Корона вирус и АстраЗенека: Научници утврдили зашто настају ретки угрушци од вакцине

Научници верују да су пронашли „окидач" због којег долази до појаве изузетно ретких крвних угрушака после примања вакцине АстраЗенека.

Тимови из Велике Британије и Сједињених Америчких Држава показали су како се, у појединим случајевима, протеин у крви везује за кључне компоненте вакцине.

Научници мисле да то покреће ланчану реакцију, која укључује имуни систем, која може кулминира и доведе по појаве опасних угрушака.

Сматра се да је ова вакцина спасила око милион живота током пандемије корона вируса.

Међутим, забринутост због ретких крвних угрушака обликовала је начин на који се ова вакцина даје људима широм света, као што је алтернатива која се нуди млађима од 40 година у Великој Британији.

Научници су постали и детективи, како би открили шта се дешава и да ли се то може спречити.

Тим из Кардифа добио је хитно владино финансирање да пронађе одговоре.

Научници компаније АстраЗенека такође су се придружили истраживачком пројекту.

Портпаролка АстраЗенеке нагласила је да је већа вероватноћа да ће се угрушци појавити због заразе ковидом него због вакцине и да још није пронађено пуно објашњење зашто се они појављују.

„Иако истраживање није дефинитивно, оно нуди занимљиве увиде и АстраЗенека истражује начине како да искористи ове налазе као део напора да уклонимо овај изузетно ретки нежељени ефекат", додала је она.

Постојала су два почетна трага за истраживање ретких крвних угрушака:

Пет најчешћих лажних тврдњи о вакцинама:

Све вакцине које се користе у Великој Британији делују тако што покушавају да убаце део генетског кода корона вируса у тело, како би тренирали имуни систем.

Неке делују уз помоћ мехура масти који садржи генетски материјал вируса, док АстраЗенека користи аденовирус (посебно вирус који изазива прехладу код шимпанзи) као микроскопског поштара.

Истраживачи су мислили да би аденовирус могао да буде повезан са ретким угрушцима који се јављају код неких људи.

Тако су користили технику звану крио-електронска микроскопија да би снимили снимке аденовируса са детаљима на молекуларном нивоу.

Њихова студија, објављена у часопису Science Advances, открива да спољашња површина аденовируса привлачи протеин фактора тромбоцита четири на себе попут магнета.

„Аденовирус има изузетно негативну површину, а тромбоцитни фактор четири је изузетно позитиван и те две ствари се прилично добро уклапају", рекао је за ББЦ професор Алан Паркер, један од истраживача на Универзитету у Кардифу.

„Успели смо да докажемо везу између кључних оружја аденовируса и фактора тромбоцита четири.

„Оно што имамо је окидач, али предстоји још много корака."

Истраживачи сматрају да је следећа фаза откривање „погрешно постављеног имунитета", али то треба да се потврди у даљим истраживањима.

Сматра се да тело почиње да напада фактор тромбоцита четири након што га помеша са делом страног аденовируса за који је закачен.

Тако се у крви ослобађају антитела, која се скупљају са фактором тромбоцита четири и изазивају стварање опасних крвних угрушака.

Међутим, то захтева низ несрећних догађаја, како би научници што боље успели да схвате ретку појаву угрушака.

Ови угрушци, познати као имунотромботичка тромбоцитопенија изазвана вакцином, повезани су са 73 смртна случаја од скоро 50 милиона доза АстраЗенеке, колико је укупно дато у Великој Британији.

„Никада нисте могли да предвидите да ће се то догодити, шансе су јако мале, тако да морамо да запамтимо ширу слику о броју живота које је ова вакцина спасила", рекао је професор Паркер.

Из Астразенеке су рекли да мисле да је вакцина спасила више од милион живота широм света и спречила 50 милиона случајева корона вируса.

Универзитет у Оксфорду је одбио да коментарише истраживање.

Доктор Вил Лестер, консултант за хематологију у Универзитетским болницама Бирмингема, похвалио је „веома детаљно" истраживање, рекавши да оно помаже да се објасни „највероватније почетни корак" у згрушавању.

„Многа питања и даље остају без одговора, па и то да ли су неки људи подложнији од других и зашто је тромбоза (згрушавање) најчешће у венама мозга и јетре, али до тога се може доћи с временом и даљим истраживањем", рекао је он.

Тим из Кардифа се нада да се њихова открића могу користити за побољшање вакцина заснованих на аденовирусима у будућности, како би се смањио ризик од ових ретких појава.

Пратите Џејмсана Твитеру.

Погледајте видео о реакцијама на вакцину

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]