Зимске олимпијске игре: Како изгледа кинеска ковид политика и да ли ради

Пекинг каже да уводи све неопходне мере безбедности против корона вируса за Зимске олимпијске игре 2022, које почињу 4. и завршавају се 20. фебруара.

Шта се, дакле, планира за Олимпијске игре и колико је успешна до сада била кинеска политика „нула ковида"?

Строже мере него на Олимпијским играма у Токију

Кина улаже велике напоре да не дозволи вирусу да уђе.

Земља је саопштила да ће страним посетиоцима бити забрањен улаз, а само ће становници копнене Кине моћи да присуствују догађајима - а и они ће морати у карантин кад буду напуштали места дешавања да би могли да се врате кућама.

Људима се саветује да не путују у главни град из других делова земље.

Кина је већ направила олимпијски мехур, издвојивши медије, спортисте и гледаоце у три засебна мехура, са правилима да свако ко уђе у неки од мехура мора бити до краја вакцинисан или провести 21 дан у карантину.

Тестирања на ковид врше се свакодневно, а маске за лице обавезне су у сваком тренутку.

Нико не може да напусти те мехуре.

Прекоморски учесници улазиће у њих одмах по доласку у Кину и остајати у свом мехуру све док не напусте земљу.

Локална подршка, међу којима и волонтери, кувари и шофери, такође су део запечаћеног мехура.

Они неће имати физичких контаката са спољним светом, чак ни са властитим породицама.

Овај систем важи не само за смештај, болнице и локације на којима се одржавају Олимпијске игре, већ и за транспортне везе.

И аеродроми и супербрзи возови биће део система затворене петље (имајући у виду да се највећа места догађања налазе ван Пекинга).

Сва службена возила за особље Зимских олимпијских игара обележена су специјалним црвеним знаком спреда, а локалне саобраћајне власти су чак саветовале јавност да „избегавају контакт" ако случајно имају саобраћајни удес са њима.

Смеће ће се држати на привременим локацијама за одлагање, како би се спречило унакрсно заражавање.

Шта се већ примењује од мера за заустављање вируса?

Путовање у Кину и из ње строго је ограничено за стране путнике, а од избијања пандемије уведене су мере чак и за унутрашња кретања.

Сви путници из иностранства који имају дозволу да уђу у Кину прегледају се одмах по уласку у земљу и шаљу у хотеле које је одредила влада у обавезни карантин на најмање две недеље.

У већини градова, после овога следи још седам дана хотела или кућног карантина, а потом период од седам дана надзора, кад је улазак у друштво забрањен и тражи се редовно јављање локалним здравственим властима.

Кина је престала са издавањем и продужавањем пасоша за „нехитне послове" властитим грађанима и код куће и у иностранству, да би додатно смањила међународна путовања.

Постоје и строга ограничења о кретању између кинеских градова (а понекад чак и између индивидуалних квартова) са додатним обавезним периодима самоизолације за оне којима је дозвољено да путују.

Како се ближи почетак Зимских олимпијских игара, Кина је закључала неке градове у којима су откривени нови случајеви.

Током ових закључавања, људима је дозвољено само да изађу зарад „неодложних послова", као што је одлазак у болницу.

Надзор полиције и локалних волонтера такође је пооштрен, са строгим казнама за свакога ко прекрши прописе.

Становници могу бити исељени из домова по хитном поступку и послати у карантин ако се открије заражавање током масовне кампање тестирања.

Све фирме чије пословање није од суштинске важности за функционисање друштва су затворене, сем продавница хране и неких других добављача основних потрепштина.

Школе су затворене, јавни превоз је укинут, а кретање скоро свих возила је забрањено.

Колико је успешна политика „нула ковида"?

На први поглед, Кина је постигла изузетан успех у зауздавању пандемије.

Од краја 2019. године, забележила је мало више од 4.900 смрти (према Нашем свету у подацима).

У Сједињеним Америчким Државама умрло је више од 830.000 људи, а у Великој Британији мало више од 150.000.

На милион људи, то је око три смрти у Кини, за разлику од 2.500 у САД и 2.190 у Великој Британији.

Пријављени број инфекција у Кини такође је веома низак, ретко премашујући 150 случајева дневно широм земље током читавог трајања пандемије.

Изражена је сумња у тачност тих званичних података, али очигледно је да је и стопа заражавања и стопа смрти ниска у поређењу са другим земљама.

Национална здравствена комисија у Кини тврди да је сада 85 одсто њеног становништва вакцинисано с обе дозе.

Упркос овоме, Кина је готово усамљена у спровођењу политике „нула ковида" без обзира на цену коју то има по личне слободе или привреду.

Друге земље, као што су Аустралија, Нови Зеланд и Сингапур, модификовале су строго придржавање политике нула ковида у другој половини 2021. године.

Делта варијанта је свакако почела да узима маха, а ове земље су при том успеле да подигну стопу вакцинисаности становника.

Број случајева потом јесте порастао у тим земљама, али се оне надају да ће довољан број вакцинасаних помоћи да се тешки облици болести и смрти задрже на нивоима са којима може да се изађе на крај.

У случају Кине, сасвим сигурно влада велика забринутост да би земља могла да се нађе у опасности од избијања широко распрострањених епидемија уколико се строга контрола пребрзо укине.

„Са тренутним кинеским вакцинама и варијантама, сигурно би дошло до 'излазног таласа' инфекција ако би се Кина прерано поново отворила", каже професор Бен Каулинг, епидемиолог са Универзитета у Хонгконгу.

Погледајте видео: Због једног случаја, карантин за све посетиоце забавног парка у Шангају

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]