Меџик Џонсон и ХИВ вирус: Конференција за новинаре која је променила свет, 30 година касније

„Прво да вам пожелим добар дан", почео је Меџик Џонсон, један од највећих кошаркаша у историји, на тренутак застао и одмах прешао на суштину: „Због ХИВ вируса који имам, мораћу да се повучем из Лејкерса".

Фотоапарати су почели да шкљоцају, новинари су ужурбано записивали Џонсонове речи, а он је мирним гласом наставио.

„Моја жена је добро, негативна је, тако да са њом нема проблема... Планирам да живим још дуго и да вас нервирам као и до сада", рекао је уз благи осмех.

После те конференције за медије, одржане пре 30 година, свет више није био исти - Џонсон је убрзо постао лице борбе против ХИВ-а, који је до тада однео хиљаде живота.

Инспирисао је бројне људе позитивне на ХИВ широм света, па и једну *Снежану из Србије.

„Како да не, нарочито што код нас није постојао неко ко би јавно причао о сопственом статусу", каже Снежана за ББЦ.

Братислав Прокић из Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље Потент, наводи да је Џонсон остао пример некога ко је „рекао да је ХИВ позитиван, у тренутку када је то била високо стигматизујућа болест, због чега је трпео велике последице".

„Међутим, управо захваљујући таквим појединцима борба против ХИВ-а у Америци, где су људи масовно умирали, стављена је високо на листу приоритета", каже Прокић.

Три деценије касније ситуација је знатно другачија - антиретровирусна терапија омогућила је људима позитивним на ХИВ сасвим нормалне животе.

Нови подаци Заједничког програма Уједињених нација за ХИВ/АИДС (УНАИДС) показују да постоји чак и опрезан оптимизам да би ХИВ могао бити побеђен до 2030. године.

У свету је ХИВ позитивних до сада око 60 милиона људи, а преминуло је више од 25 милиона, подаци су Уједињених нација и Светске здравствене организације.

У Србији око 3.000 људи живи са овим вирусом, од којих око 400 не зна да је инфицирано, објавио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

Меџикова прича

„Само желим да истакнем да немам сиду, јер знам да многи желе то да знају, већ ХИВ", појаснио је Џонсон на конференцији за медије.

ХИВ је скраћеница за вирус хумане имунодефицијенције, који доведе до ХИВ инфекције.

А сида или АИДС представља синдром стеченог губитка имунитета и она је последњи и најтежи стадијум ХИВ инфекције.

Џонсон је тада рекао да ће му недостајати утакмице, али да ће моћи да се посвети другим стварима, за које због живота професионалног кошаркаша није имао времена.

А био је, кажу, један од најбољих плејмејкера у историји кошарке.

Ирвин Меџик Џонсон рођен је 14. августа 1959, а двадесет година касније стигао је у Лос Анђелес Лејкерсе, где је провео читаву каријеру.

Освојио је пет НБА титула (1980, 1982, 1985, 1987 и 1988) године, а три пута је проглашен за најкориснијег играча лиге.

Са чувеним америчким Тимом снова освојио је и злато на Олимпијским играма у Барселони 1992. године, када је наступао и на Ол-стар утакмици НБА лиге.

Да, враћао се Џонсон поново кошарци - 1996. одиграо је 32 утакмице за Лејкерсе, када се трећи пут пензионисао.

Тада је већ поред кошаркашке увелико градио другу, много важнију каријеру - био је лице борбе против ХИВ вируса и апеловао за безбедан секс.

„Понекад наивно размишљамо да то никада не може да се деси вама, већ само другима", рекао је 1991. године.

„А може да се деси свима, па чак и мени, Меџику Џонсону".

Десило се и Снежани која, како каже, од 1985. „зна да је у причи".

„Сећам се, кад сам чула, помислила сам да због напора које је имао на тренинзима и утакмицама неће дуго издржати'", каже Снежана.

„Тада се још увек није знало како се тачно преноси, па су се многи питали да ли се преноси знојем, да ли он може да угрози саиграче, шта ако се исече на паркету и слично", додаје.

Како наводи, у то време су се на Инфективној клиници у Београду, када је реч о ХИВ-у, могли видети „само људи у јако лошем стању".

„Није било лекова, сви који су преживели, преживели су само захваљујући сопственом имунитету и срећи на који начин су се заразили - да ли су добили агресивнији или мање агресиван вирус.

