Украјина, Русија, лажне вести и друштвене мреже: На интернету се деле многи снимци и слике који су дезинформације

Руска инвазија на Украјину довела је до тога да се многи лажни снимци и фотографије који доводе у заблуду појављују на друштвеним мрежама уз тврдњу да су потекли из садашњег сукоба.

Неке од њих које је проверио ББЦ обухватају снимке из претходних сукоба у Украјини или на другим крајевима света, као и слике војника током војне вежбе.

Друштвене мреже попут Твитера чини се да заузимају проактиван став у сучељавању са овим лажним садржајем, уклоновши неколико снимака за које су они који проверавају чињенице и истраживачи доказали да су дезинформације.

Фантомски млазњаци

У првим сатима сукоба, постављено је неколико снимака за које се тврди да су на њима руске ваздухопловне снаге које оперишу изнад Украјине и брзо су постале виралне на друштвеним мрежама.

На једном снимку, који је у међувремену обрисан, види се борбени војни авион како надлеће урбану област.

Прати га потпис који сугерише да је снимак направљен током текућег сукоба у Украјини.

Кад се детаљније проучи, међутим, испоставља се да је летелица амерички фајтинг фалкон Ф-16, који никад није употребљен ни у Русији ни у Украјини.

На другом снимку виде се формације ловаца и бомбардера како надлећу урбану област уз звуке сирена за ваздушну опасност.

Пошто је проверио снимак, ББЦ је открио да се на снимку виде прелетања током припреме за војну параду из 2020. године.

Звук сирене за ваздушну опасност је наснимљен на оригинални звучни запис.

За трећи видео снимак тврди се да приказује руске падобранце како слећу близу украјинског града Харкова.

На Твитеру је прегледан стотинама хиљада пута, али се на руском интернету први пут појавио 2016. године.

Четврти снимак који се нашироко дели на Твитеру и Јутјубу означен је као обарање руског ловца изнад Украјине.

Међутим, ББЦ-јеви новинари су већ видели тај снимак пре.

То је авион либијске владе ког су побуњеници срушили изнад Бенгазија 2011. године.

Гласови који се чују на снимку славе на арапском.

На неким сликама уопште се не виде борбене операције.

Уз снимак експлозије иза стамбеног блока тврди се да је он из града Маријупоља у југоисточној Украјини.

Међу онима који деле овај снимак је и Твитер налог бившег украјинског амбасадора у САД-у Владимира Јелченка.

Међутим, верзија овог видеа постављена је на ТикТок 29. јануара, на налогу који редовно објављује слике и снимке експлозија.

Надаље, како сугерише потпис оригиналног видеа на руском, он приказује последице удара грома у трафо станицу, а не војну акцију.

Корисници су довели у питање и зеленило на дрвећу, будући да доступни подаци о просечној фебруарској температури у Маријупољу говоре да је она око нула степени Целзијуса.

Неки корисници друштвених мрежа поделили су слике за које тврде да приказују руске војнике како данас дижу заставу на општинској згради у украјинском граду Харкову.

Иако је потпис слике тачан - он заиста приказује Русе како подижу заставу на тој згради у Харкову - алатке за обрнуту претрагу по сликама показују да се тај догађај одиграо 2014. године, током ранијег периода немира.

И коначно, видео који је поделио Твитер налог на кинеском језику, уз потпис: „Путин Велики напао Украјину", лако је препознатљива експлозија лучке зграде у Бејруту из августа 2020. године, у којој је страдало више од 200 људи.

Чињенице или фикција

Кад дође до догађаја који се брзо одвијају, то обично значи да ће се слике које дезинформишу неминовно појавити на друштвеном мрежама.

Оне се лако деле, а то често раде они који верују да су те слике веродостојне.

Корисници друштвених мрежа могу да смање ширење дезинформација сачекавши неколико секунди пре него што притисну дугме за „дељење" и добро размисле о томе да ли је оно што виде веродостојно и потекло из извора ком верују.

Већина медијских организација улаже велике напоре да верификује снимке пре него што их употреби у извештајима.

Зато ће потврђивање из више поузданих извора пре дељења помоћи да се спречи масовно дељење тих слика.

Погледајте видео: Позадина сукоба Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]