потписала војне уговоре да би постали професионални војници.

„Они учествују у специјалној војној операцији у Украјини. Вратиће се као хероји.'"

„Шта то, за име света, говорите? Они нису планирали да потпишу никакав уговор!", био је њен одговор.

„Били су у војсци три месеца. Држали су пушку само једном. Били су на стрелишту само једном. Највећи део времена су чистили снег."

„Писала сам канцеларији државног тужиоца тражећи од њега да истражи случај. Рекла сам им да нема шансе да би моји синови потписали војни уговор.

„Била сам сигурна у то. И друге мајке су им писале. Оне су све познавале своју децу."

Русија се ослања на регрутацију да би повећала број својих трупа у оружаним снагама.

Војни рок траје 12 месеци и, уз неке изузетке, обавезан је за све руске мушкарце старости између 18 и 27 година.

Петог марта, председник Путин је саопштио да „само професионални војници, официри и војници под уговором учествују у операцији у Украјини.

„Тамо нема ни једног јединог регрута и не планирамо да их буде, нећемо их користити."

Али само четири дана касније, руско министарство одбране признало је, први пут, да се међу војним особљем које учествује у руској офанзиви у Украјини налазе и регрути.

Министарство је тврдило да су „буквални сви ти регрути сада враћени у Русију."

Портпарол Кремља саопштио је да је председник наложио војном тужилаштву да истражи како су ти регрути завршили у Украјини.

Маринина званична жалба је била уважена. Руске власти су јој потврдиле да њени синови нису потписали војне уговоре.

Оба сина су враћена у Русију.

„Дозволили су ми да дођем и да одведем млађег сина кући на један дан", каже Марина.

„Док сам се возила да га покупим, позвала сам га и питала да ли му нешто треба. 'Мама, не треба ми ништа', одговорио је он, 'само ти'."

„Кад сам га видела, изгледао је јако лоше. Момци који су се вратили одатле били су страшно мршави, прљави и исцрпљени.

„Одећа им је била сва поцепана. Мој син је рекао: 'Боље да не знаш шта се тамо дешавало.' Али мени је само важно да се вратио жив."

Марина је љута због свега што се десило.

„Лагали су ме у лице", каже ми она.

„Прво су лагали да моји синови нису у Украјини. Онда су лагали да су потписали војне уговоре. Официри су лагали, водници су лагали.

Касније ми је неко рекао да им није било дозвољено да ми кажу истину. Невероватно.

Било им је дозвољено да прекрше закон и да пошаљу моје синове у Украјину, али им није било дозвољено да кажу мајци где су јој деца."

„Волела бих да верујем да наш председник, врховни командант оружаних снага, само не зна какав хаос и неред владају у војсци.

Желим да му кажем да овде није све онако како јављају на телевизији."

Марина је осетила олакшање што су њени синови регрути живи.

Она сада саосећа са другим породицама.

„Много синова се није вратило и никада неће. Много мајки још увек тражи своју децу.

„То је страшно. Требало је да смо достигли врхунац људског развоја."

„Како нисмо могли да постигнемо споразум? Зашто морамо да се боримо и убијамо?

„Моја деца су други људи откако су се вратила. Видите им то у очима. Другачији су.

„Разочарани су. Желим да поново верују у блиставу будућност, у мир и у љубав. Престали су да верују."

Погледајте видео: Да ли је свет пред новим Хладним ратом?

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]