„То је одвојило људе попут мене од оних који су умрли".

Џонсон је те 1991. рекао да му свет се окренуо наглавачке, али да ипак жели нормалан живот.

Ипак, многи су га већ тада отписали.

Како је Меџик сазнао да је ХИВ позитиван

Меџик Џонсон, интервју са Опром Винфри из 2013. године

То је била редовна медицинска провера.

Седео сам у хотелу у Јути, спремао се за пријатељску утакмицу против Џеза.

Доктор Мелвин ме је у једном тренутку позвао: „Мораш да се вратиш кући", рекао је.

„У реду", одговорио сам. „Одиграћу утакмицу и вратити се сутра".

„Не", рекао је. „Мораш да се вратиш одмах".

ОК, шта се дешава, помислио сам.

Нису хтели да ми кажу.

Отишао сам у Лос Анђелес и испоставило се да имам ХИВ.

Лежао сам на поду у неверици. Размишљате како је ово могло баш мени да се деси, шта то значи.

Био сам потпуно разорен.

Најгоре што је Куки (Џонсонова жена) у том тренутку била трудна, тек што смо се венчали.

Та вожња кући је била једна од најгорих ствари у животу - знао сам да ћу је повредити.

Чекала ме је, била стрпљива са мом, а ја ћу јој сломити срце.

Чим сам ушао, знала је да нешто није у реду.

Рекао сам јој и то јој је заиста сломило срце.

„Разумем ако желиш да одеш", рекао сам јој. „Окрећем ти живот наопачке".

Звекнула ме је у главу и рекла да ћемо остати заједно.

Касније се испоставило да је она негативна, што значи да је и беба негативна.

Не знам шта бих урадио да је и она била позитивна, то би ме уништило.

„Плашили се да ме додирну"

Те 1991. године Меџик се надао да ће остварити један од његових снова - да постане власник неког НБА тима.

Међутим, у то време многи су ХИВ видели као смртну казну.

„Сећам се колико су сви били тужни - осим Меџика, који се трудио да буде ведар", изјавио је Дејвид Штерн, један од челних људи НБА лиге.

„Сви су веровали да ћемо га изгубити", додао је.

Исто је мислио и Карл Мелоун, легенда Јуте Џеза.

„Мртав човек хода, мислио сам", каже.

О ХИВ-у се и даље није много знало.

Почетком осамдесетих година 20. векау већим градовима Америке примећене су неспецифичне упале плућа код младих геј мушкараца, које су се завршавале смртним исходом - и то је било то.

Џонсон је после те 1991. више пута негирао да је имао хомосексуалне односе, али је у интервјуима понекад причао о бурном сексуалном животу.

Пре њега, најпознатији случај био је глумца Рока Хадсона, који је преминуо убрзо након што је објавио да је заражен.

ХИВ позитиван је био и Фреди Меркјури, певач групе Квин, који је преминуо баш те, 1991. године.

И сам Џонсон каже да је размишљао о смрти.

„Најтеже је што треба да се некако припремите за то, али у исто време и да живите", изјавио је.

„Притом се осећаш здраво, а сви ти кажу да ниси здрав".

Џонсонов агент изјавио је да су га људи из појединих ресторана звали како би му рекли да кошаркаш више не долази код њих.

„Одједном многи нису знали да ли смеју да ме пипну", каже Џонсон.

Братислав Прокић каже да се од те 1991. године много тога променило, али тврди да је став многих према људима који су ХИВ позитивни и даље сличан.

„Све то се у Србији дешава у 21. веку", каже.

„ХИВ позитивна особа често не може да дође до зубара, до фризера и та социјална смрт је често страшнија од самих физичких последица.

„Она утиче на право човека на егзистенцију, дружење, најосновније ствари које сви узимамо здраво за готово", додаје.

Већина и од најближих крије да је позитивна, плашећи се одбацивања, оговарања, отказа на послу и других непријатности, наводи.

Снежана такође не прича јавно о ХИВ вирусу.

„Нисам смела, најмање због себе, више због мојих", каже.

„Мораш да се определиш, да ли ћеш да кажеш свима и 'шта буде буде' или ћеш да кријеш целог живота… Изабрала сам ово друго", додаје.

Ситуација је код обичних људи, сматра, другачија него код некога попут Џонсона.

„Због новца који је зарадио током каријере претпостављам да је могао да буде самосталан и да не зависи ни од кога", наводи Снежана.

