Блиски исток: Израелска политика према Палестинцима је апартхејд, наводи Амнести

Израелски закони, политика и пракса према Палестинцима у Израелу и на окупираним територијама представљају апартхејд, саопштила је организација Амнести интернешенел.

У новом извештају тврди се да израелска држава одржава „институционализован режим угњетавања и надмоћи над палестинским становништвом у корист Израелаца Јевреја".

Апартхејд се према међународном праву сматра злочином против човечности.

Израелске власти саопштиле су да „апсолутно одбацују све лажне наводе".

Портпарол министарства спољних послова оптужио је Амнести да рециклира „лажи, недоследности и неосноване тврдње које потичу од познатих анти-израелских организација."

„Извештај негира право Израела да постоји као национална држава јеврејског народа.

Екстремистички језик и искривљавање историјског контекста су осмишљени да демонизују Израел и долију уље на ватру антисемитизма", наводи се у саопштењу.

Апартхејд је био политика расне сегрегације и дискриминације коју је спроводила влада беле мањине у Јужној Африци против црне већине од 1948. до 1991. године.

Три главна међународна прописа забрањују апартхејд, а међу њима је Међународна конвенција о сузбијању и кажњавању злочина апартхејда из 1973. године.

Конвенција дефинише апартхејд као „нехумана дела почињена у циљу успостављања и одржавања доминације групе људи једне расе над групом људи било које друге расе и њиховог систематског угњетавања".

Нешто више од 20 одсто од око 9,45 милиона израелског становништва су Арапи, од којих се многи сами идентификују као Палестинци.

Око 2,9 милиона Палестинаца живи на Западној обали и у Источном Јерусалиму, које је Израел окупирао у рату 1967. године.

Још 1,9 милиона Палестинаца живи у Појасу Газе, из којег се Израел повукао 2005, али Уједињене нације га и даље сматрају окупираном територијом.

Огромном већином Палестинаца на Западној обали владају палестинске власти.

У Гази је на власти екстремистички покрет Хамас.

Више од 600.000 Јевреја живи у око 140 насеља изграђених на Западној обали и у Источном Јерусалиму. Већина међународне заједнице сматра да су насеља незаконита по међународном праву, иако Израел то оспорава.

Званично, сви становници Израела имају једнака права, без обзира на веру или расу.

Али у извештају Амнестија тврди се да Израел „сматра и третира Палестинце као инфериорну нејеврејску расну групу".

„Сегрегација се спроводи на систематичан и високо институционализован начин кроз законе, политику и праксу, а циљ је да спрече Палестинце да траже и уживају једнака права са јеврејским Израелцима на територији Израела и унутар окупираних палестинских територија.

Самим тим је циљ и угњетавање палестинског народа и доминација над њим", наводи се.

„Све то је допуњено правним режимом који (негирањем) контролише права палестинских избеглица ван Израела и на Окупираним палестинским територијама да се врате кућама."

Палестинци расељени ратом који је довео до стварања Израела 1948-49, као и њихови потомци - којих је према проценама УН-а укупно 5,3 милиона - траже право да се врате у некадашње домове.

Израел наводи да би тиме Палестинци демографски преплавили државу и угрозили њено постојање.

У извештају се наводи да „територијална фрагментација" палестинског становништва „служи као темељни елемент режима угњетавања и надмоћи".

Међу другим аспектима су, како се наводи, ускраћивање држављанства и боравка, породичног живота, строга ограничења слободе кретања и дискриминација у додели и приступу природним добрима.

У извештају се такође тврди да је Амнести документовао нехумана дела. - присилно премештање, административни притвор и мучење, незаконита убиства и тешке повреде.

Документовано је наводно ускраћивање основних слобода или прогон - које је, како је наведено, Израел починио против Палестинаца „са намером да одржи овај систем" и тај „ниво злочина против човечности - апартхејда."

Агнес Каламар, генерална секретарка Амнестија позвала је међународну заједницу да реагује.

„Не постоји могуће оправдање за систем изграђен око институционализованог и продуженог расистичког угњетавања милиона људи", рекла је она.

Каламар је додала: „Међународна заједница мора да се суочи са реалношћу израелског апартхејда и да тражи путеве ка правди који остају срамотно неистражени."

„Амнести не назива Сирију 'државом апартхејда' - земљу чија влада је побила пола милиона сопствених грађана, нити Иран, нити било који други корумпирани или злочиначки режим у Африци и Латинској Америци", рекао је Јаир Лапид, израелски шеф дипломатије.

„Не волим што морам да користим овај аргумент, али да Израел није јеврејска држава, Амнести је не би напао.

Међутим, у овом случају, немам избор."

Прошлог маја ескалирали су сукоби у Јерусалимо - а шта је позадина свега?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]