Фејсбук и Закербергов метаверзум: Шта можемо да научимо из „Другог живота“

Ове недеље сам се вратио кроз време да бих посетио будућност.

Прошло је десетак година откако сам први пут ушао у виртуелни свет Другог живота, вероватно првог покушаја на интернету за оно што се сваки технолошки гигант утркује да изгради данас: такозвани метаверзум.

Израз „метаверзум" настао је деведесетих у научнофантастичном роману Хистерични снег Нила Стивенсона, где је послужио као наследник интернета типа виртуелне стварности, у ком људи проживљавају велике делове њихових живота у виртуелним окружењима.

Други живот је врхунац доживео крајем 2000-тих са милионима корисника и стотинама запаљивих наслова о томе како људи посвећују сате и сате дневних живота на живот у дигиталном простору.

Од тада, претпоставио сам да је овај умро спором и тихом смрћу.

Како сам се само преварио.

Чини се да платформа има малу, верну и потенцијално нарастајућу заједницу „станара", како сами себе називају, који се редовно укључују у искуство како би наша будућност у метаверзуму могла да изгледа.

И тако сам уронио назад.

Што се тиче визуелне стране, она је далеко од револуционарне.

Много више личи на коцкасти и пикселизовани свет Роблокса него на хит игру засновану на предивним и уверљивим окружењима.

Али разлика је овде, наравно, у томе да, баш као и визија Марка Закерберга о метаверзуму, Други живот није игра.

Не постоје гејмерски изазови, мисије или линије приче.

То је само место за дружење.

Погледајте видео: Виртуеална реалност за психолошко лечење

Сусрет са виртуелним Реијем

Један станар ког сам срео је Реи.

Наши аватари су налетели један на другог после телепортације у обалски свет заснован на необичном оронулом шкотском рибарском селу из шездесетих.

Рекао ми је да је провео четири месеца у Другом животу „пре него што је почео да се занима за питање метаверзума".

Реи није љубитељ Закербергове визије метаверзума.

„Они желе да контролишу све. Али ја мислим да људи треба да буду ти који управљају свиме и да све треба да буде потпуно отворено", рекао ми је он.

Марк Закерберг, извршни директор новоименоване компаније Мета, одговорио је на ово питање кад је најавио своје грандиозне планове.

„То је будућност која је већа од само једне компаније. Ово ћемо направити сви ми", рекао је он у говору на Фејсбук конекту.

Друге велике корпорације, укључујући Мајкрософт, Епик гејмс, Роблокс, па и чак Најк, најавиле су планове да се у неком облику укључе у метаверзум.

Реијеву забринутост што се тиче монопола на метаверзум деле и многи други, укључујући Ању Каневски, потпредседницу менаџмента продукције у Линден лебу - компанији која води Други живот.

Ања, која у овој причи учествује од 2003. године, посматрала је са занимањем како је неколико технолошких гиганата почело да говори о идеји о онлајн животу.

„Мало се бринем због дистопијске природе коју поприма та расправа у овом тренутку", каже она.

„Улазак помало предимензионираног и претерано великог играча у тај простор чини се да треба да поручи људима да они нису власници тога, да ће неко други постављати правила и, на неки начин, водити читаву игру а да ће они бити само конзументи."

Други живот је, у том смислу, много више као Роблокс - место где корисници граде окружења и позивају друге да се играју у њима - мада има много мање учесника.

Робкоксов рекорд за истовремени број играча процењује се на око 5,5 милиона, за разлику од 90.000 у Другом животу.

Марк Закерберг тврди да и он жели да се у средишту његовог метаверзума нађе заједница, али он још нема ниједног станара.

Уместо тога, обећао је да ће задужити 10.000 запослених широм Европе да изграде његове светове.

Неки тврде да суштина није чак ни у томе да се дозволи да корисници имају више контроле: метаверзум треба искључиво да граде заједнице.

Џон Кармак, главни саветник за технологију у Окулусу, Метином одељењу за кациге за виртуелну стварност, сматра да одлука да се изгради метаверзум „није заправо најбољи начин да и добијете метаверзум".

Како је пренела Арс Техника, он је рекао: „Сумњам да ће једна једина апликација достићи тај ниво преузимања контроле".

„Просто не верујем да један играч - једна компанија - може да заврши као доносилац свих правих одлука за ово."

Прича о Другом животу садржи још неке лекције које би могле да буду од користи за Марка Закерберга и друге.

На врхунцу, овај сајт је привлачио негативне написе у медијима после масовних виртуелних нереда, пирамидалних превара заснованих на валути из игре, па чак и проблема са „грумингом" малолетника.

Чак и током мог кратког истраживања ове недеље, назрео сам проблеме са модерацијом са којима се редовно суочава Други живот.

Они би само били многоструко већи кад би метаверзум постао нашироко коришћен.

Претраживање одређених догађаја или места с извесним кључним речима као што су „порно" или „дрога" је забрањено.

Међутим, претрага за „секс" одвела ме је до виртуелних стриптиз клубова где су ми нуђени виртуелни плесови у крилу у замену за валуту из игре.

„Приступ управљању виртуелним светом је сложено питање", каже Каневски.

„Нешто може да буде аутоматизовано, али много тога мора да има људску контролу.

„Не своди се све само на ескапистичко понашање и лепе хаљине и предивне аватаре."

Док сам боравио у Другом животу, поставио сам Реију последње питање пре него што сам се излоговао: зашто се упорно враћа?

Он је одговорио:

„Волим да сањам отворених очију."

Погледајте видео: Прва уметница робот на свету

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]