Русија и Украјина: Шта су прекид ватре и хуманитарни коридори?

Аутор фотографије, Getty Images
Украјина и Русија оптужују једна другу за прекид примирја који је резултирао поновном разменом ватре у неколико градова.
Прекид ватре је имао за циљ да цивилима пружи привремену могућност да побегну на сигурно.
ББЦ објашњава шта су прекид ватре и хуманитарни коридори, као и како функционишу у пракси.
Шта је прекид ватре?

Аутор фотографије, Getty Images
Прекид ватре је споразум између две зараћене стране да ће привремено обуставити ратна дејства ради одржавања мировних преговора или евакуације цивила на сигурно.
Било је неколико покушаја прекида ватре у Маријупољу, лучком граду на југу Украјине, где је око 200.000 људи заробљено у граду који је на мети руског бомбардовања.
Један од прекида ватре, у суботу 5. марта, требало је да омогући цивилима да оду у набавку, јер им понестају храна, вода и медицинске потрепштине.
Међутим, овај покушај је брзо пропао, због чега је обустављена и евакуација из оближњег града Волноваха.
Шта је хуманитарни коридор?

Аутор фотографије, Getty Images
Хуманитарни коридор је привремена рута или подручје, које омогућава безбедну евакуацију цивила или избеглица из зона ратних дејстава.
Овим коридорима се такође доставља хуманитарна помоћ.
Хуманитарни коридори постојали су у током ратова у Босни и Сирији.
У већини случајева, преговори о отварању коридора воде се између зараћених страна, уз посреднике као што су Уједињене нације или Црвени крст.
Договор се постиже тако што „[стране] током вишедневних преговора долазе до споразума који је довољно прецизан да би могао да се примени", рекао је Доминик Стилхарт, директор операција Међународног комитета Црвеног крста, за ББЦ.
„Сви ови [детаљи] морају бити утаначени у преговорима са војском, како бисмо олакшали спровођење споразума на терену", додао је.
Да ли план успева?

Аутор фотографије, Getty Images
Покушаје успостављања коридора прате велики проблеми.
„Проблем или изазов је да зараћене стране дођу до споразума који би био конкретан, изводљив и прецизан", каже Стилхарт.
„До сада смо имали само начелне споразуме, али су они одмах прекршени зато што није било прецизирано време реализације, руте, као ни да ли се односе на евакуацију људи или допремање робе", додаје.
Стилхарт каже да услед тога организације нису могле да пруже хуманитарну помоћ тамо где је најпотребнија.
„Један тим је на терену у Маријупољу, они су [у недељу] били спремни, упркос чињеници да није било сасвим јасно какав је договор постигнут", објашњава.
„Међутим, чим су стигли до првог контролног пункта, испоставило се да је пут којим су планирали да прођу миниран".
Куда воде хуманитарни коридори?
Више од два милиона избеглица напустило је Украјину од почетка руске инвазије, податак је Уједињених нација.
Бежећи што даље од Русије, људи су углавном прелазили западне границе ка суседним земљама - Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији и Молдавији.
Осим у Кијеву, отварање хуманитарних коридора најављено је у Харкову, Мариупољу и Сумију.
Међутим, поједине руте које је предложила Русија нашле су се на мети критика, јер воде у Русију и Белорусију, кључну савезницу Русије.
Од четири града која се помињу у руском предлогу евакуације, само су из Мариупоља и Сумија предвиђене руте које воде у друге делове Украјине.
Заменица украјинског премијера Ирина Верешчук оценила је да је руски предлог шест хуманитарних коридора „неприхватљив".
„Наши људи неће ићи из Кијева у Белорусију да би потом били пребачени у Руску Федерацију", рекла је Верешчук.

„Правила сам планове за викенд, а онда је почео рат"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












