Лото и порез: Колико новца иде добитницима од награде, а колико држави

Текст је ажуриран 31. јануара 2023. године

Док лоптице скакућу по бубњу, а водитељка изговара извучене бројеве, у дому београдске породице Ристић влада тајац.

Драгомир и Гордана помно прате бројеве који излазе на екрану и упоређују их са онима заокруженим на тикетима.

Ристићи играју лото годинама и углавном не мењају комбинацију, убеђени да ће им исти бројеви повећати шансу за добитак коме се дуго надају.

„Ако некад освојим фамозну седмицу, свестан сам да ћу део награде морати да поделим са државом, односно, мораћу да платим порез",

„Ипак, и даље ће то бити позамашна сума", каже Драгомир.

Према Закону о порезу на добит, награде се сматрају „осталим приходима" и опорезују се по стопи од 20 одсто.

„Добитник добија на сопствени рачун добитак умањен за обрачунати порез, као и потврду да је пореска обавеза измирена", каже Весна Зечар, директорка маркетинга Државне лутрије Србије (ДЛС), за ББЦ на српском.

Прва лото седмица у Србији у 2022. извучена је 14. јануара, а добитак је износио скоро два милиона евра.

Колико новца иде у џеп добитнику?

Многи не знају да на све добитке у игри лото веће од 103.255 динара мора да се плати порез.

У уторак, 31. јануара 2023. године, извучена је седмица, а добитник је освојио око 333,4 милиона динара или око три милиона евра.

Од тог износа, 20 одсто иде на порез.

Коме одлази новац од пореза?

Државна лутрија Србије плаћа накнаду за приређивање игара на срећу која се уплаћује у буџет републике Србије.

Та накнада се распоређује у складу са законом о играма на срећу, објашњава Зечар.

Додаје да се 40 одсто тог новца користи за финансирање Црвеног крста Србије, организација које помажу људима с инвалидитетом, установа социјалне заштите, спорта и омладине, као и јединица локалне самоуправе.

„Пет одсто ове накнаде финансира лечење ретких болести", наводи Зечар.

О начину и критеријуму расподеле новца одлучују надлежни министри.

Неки од највећих лото добитака у Србији последњих година

Како се порез обрачунава у региону и у свету?

Зечар каже да се наградe различито опорезују од државе до државе.

На сајту Управе за приходе Северне Македоније наводи се да се порез плаћа уколико добитак надмашује 5.000 денара (око 10.000 динара) и износи 15 одсто.

У Хрватској се порез на добитак у играма на срећу мења у зависности од висине награде.

Уколико је награда од 750 до 10.000 куна (од 11.000 хиљада динара до 155.719 динара), плаћа се порез од 10 одсто.

Порез се плаћа 15 одсто уколико је награда већа од 10.000 куна до 30.000 куна, а 20 одсто од 30.000 до 500.000 куна, а 30 одсто на добитак изнад пола милиона куна.

Према зЗакону о играма на срећу у Босни и Херцеговини опорезују се сви добици на играма на срећу већи од 1.000 КМ (око 60 хиљада динара) са 30 одсто.

Лутрија Еуромилионс игра се у девет европских земаља - у Ирској, Аустрији, Белгији, Француској, Луксембургу, Португалу, Шпанији, Швајцарској и Великој Британији.

Џекпот може да достигне и до 230 милиона евра.

Све награде, уз и ову највећу, ослобођене су пореза, осим у Швајцарској, Шпанији и Португалу од 2013. године.

Добици на лутрији се сматрају опорезивим приходом и то значи да порез наплаћује као на плату или надницу.

Од 2021. године, добитници ће плаћати чак 37 одсто пореза.

Стручњаци наводе да ће порез бити мањи, уколико добитник одлучи да му се награда исплаћује на рате.

Шта су игре на срећу

Игре у којима се учесницима, уз наплату, пружа могућност да остваре добитак у новцу, стварима, услугама или правима, а да то не зависи од њиховог знања и вештина, називају се играма на срећу, дефинише српски Закон о играма на срећу.

Игре на срећу су:

Колико дуго се играју игре на срећу у Србији?

Кнез Милош Обреновић први је дозволио организовање игара на срећу 1833. године како би потпомогао привреду у земљи.

Извлачења су организована сваке друге недеље, извештаји о добицима објављивани у Српским новинама, а политичари су морали да траже дозволу од Државног савета како би играли лутрију.

Играчи су могли да освоје коња, сребрну сабљу и златни сат.

Та прва лутрија у Србији је угашена 1838. године, да би крајем 19. века покренута Класна лутрија Србије.

Лутрија није радила током Првог светског рата, али је обновљена већ 1919. године, као Државна класна лутрија.

Други светски рат је испразнио касу Државне класне лутрије, али је институција успела да преживи.

У време Југославије, када су се извлачили добици, посебно премије од 100, 200 и 500 хиљада динара, на стадиону на ком је организовано извлачење владала је потпуна тишина.

Државна лутрија Србије основана је 2004. године у складу са Законом о играма на срећу.

Погледајте и видео о томе шта заједничко имају лутрија и џиновски пужеви

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]