Нагорно Карабах: Букти нови сукоб Јерменије и Азербејџана - Јеревен позива Русију у помоћ

Неколико јерменских војника је убијено и заробљено у сукобима на граници са Азербејџаном.

Министарство одбране Јерменије потврдило је да има погинулих.

Према речима званичника, Јерменија је изгубила два борбена положаја и обратила се Русији за помоћ у одбрани њеног територијалног интегритета и суверенитета.

Азербејџан је постигао велике успехе у шестонедељном рату који се прошле године водио око спорне територије Нагорно-Карабах.

Рат је окончан мировним споразумом који је на стакленим ногама, а ситуација је и даље напета.

Јерменске власти криве Азербејџан за најновије сукобе, а како је саопштено у Јеревену, заробљено је 12 јерменских војника.

Детаљи о погинулима војницима нису одмах потврђени, али је шеф парламентарног одбора за спољне послове Едуард Агаџанјан рекао да је можда погинуло чак 15 војника.

Азербејџанске власти тврде да је њихова војска одговорила на напад Јермена.

Како је саопштило министарство спољних послова Јерменије, азербејџанске снаге напале су источну границу са циљем да се инфилтрирају у две јерменске области, Сјуник на југоистоку и Гехаркуник на истоку, а у оквиру стратегије која се спроводи од маја.

Влада Јерменије затражила је од Русије и међународне заједнице да помогну како би се обезбедило повлачење азербејџанских снага.

Шарл Мишел, председник Европског савета, позвао је јерменске и азербејџанске власти на потпуни прекид ватре.

Он је одмах по добијању вести разговарао са Илхамом Алијевом, председником Азербејџана и Николом Пашињаном, премијером Јерменије.

Мировни споразум из новембра 2020, у којем је Русија посредовала, формално је донео примирје на крају рата у којем је убијено више од 6.000 људи.

Око 2.000 руских мировњака распоређено је да патролира подручјем у и око Нагорно-Карабаха.

Историја сукоба око Нагорно-Карабаха

Планинска енклава Нагорно-Карабах предмет је неразрешеног спора између Азербејџана, у којем се налази, и етничке јерменске већине, коју подржава суседна Јерменија.

Пред крај совјетске владавине 1988. године, азербејџанске трупе и јерменски сецесионисти започели су крвави рат који је оставио де факто независну државу у рукама етничких Јермена кад је 1994. године потписано примирје.

Преговори до сада нису успели да доведу до трајног мировног споразума, а спор остаје један од „замрзнутих сукоба" постсовјетске Европе.

Сукоб корене вуче уназад добрано више од једног века, све до надметања хришћанских - јерменских и муслиманских - турских и персијских утицаја.

Насељен вековима хришћанским Јерменима и турским Азерима, Карабах је у 19. веку постао део Царске Русије.

Ове две групације живеле су у релативном миру, мада су у сећању народа још живе чинови насиља обе стране почињени почетком 20. века.

После окончања Првог светског рата и Бољшевичке револуције у Русији, нови совјетски владари, у склопу регионалне политике „завади па владај", успоставили су раних двадесетих Аутономну Област Нагорно-Карабах, са етничком јерменском већином, у склопу Совјетске Социјалистичке Републике Азербејџан.

Како је совјетска контрола попуштала крајем осамдесетих, тињајуће нетрпељивости између Јермена и Азера експлодирале су у отворено насиље кад је регионални парламент изгласао припајање Јерменији.

Током борби, у којима се процењује да је животе изгубило између 20.000 и 30.000 људи, етнички Јермени преузели су контролу над овом облашћу. Окупирали су чак и азербејџанску територију изван Карабаха, створивши тампон зону која повезује Карабах и Јерменију.

После распада Совјетског Савеза крајем 1991. године, Карабах се прогласио независном републиком, додатно ескалирајући сукоб у прави правцати рат. Тај де факто статус није нигде признат.

Иако Јерменија никад није званично признала независност ове области, постала је њен главни финансијски и војни помагач.

Погледајте видео о граду Шуша који су азербејџанске снаге заузеле крајем 2020.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]