Украјина, Русија и криза: „Вратио сам се у родно место на руској линији фронта" - живот у областима под контролом побуњеника

Мало вести стиже из две области под контролом побуњеника у источној Украјини које се налазе у средишту руског војног спора са Западом.

Ово је прича о једном становнику, присиљеном да напусти Доњецк кад је заузет 2014. године, који се сада вратио у њега у кратку посету.

Не објављујемо његово име ради његове безбедности.

Некада је између централне станице у главном граду Украјине Кијеву и Доњецка саобраћао воз са удобним кушет колима, али сада тај пут морате да пређете у необележеном минибусу.

Путовање може да потраје и до 27 часова - колико и путовање из Европе до Новог Зеланда, а много је мање удобно.

Немам дозволу да уђем директно из Украјине на територију коју под контролом држе побуњеници подржани од Русије, тако да морам да путујем обилазним дужим путем кроз Русију.

Технички је противзаконито грађанима Украјине да оду овим путем, тако да кад наш минибус стигне до руске границе, возач нас саветује да кажемо како идемо на венчање у оближњи руски град.

Да бисмо прешли у области под контролом побуњеника у Украјини пребацујемо се у друго возило.

Његове регистарске таблице издаје такозваног Доњецка Народна Република, или ДНР, коју спољни свет не признаје.

Возач нам говори да је за воланом већ 24 часа.

Кад стигнемо до границе, успевам да је пређем са мојим „интерним" украјинским пасошем, зато што сам и даље пријављен на адресу у Доњецку.

Одузимају нам пасоше и ускоро их враћају свима сем мени.

Замољен сам да изађем из комбија да одговорим на нека питања.

Одводе ме у бараку са радним столом и старим компјутерским монитором на њему, а ја се трудим да не будем нервозан.

Нуде ми да седнем, док ме учтиви човек у кожној јакни детаљно испитује.

Пита ме колико година имам, где радим и да ли путујем често у ДНР.

Ускоро добијам дозволу да се придружим осталим путницима у минибусу.

Прелазимо границу и сад нам преостаје да пређемо још само 120 километара пре него што стигнемо до мог старог града.

Надомак сам куће, али Доњецк није дом који препознајем.

Пре само десет година, Доњецк је био кључно место за одржавање Европског првенства у фудбалу у Украјини и Пољској.

У склопу припрема за првенство, Доњецк је доживео огроман преображај.

Изграђен је нови аеродром, поправљени су путеви, а врата су отворили блистави нови хотели.

Током трајања Еура 2012, град је био препун енглеских, француских, шпанских и португалских навијача.

Деловао је као раздрагани европски град.

Сада, почетком 2022. године, мој град је промењен до непрепознатљивости.

Велелепна стаљинистичка зграда у центру града седиште је пореског министарства побуњеничке републике.

Зграда је у добром стању и окружена је уредно одржаваним цветним лејама.

Али многе оближње продавнице и кафићи су затворени, а њихови излози прекривени даскама.

Празно дечје игралиште зарасло је у коров.

На отвореним тениским теренима оближњег спортског центра може да се примети још знакова пропадања; тамошње жбуње је моје висине.

Огромни тржни центар „Бели лабуд" некада је био препун купаца.

Али тамо где сте некада могли да нађете све могуће радње, од продавнице ципела до накита, сада је само напуштена зграда.

Погледајте видео о Черобиљу

Не би било тачно рећи да је читав Доњецк лишен живота.

У другом делу градског центра, многи ресторани и кафићи су пуни гостију.

Локална позоришта приказују представе гостујућих руских трупа и речено ми је да су сва места увек распродата.

Али ако се мало удаљите од центра, на североисток, улица су ту препуне напуштених стамбених блокова, неки од њих видно оштећени гранатама и мецима.

Ова област била је тешко погођена током битке за аеродром у Доњецку у септембру 2014. године.

Неке стамбене зграде близу центра су реновиране, али су многе друге остављене да и даље пропадају.

Током дана многе улице Доњецка једнако су прометне као што су биле пре рата, али ноћу су скоро потпуно празне.

Сви журе да стигну кући пре ноћног полицијског часа који траје од 23:00 до 05:00.

Он се строго спроводи и чујем приче о људима које затварају преко ноћи само зато што су изашли да баце смеће.

Неколико километара од центра налази се бивши градски центар за савремену уметност.

„Изолација" је био одговор мог града на лондонски Тејт Модерн.

Сада се, према тврдњама људи који су га преживели, у овој згради налази озлоглашени затвор.

Радње међународних робних марки као што су Бенетон, Најк, Зара или Адидас, које су ту постојале пре рата, све су сада затворене.

Да би купили одећу, обућу или кућанске апарате, многи мештани морају да пређу границу у Русију.

Они који не могу да приуште себи да путују, одлазе на пијацу или у мање радње, где је понуда ограничена.

Полице супермаркета добро су опремљене алкохолом и грицкалицама, али су производи бољег квалитета скупи.

Одмах поред флаша вискија увезених из Тенесија, налази се нешто што се зове „Црвени Денијелс", који кошта мање од десетине исте цене.

Једне од мојих последњих вечери пре него што напуштам Доњецк, договорио сам се да се нађем са старим школским другом и одлазим до кафића на Лењиновом тргу.

Након што је Мекдоналдс затворио ресторане у Доњецку у пролеће 2014. године, три огранка су се отворила под новим именом „Дон Мек".

Наручујемо хамбургере, помфрит и кафу, али не могу да не приметим да је укус потпуно другачији од уобичајене брзе хране.

„Тако је са свиме овде", жали се мој пријатељ огорчено.

„Све што смо некада имали замењено је неквалитетнијом копијом!"

„Живимо у дистопији у којој људи једва састављају крај с крајем, али се слогани на улицама размећу тврдњама о блиставој будућности."

Питам се да ли ће Донбас икада успети да се врати под окриље Украјине.

Мој пријатељ на то слеже раменима, истичући да већина мештана сада има руске пасоше, а од 2014. године рођена је нова генерација деце.

„Свако ко ради у влади ДНР-а или државној служби неће желети да се врати у Украјину.

„Са сваком новом годином која прође, верујемо да је повратак све мање могућ."

Можда ће вас занимати и овај видео: Ди-џеј наступ у Чернобиљу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]