Русија, Путин и интернет: Држава покушава да цензурише западне друштвене мреже

Гугл и Мета се суочавају са казнама у висини од више милиона долара зато што одбијају да избришу садржаје које руска влада сматра илегалним.

Али пажљивије проучавање судских списа показало је да су то често објаве о протестима подршке затвореном лидеру опозиције Алексеју Наваљном.

У лето 2018. године, руски песник који пише под псеудонимом Сибирски викинг објавио је карикатуру на свом налогу на Фејсбуку.

На њој се види двоглави орао са руског грба, чије су птичије главе замењене лицима председника Владимира Путина и тадашњег премијера Дмитрија Медведева.

Уз цртеж стоји и кратка песма, у којој се наводи да је овај орао двоструки похлепнији од других, лаже двапут више и надзире људе са четири ока.

Завршава се емотивним покличем:

„Кад ће се Руси пробудити да се већ једном реше ове пошасти?"

Руска влада је Фејсбуку наложила да уклони ову објаву, због њеног „отвореног непоштовања државе, устава и председника Руске федерације".

Фејсбук то није урадио и објава је постала предмет једне од више од 60 тужби покренутих ове године против западних друштвених мрежа у Русији.

Завршила је пресудом са новчаним казнама у збирном износу који премашује два милиона долара.

Не зна се колико је тих казни плаћено.

Али ови случајеви указују на потешкоће у раду у земљи у којој се слобода говора и политичких активности ограничава.

Најупадљивија судска одлука из јуна ове године је да је Анти-корупцијска фондација, на чијем је челу затворени опозициони лидер Алексеј Навални, „екстремистичка" организација, у истом рангу са талибанима или Исламском државом.

Према шефу регулатора медија Роскомнадзор Андреју Липовом, компаније у чијем власништву су друштвене мреже у обавези су да пронађу и уклоне „најопасније садржаје", у које је у интервјуу за лист Комерсант уврстио „дечју порнографију, самоубиство, дроге, екстремизам и лажне вести."

Али пошто је детаљно проучено више од 600 објава због којих су покренути судски поступци против Гугла, Фејсбука, Инстаграма и Твитера, показало се да само девет њих има везе са злостављањем деце или информацијама о дрогама, а само 12 говори о самоубиству.

Огромна већина су позиви да се присуствује демонстрацијама за подршку Наваљном.

„Ни Роскомнадзор ни Кремљ не желе да кажу да Русија има политичку цензуру", каже Саркис Дарбиниан, правни стручњак при групи за заштиту слободе говора Роскомсвобода.

„Да би објаснили широким масама зашто је ова борба неопходна, они искоришћавају дечје сузе."

Роскомнадзор није одговорио на ББЦ-јев захтев за коментар, али портпарол за штампу председника Путина претходно је изјавио да поступци покренути против друштвених мрежа нису цензура, већ покушај спровођења руског закона.

Притисак на друштвене мреже корене вуче из 2015, кад је на снагу ступио закон који их обавезује да чувају личне податке корисника на руској територији и који влади даје моћ да их казни или угаси ако то не учине.

Ниједна западна компанија није се повиновала овоме, што је довело до гашења Линкдина 2016. године.

Гугл, Мета и Твитер колективно су новчано кажњени са више од 600.000 долара од почетка 2020. године.

Баш те 2016. године почели су рапидно да расту захтеви руске владе да Гугл уклони видео снимке са Јутјуба и блокира одређене резултате претрага.

Извештаји ове компаније о транспарентности показују да је у протеклих 10 година Гугл добио више таквих захтева од Русије него из остатка света заједно.

Из Гугла тврде да се трећина њих односила на „националну безбедност".

Као и друге западне компаније, Гугл неке руске захтеве испуњава, али неке друге не.

Напори да се контролише ширење нежељених информација на друштвеним мрежама додатно су се појачали почетком 2021, после повратка Алексеја Наваљног у Русију из болнице у Немачкој, где је лечен од тровања хемијским оружјем новичоком.

Наваљни је на лицу места ухапшен, што је довело до неодобрених протеста у Москви, Санкт Петерсбургу и другим градовима, које су следбеници нашироко оглашавали на друштвеним мрежама.

То је довело до љутитих притужби Роскомнадзора, а објаве су брзо уклањане са треће најпопуларније друштвене мреже у Русији ВКонтакте (или ВК.цом), у том тренутку у власништву олигарха Алишера Усманова, бившег деоничара фудбалског клуба Арсенал.

Али западне друштвене мреже биле су мање спремне да сарађују, тако да је Роскомнадзор почео да подноси тужбе против њих и да их кажњава.

Његов следећи корак, у марту, био је да успори саобраћај Твитера, због његовог одбијања да обрише те и друге објаве.

Слике и снимци су се посебно споро учитавали.

А касније током године, убедио је Гугл и Епл да уклоне из продавница апликацију за „паметно гласање".

