Украјина и Русија: Израелски премијер у улози миротворца између Русије и Украјине

Рано ујутро, док је изолација Русије попримала све веће размере, из Тел Авива је полетео авион за Москву.

То се десило у тајности, будући да се на лету налазила делегација од посебног значаја.

Авион је слетео, а зора у Москви је била прошарана врелим издувним гасовима док Запад замрзава све односе са Русијом.

Било је то у прошлу суботу - сасвим случајно на јеврејски сабат, кад традиција налаже да на дан предвиђен за одмор може да се ради само да би се спасао живот.

У авиону су била најмање два Јевреја која су радила када иначе не би - израелски премијер Нафтали Бенет и министар за становање Зеев Елкин, као и још четири званичника.

Елкин је био присутан, наведено је, да би помогао у превођењу.

Његов матерњи језик је руски, а рођен је и одрастао у Харкову, украјинском граду који се нашао под немилосрдном кишом руских граната.

Тамо има блиску родбину, а сада је требало да се сретне са архитектом рата.

Израелци су пошли у Кремљ.

Бенет је био први страни лидер који је разговарао са Владимиром Путином лицем у лице откако је почела инвазија на Украјину.

Не зна се много о томе шта се десило на састанку - да ли су седели на шест метара удаљености за сјајним белим столом, попут европских лидера приликом недавне посете пред избијање рата.

У то време нису процуриле никакве информације о садржају сусрета.

Није било фотографија, а врло мало тога је могло да се чује - невидљив састанак.

Међутим, он је сам за себе био вест.

Може ли Израел да постане неочекивани посредник у најгорој кризи између Русије и Запада још од Хладног рата?

Вест о састанку објављена је први пут тек када је он ушао у трећи сат, а пренели су је сви светски медији.

Израел има важне односе и са Русијом и са Украјином, а Бенет је покушао да се постави као посредник.

У том процесу постоје одређени непосредни израелски интереси.

У Украјини има најмање четврт милиона Јевреја који би могли да потраже нови дом у Израелу на основу такозваног Закона о повратку.

Али Бенет се том приликом уплео у нешто што доживљава као стратешко у тренутној кризи.

Израел је такође често био у дијалогу са Русима, илити „нашим суседом на северу", како их је један званичник наводно недавно назвао.

Русија контролише ваздушни простор над Сиријом, где Израел рутински врши ваздушне нападе.

Тврде да гађају положаје на којима се предаје оружје, као и екстремисте повезане са Ираном, земљом коју доживљавају као егзистенцијалну претњу.

Сада је динамика односа једне регионалне кризе постала нераскидиво везана за другу.

Израелске власти сматрају да њихове везе са Русијом могу да буду од помоћи.

Један израелски званичник ми је рекао да то може да послужи као „мост" између Москве и Запада.

Премијер Бенет је чак назвао моралном обавезом улагање сваког напора у одржавање дијалога.

До сада је било три рунде директних преговора између украјинских и руских званичника у Белорусији.

Први покушаји успостављања локалних прекида ватре да би се омогућили такозвани хуманитарни коридори за евакуацију цивила једва да су се одржали, а околности су биле спорне.

Било какви услови за трајније примирје директно се тичу корена кризе.

Русија захтева да се Украјина прогласи „неутралном", трајно одустане од будућег чланства у НАТО и одрекне се делова територије.

Владимир Зеленски, украјински председник, обећава да ће наставити да се бори.

Каже да је спреман за дијалог, али „не и за предају".

Мало је вероватно да Израел може да одигра улогу посредника у класичном смислу и буде моћан арбитар који покушава да наведе обе стране на уступке.

Више би могао да послужи као носилац порука између неравноправних страна.

Неки доводе у питање корист коју такав покушај може да има.

Израелске власти одлучиле су да се у највећој мери не приклоне ставу Запада према Русији.

Ова држава, на пример, није увела пакет нових санкција против Москве.

То је веома ризичан потез у покушају стварања услова за смиривање ситуације, а покренуо је жестоку расправу у самом Израелу.

Она је прво настала када Израел није пристао да осуди Русију у Савету безбедности Уједињених нација.

Неки су то назвали озбиљном грешком и отуђивањем од Сједињених Америчких Држава, дугогодишњег савезника Израела.

Било је директних критика упућених на рачун Русије, али њих је исказао израелски министар спољних послова Јаиру Лапиду.

Израел се на крају придружио земљама које су осудиле Москву у Генералној скупштини Уједињених нација.

Израелски званичници су се изузетно трудили да објасне како су за састанак у Кремљу добили благослов САД-а.

Али један искусни израелски новинар цитирао је америчког званичника који је био скептичан према Бенетовим потезима, сматрајући да је мало вероватно да може да наговори Путина да се предомисли.

Од тада су испливали нови детаљи њихових разговара, а израелски званичници су тврдили да су руски и украјински ставови у преговорима можда „смекшали".

Била је то прва вест од веће важности о било каквом значајнијем споразуму и највероватније ће дати ветар у леђа израелским напорима.

Међутим, други коментатори упозоравају да би у овом тренутку само будала поверовала Владимиру Путину.

Израел је спреман да наступи као посредник и верује да је то карта коју треба задржати на столу, а на коју би Запад могао да игра ако му буде била потребна.

Наравно, то није једина призма на Блиском истоку кроз коју се посматра рат.

Многи у арапским земљама, преживевши последице америчких и британских инвазија, осуђују Запад за оно што доживљавају као двоструке аршине према Украјини.

Палестинци указују на подршку Запада украјинском отпору, величање њених лидера и питају се: „А шта је са нама?".

Критичари овог аргумента из Израела такође су веома гласни, тврдећи да не постоји паралела између два сукоба.

У међувремену, Турска, историјски мост између Истока и Запада, такође се труди да учествује у дијалогу између Русије и Украјине.

Угостила је њихове министре спољних послова у медитеранском граду Анталији.

Што се тиче Зеленског, он је поздравио могуће посредовање Израела, али је исказао и одређено незадовољство.

Украјински председник је упитан да ли као Јеврејин има било каквих очекивања од Израела.

„Наши односи уопште нису лоши", изјавио је.

Ипак, говорећи о Бенету додао је да мисли да он „није умотан у нашу заставу."

А можда се управо то тражи од могућег посредника.

Зеленски се захвалио израелском лидеру на покушају да „оконча рат".

Али шансе да се то деси су веома мале, упркос дипломатској активности у суботу.

Од тада су се телефонски разговори наставили, али је грмљавина авионског мотора на путу до Москве утихнула.

Погледајте видео: Шта је позадина сукоба Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]