Украјина и Русија: Да ли би се НАТО укључио ако се употреби хемијско оружје - одговори на питања

Дуже од две недеље траје инвазија Русије на Украјину, а суседне земље, чланице НАТО-а се не укључују у рат.

На питања читалаца да ли би се то променило, ако се употреби хемијско оружје и има ли шансе да дође до директног сукоба Русије и Алијансе, одговарају ББЦ репортерке - Лиз Дусет, главна међународна дописница из Кијева, и Џени Хил из Москве.

Желимо да испричамо вашу причу: Да ли сте ви или ваши ближњи тренутно у Украјини?

Тражимо приче људи са Балкана који су тренутно у Украјини. Каква је ситуација у месту у коме се налазите и како утиче на вас?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите ваша искуства са нашим новинарима.

Да ли би НАТО могао да се умеша ако се употреби хемијско оружје?

Лиз Дусет

Главна међународна дописница, Кијев

„Да ли је већа могућност да се НАТО укључи ако се употребе прљаве бомбе или хемијско оружје?" пита Гордон Мејнс из Глазгова.

Ово питање мора да је пало на памет чланицама НАТО-а.

Али они су веома опрезни и пазе да не буду увучени у овај рат мимо снабдевања војним оружјем и муницијом.

Принцип „колективне одбране", садржан у члану пет НАТО статута, подразумева да се„напад на једног савезника сматра нападом на све савезнике".

Сада се труде да одбране „сваки центиметар" територије НАТО-а, али се врло пажљиво прате све претње које би прешле ту границу.

Они знају да ова претња постоји - иако Русија каже да нема планове за инвазију на друге земље.

Зашто не постоји трибунал који истражује ратне злочине?

Џени Хил,

ББЦ Њуз, Москва

„Ако Русија чини ратне злочине, зашто не постоји трибунал који то истражује? пита Елејн Крејг.

Главни тужилац Међународног кривичног суда у Хагу рекао је да прикупља доказе о наводним ратним злочинима, злочинима против човечности и геноциду.

Да ли би Уједињене нације могле да пошаљу трупе у Украјину?

Лиз Дусет

Главна међународна дописница, Кијев

Џозеф Акинвунми из Лагоса у Нигерији, пита: „Да ли је могуће да Уједињене нације пошаљу трупе у Украјину и такође уведу зону забране летова? Ако јесте, зашто нису покушале?"

Уједињене нације би морале да добију овлашћење да уђу од Савета безбедности УН.

Иако у овом тренутку овај рат бесни, у неким коментарима, Русија чак пориче да је извршила инвазију на суседа.

Ово још увек назива „специјалном војном операцијом" за одбрану Русије од претњи.

Украјина је више пута позивала на зону забране летова.

Више пута је то искључено.

Западне/НАТО силе знају да би их то увукло у директан сукоб са Русијом.

Зона забране летова не би подразумевала само гађање руских ратних авиона, то би захтевало нападе на руске трупе и на терену.

Хоћемо ли видети директни рат између Русије и НАТО-а?

Џени Хил,

ББЦ Њуз, Москва

„Колико је вероватно да би рат у Украјини могао да ескалира у потпуни рат између Русије и НАТО-а?" пита Конор из Северне Ирске.

Није немогуће, због чега је НАТО био толико опрезан према интервенцији.

Владимир Путин је запретио свакој земљи која омета његову „специјалну војну операцију" у Украјини озбиљним последицама „каквих није било у вашој историји", што већина разуме као употребу нуклеарног оружја.

Тешко је рећи колико озбиљно треба схватити Путинову реторику, али, с обзиром на његову недавну непредвидљивост, многи на Западу су нервозни око тога где би све ово могло да оде.

Путин инсистира да је у Украјини само да би заштитио становништво које говори руски језик у источној Украјини од онога што сматра агресијом владе у Кијеву, али нико од нас не може са сигурношћу да каже какав је његов план игре.

Рекао је да не жели да „окупира" Украјину - али је такође рекао да неће извршити инвазију на њу.

У ширем смислу, знамо из онога што је написао и рекао да он види НАТО као огромну претњу Русији и да жели да оспори њену структуру, посебно у источној Европи.

