Северна Кореја, Ким Џонг Ун и храна: Стиже зима - расте страх од глади у изолованој земљи

Упозорења су убедљива и потичу и из Северне Кореје и изван ње.

Они који су пребегли и скрасили се у Јужној Кореји кажу нам да су њихове породице у Северној Кореји све гладније.

Пред зиму влада забринутост да ће најугроженији део становништва гладовати.

„Непрестано се пријављују проблеми као што су више сирочади на улицама и смрт од глади", каже Ли Санг Јонг, главни и одговорни уредник Дејли НК-а, листа који има изворе у Северној Кореји.

„Ниже класе у Северној Кореји све више и више пате", јер је несташица хране гора од очекиване, каже Ли.

Добити информације из Северне Кореје постаје све теже.

Граница је затворена од јануара прошле године да би се спречило ширење Ковида-19 из Кине.

Чак и слање порука из земље породици и пријатељима који су пребегли у Јужну Кореју прати огроман ризик.

Свако кога ухвате са неовлашћеним мобилним телефоном могао би да заврши у радном логору.

А опет, неки и даље покушавају да пошаљу писма или гласовну пошту преко телефонских порука најближима или новинским издањима у Сеулу.

Преко ових извора, од којих неки морају да остану анонимни, покушали смо да стекнемо слику о ономе што се дешава.

„Свако зрно пиринча"

Северна Кореја је увек имала проблема са несташицом хране, али пандемија је додатно погоршала ионако лошу ситуацију.

Лидер Ким Џонг Ун је упоредио актуелно стање са најгором катастрофом у земљи из деведесетих познату као „Мукотрпан марш", када су стотине хиљада људи умрли од глади.

Сматра се да ситуација није толико лоша - бар не још.

Има неких позитивних назнака.

Изгледа да се Северна Кореја спрема да поново отвори границу са Кином, али није јасно колико трговине и помоћи ће бити потребно да се поправи привредна штета у осиромашеној земљи.

Овогодишња жетва је кључна.

Прошлогодишње усеве делимично је уништио низ тајфуна.

Уједињене нације процењују да земља недостаје најмање два до три месеца хране.

Да би се постарали да ова година буде што успешнија, послате су десетине хиљада људи у поља да помогну у берби пиринча и кукуруза, а међу њима и војску.

Ким Џонг Ун је наводно такође наредио да се свако зрно пиринча у земљи чува и да свако ко једе мора да помогне у жетви.

„План је смишљен тако да минимизује губитке у процесу жетве", каже Ли из Дејли НК-а.

„Наглашено је да ће бити примењиване строге казне ако се пријави крађа или варање. Ствара се атмосфера страха."

Прошле недеље су представници јужнокорејске Националне обавештајне службе (НИС) саопштили на скупштинском одбору иза затворених врата да имају информације да је Ким рекао сарадницима како се „хода по танком леду због привредне ситуације".

НИС је наводно дошао и до информација о несташици лекова и основних потрепштина која је убрзала ширење заразних болести као што је тифусна грозница.

Ову забринутост додатно су појачали државни медији, који истичу мере предузете да би се спречила штета по усеве, и објављивање пропагандних плаката који наводе важност рада на производњи хране.

Погледајте видео: Рекламе за кромпир у Северној Кореји имају дубљу поруку

Модерна земљорадња

Северна Кореја суочава се са два велика проблема у вези са залихама хране.

Први су њени земљораднички методи.

Пјонгјанг је можда много уложио у нову војну технологију и пројектиле, али му недостаје модерна механизација неопходна за брзу и успешну жетву, према тврдњама експерата.

Чои Јонгхо са Корејског института за руралну економију рекао нам је да „недовољне залихе пољопривредне опреме за последицу имају слабу производњу хране".

У то смо успели и лично да се уверимо.

Са новог положаја за извиђање на западном крају Јужне Кореје, са луксузним сеулским небодерима у позадини, мој тим и ја смо имали добар поглед преко реке Хан на Северну Кореју.

Делује тако близу - а опет тако далеко.

Чула сам једну девојчицу како коментарише док гледа кроз двоглед да су они „један народ".

„Исти су као ми", рекла је док је трчала назад мајци у загрљај.

Сељани, на десетине њих, били су заузети прављењем бала пиринча и носећи их на леђима до прилично оронулог трактора.

Јужнокорејски земљорадник у Паџуу, близу демилитаризоване зоне која раздваја две земље, рекао је да му је требало сат времена да машином пожање сав пиринач са његових поља.

Да је то радио ручно, као што се ради на Северу, рекао је да би му за једно поље требало недељу дана.

Изузетно угрожени

Али уз недостатак технологије и опреме за земљорадњу, Северна Кореја се суочава и са много дугорочнијим проблемом ако жели да обезбеди довољне залихе хране.

Она се нашла на листи америчких обавештајних служби међу 11 земаља најугроженијих од последица глобалног загревања, а ограничена област коју има за гајење усева могла би да буде најјаче погођена.

„Најгори приноси пиринча и кукуруза највероватније ће бити уз западну обалу, која је историјска житница Северне Кореје", рекла је Кетрин Дил, из Савета за стратешке ризике.

Она је једна од ауторки недавног извештаја о „Конвергенцији криза у Северној Кореји".

То би могло да објасни зашто је Пјонгјанг послао амбасадора у Великој Британији на 26. конференцију о климатским променама у Глазгову.

„Северна Кореја је посебно подложна природним катастрофама.

Поплаве, монсунске кише и тајфуни задесе их сваке године, што директно утиче на приносе и посредно изазива проблеме са штеточинама", каже Чои.

Извештај о „Конвергенцији криза" сугерише да ће све то постати много горе наредних година, а производња пиринча ће бити посебно погођена сушама и поплавама.

„Чини се да су снажније олује већ почеле да погађају Северну Кореју, било је истакнутих примера за ово и 2020. и 2021. године током сезоне тајфуна.

А што се тиче раста нивоа мора, посебно ће бити угрожене обалске облати", каже Дил.

Иако Пјонгјанг ретко комуницира са спољним светом, често је правио изузетке кад су у питању климатске промене и животна средина.

Северна Кореја је сарађивала са Програмом Уједињених нација за животну средину (УНЕП) на детаљним извештајима из ове земље 2003. и 2012, а такође је и потписница међународних споразума, укључујући Протокол из Кјота и Париски споразум.

Један од разлога за ову активност поводом климатских промена могао би да буде њихов утицај на производњу хране.

УНЕП-ов извештај из 2012. истакао је да је просечна температура у Северној Кореји између 1918. и 2000. порасла за 1,9 степен Целзијуса, што је међу најбржом стопом раста у Азији.

Према извештају Фонда за зелену климу из 2019. године, очекује се да годишње просечне температуре у Северној Кореји додатно порасту за 2,8 до 4,7 степени Целзијуса до 2050-тих.

Јужна Кореја ту види шансу да сарађује са земљом на проблему који их се обе тиче.

инистарка животне средине из Сеула Хан Јеунг Ае рекла ми је прошле недеље да се нада да ће срести свог колегу у Глазгову како би разговарали о интер-корејској сарадњи на климатским променама, али то се није десило.

Ако севернокорејска делегација буде слушала говоре у Шкотској знаће да чак и када страх од ове пандемије попусти, а трговина са Кином се настави, чак и када роба буде почела да пристиже преко границе, земља ће се суочавати са све гором кризом.

А та криза ће значајно утицати на ионако угрожено становништво.

Ту кризу неће моћи да реши сама.

Погледајте видео како војници ломе цигле, а Ким Џонг Ун аплаудира

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]