Апликација је прављену да помогне присталицама Наваљног да се уједине око кандидата на локалним изборима, стога максимизујући шансу да победи кандидата владајуће странке Уједињена Русија.

Шеф тима Наваљног Иван Жданов осудио је ове компаније због онога што је назвао „срамотним чином политичке цензуре".

Он је касније твитовао део писма Епла, у ком је истакнуто да су им тужиоци саопштили да је апликација омогућила илегално „мешање у изборе" и да је медијски регулатор Роскомнадзор упозорио компанију да промовише „екстремистичку организацију".

ББЦ је затражио интервју са представницима Гугла, Епла, Мете и Твитера, али су они одбили да коментаришу или уопште нису одговорили на захтев.

Роскомнадзор се хвали делимичним успехом у постизању брисања спорних објава, баш као и апликације Наваљног.

У мају је он делимично повукао одлуку да се успори Твитер, тврдећи да је компанија обрисала 91 одсто са списка од 5.900 увредљивих твитова.

Сада се слике и снимци споро учитавају на Твитеру само преко мобилног интернета.

Међутим, твитови које Твитер обрише након што буде кажњен зато што то није урадио обично се повлаче само за руске кориснике - у иностранству они скоро увек остају видљиви.

Један од твитова поменут у судским списима био је цитирани твит ког је у јануару послао млади активиста, ретвитујући информацију о протесту подршке Наваљном планираном за наредну суботу у Нижњем Новгороду - граду на Волги, источно од Москве.

Будући да градске власти нису дале дозволу за демонстрације, он је пажљиво бирао речи, описавши локацију као „место на које не смете да идете".

Додао је: „Путин заиста не жели да идете тамо и зато немојте!"

Али то није било довољно да спречи Роскомнадзор да одведе Твитер на суд и Твитер је на крају обрисао твит.

Сада је, за руске кориснике, тај твит замењен поруком на енглеском:

„Овај твит од @... повучен је у Русији као реакција на судски захтев."

Свуда другде у свету, твит и даље може нормално да се види.

Алексеј каже да није био обавештен да је тај твит повучен и да је за то сазнао тек кад му се обратио ББЦ.

Он је изразио чуђење да је оригинални твит о протесту - онај који је он ретвитовао - још увек видљив.

За разлику од њега, Александар, политички активиста из града Кострома, северозападно од Москве, јесте добио поруку у којој се каже да је његов твит о протесту подршке Наваљном уклоњен.

Његова објава на ВК на исту тему такође је нестао, али иако га је Фејсбук контактирао да му каже да су се власти жалиле на његову објаву, они је нису уклонили.

Мета, Фејсбукова родитељска компанија, зато брише неке друге садржаје.

У првој половини 2021, она је на захтев руских власти уклонила 1.800 делова садржаја на Фејсбуку и Инстаграму.

У свом извештају о транспарентности, компанија је половину ових окарактерисала као „садржај повезан са екстремизмом".

Не каже се колико пута је одбила владине захтеве.

Гуглов извештај о транспарентности такође наводи да је он брисао садржаје - или резултате претрага или видео снимке на Јутјубу - после приговора руских власти.

Међутим, он сада уважава више тих захтева него раније.

Само је 8 одсто њих одбијено у првој половини године, за разлику од 50 одсто у истом периоду 2019. године.

„Суверени интернет"

Русија поседује техничка средства за блокирање рада компанија у чијем су власништву друштвене мреже и законе који дају оправдање за то.

Они могу бити законски блокирани ако не чувају личне податке руских корисника у Русији или ако одбију да обришу штетни садржај - а од следеће године биће могуће блокирати их и ако немају канцеларију у земљи.

До сада је има само Гугл (иако је описује као „правни ентитет", а не као канцеларију).

Јутјубу се тренутно прети да ће бити блокиран из одмазде зато што је угасио канале које је користила Русија данас у Немачкој.

Међутим, Русија је крајем пришле године увела и нове, много веће новчане казне за одбијање да се обрише илегални садржај и у поступцима који ће се пред судом наћи 24. децембра.

Гугл и Мета би могли да буду кажњени и са до 10 одсто њихових годишњих прихода у Русији.

„То мотивише платформе", изјавио је шеф Роскомнадзора Андреј Липов за Комерсант.

„Још нисмо посегнули за тим казнама, али хоћемо."

Мета још није објавила висину својих прихода у Русији, али Гуглови прошлогодишњи износили су најмање милијарду долара, што чини могућем да у његовом случају казна буде 100 милиона долара.

Бивши званичник Роскомнадзора, који је желео да остане анониман, за ББЦ је рекао да ове нове новчане казне омогућавају руским властима да ударе западне компаније тамо где их највише боли.

И он каже да је сигуран да ће то и учинити.

Погледајте видео о лову на руске хакере

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]