НАТО би морао да реагује у случају напада на земље које су се придружиле од 1997. године - земље које се граниче са Украјином и Белорусијом.

Што даље на запад напредују руске снаге, то је већи ризик од случајног - или намерног - напада на територију НАТО-а.

Како би НАТО могао да одговори ако Русија заузме целу Украјину?

Џени Хил,

ББЦ Њуз, Москва

Џеф Муно из Лусаке пита: „Ако Русија преузме контролу над целом Украјином, какав би био одговор НАТО-а и САД?"

То је за НАТО сценарио из ноћне море.

Алијанса јесте повећала број трупа у суседним земљама, али не жели да буде увучена у рат са Русијом, из разлога претходно наведених.

Постоје спекулације да би, пре него што дође до те опције, Кијев могао бити убеђен да склопи договор са Москвом - другим речима, да преда део територије у замену за прекид непријатељстава.

Међутим, проблем са тим сценаријем је, прво, што Кијев не жели да попусти, а друго, постоји и бојазан да би такав исход могао да охрабри Путина.

Ипак, тренутно већина аналитичара претпоставља да би се Русија борила да задржи Украјину на дуже.

Зашто не може хуманитарна помоћ да се авионом допреми у опкољене градове?

Лиз Дусет

Главна међународна дописница, Кијев

После низа неуспешних евакуација из градова као што је Мариупољ и континуираног бомбардовања, Стив Харви из Нортемптоншира пита: „Зашто не можемо да долетимо са хуманитарном помоћи у опкољене градове?"

Украјина не контролише сопствени ваздушни простор.

Многи аеродроми су били на удару руских снага, са земље и из ваздуха.

У већем делу земље било би превише опасно летети иако су залихе очајнички потребне.

Као што сте без сумње видели, много помоћи стиже преко западних граница Украјине.

Западни градови попут Лавова, још релативно нетакнути директним руским ударима, постали су прихватни центри за дељење хуманитарне помоћи.

Све земље које се граниче са Украјином на западу брзо су појачале екипе за хитне интервенције, јер се бројеви мењају на начин који није виђен од Другог светског рата.

У сваком рату или катастрофи, увек се поставља то питање ресурса и приступа.

Управо сада, камиони натоварени пакетима хуманитарне помоћи враћају се због непрестаног руског гранатирања.

Руски државни медији такође приказују слике дељења руске помоћи у областима под њиховом контролом.

Зашто се не шаље више возова за спасавање избеглица?

Лиз Дусет

Главна међународна дописница, Кијев

Кејт Расел из Глазгова пита: „Видели смо да су возови који напуштају градове под опсадом крцати, зашто се не не шаље више композиција да спасу људе који беже?"

Возови иду, многи на време, чак и у овом рату.

Али на неким местима, попут Ирпина западно од Кијева, пруге су оштећене у нападима тако да та станица сада није у употреби.

Приметила сам кад сам последњи пут посетила дивну железничку станицу из 19. века у Кијеву да перони за возове који иду на запад нису били тако препуни, иако су возови који полазе сигурно још пуни.

Каква је умешаност Белорусије у сукоб?

Лиз Дусет

Главна међународна дописница, Кијев

И наше последње питање долази од Стива Симонса-Џејкобсакоји пита: „Можете ли нам рећи шта Белорусија ради у овом сукобу? Да ли неко од њихове војске заиста учествује?"

Суседна Белорусија постала је полигон за руске трупе и тешко наоружање у недељама које су претходиле инвазији (иако је то описано као војне вежбе), а затим је постала полазна станица за кретање у Украјину и за руске прекограничне ракетне ударе.

За сада, САД кажу да не виде доказе да су белоруске снаге директно умешане.

Такође, Белорусија је била домаћин разговора између руских и украјинских преговарачких тимова близу границе.

Руске снаге су 2020. помогле белоруском лидеру Александру Лукашенку да опстане на власти упркос демонстрацијама без преседана против његове владавине.

Руски председник Владимир Путин очекује да му узврати услугу.

Међутим, иако је пре инвазије најављивано да би Белорусија могла да се придружи борби, Лукашенко је недавно рекао да неће.

Украјински председник Владимир Зеленски такође је упутио директан апел Белорусији прошлог месеца: „Буди Белорусија, а не Русија".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]