„А у нашим условима, особа која је заражена ХИВ-ом - што су често људи са маргине - увек се пита 'шта ако ме сви откаче, шта ако не могу да добијем посао' и слично... Он није морао о томе да брине".

Дискриминација је, тврди Прокић, највећа тамо где никако не сме да је буде - међу здравственим радницима.

„Готово сваког дана долази до одлагања интервенција, занемаривања пацијената, непружања адекватне здравствене услуге, јавног изговарања дијагноза…

„То је само због незнања и игнорантности".

Шта треба да знате о ХИВ вирусу?

Основни ризици за пренос

Како се ХИВ не може пренети?

Где можете да се тестирате на ХИВ?

Када урадити тест на ХИВ?

Извори: Потент и Батут

Меџик Џонсон и ХИВ позитивни данас

„Прва ствар која ми падне на памет када помислим о Џонсону су контроверзе око његове антиретровирусне терапије, захваљујући којој је он и данас са нама", каже Прокић.

Како каже, антиретровирусни лекови потпуно су променили ток ХИВ инфекције, која је до тада била „једносмерна улица у смрт".

„Сада је двосмерна и ако неко на време почне са терапијом - док је имунитет и даље очуван - може да живи готово нескраћеним животним веком", наводи.

„Међутим, многи теоретичари завере све то користе да промовишу њихове идеје, па се често може чути да је Џонсон живот зато што сигурно има неку посебну терапију, што је он, наравно, више пута демантовао", додаје Прокић.

Уз терапију, ХИВ неће бити потпуно елиминисан из организма, али је могуће толико га потиснути да се не може детектовати ПЦР тестом.

Тада не само да инфекција неће штетити пацијенту, већ се ХИВ више не може пренети.

Међутим, човек са ХИВ инфекцијом може годинама да нема никакве симптоме - најчешће се осећа сасвим добро и тај период је, епидемиолошки гледано, најопаснији за даље преношење вируса, јер углавном није свестан да је инфициран.

Зато је важно тестирати се на време.

У Србији је познат и случај Тодора Јовановића, контроверзног лекара из Србије који је продавао тодоксин, без доказа тврдећи да је управо тај лек излечио Меџика Џонсона.

„Поверовали су му многи пацијенти, узимали те препарате, а не редовну терапију, због чега су многи трагично завршили", каже Прокић.

Тестирање на ХИВ је данас доступно у свим заводима - и анонимно је - али многи и данас за ХИВ сазнају у каснијој фази, када су мање шансе за успешно лечење, додаје.

„То је поражавајуће", закључује.

Медицина за то време напредује и неколико људи је потпуно излечено од ХИВ-а, попут једног мушкарца из Лондона.

Међутим, он није лечен лековима против ХИВ-а, већ трансплатацијом матичних ћелија у оквиру лечења против рака, од којег је такође боловао.

Познат је и случај, Тимотија Реја Брауна, названог „Пацијент из Берлина", који је званично први човек излечен од ХИВ-а.

Он је 2007. године подвргнут захвату трансплантације коштане сржи, а добио ју је од особе која је природно отпорна на ХИВ.

Браун је у септембру 2020. преминуо од рака.

Научници верују да би ХИВ могао бити побеђен до 2030. године.

„Не сумњам у то да ће се лек за излечење ХИВ-а десити, али мислим да га он неће искоренити", каже Прокић.

„То можемо да видимо из разних полно преносивих инфекција, попут сифилиса, који се лечи са два пеницилина, врло једноставно и јефтино, али он и даље није искорењен".

Једина могућност за то је дође до превентивне вакцине, па би „уз глобалну солидарност дошло до елиминације", додаје.

Џонсон данас живи као и сви други уз свакодневну терапију лековима.

Има троје деце, дуго је био у управи Лејкерса, често на телевизији коментарише кошаркашка дешавања и прича о ХИВ-у.

Један је од власника Лос Анђелес Доџерса (бејзбол) и Лос Анђелес Спаркса (женска кошарка), а има и Фондацију Меџик Џонсон.

„Није као да је мој живот готов, јер није", рекао је на конференцији за медије те 1991. године.

„Све је исто, имам снаге, могу да вежбам као свака нормална особа, само морам да пијем лекове".

Када су почела новинарска питања, једно од првих било је да ли је уплашен.

„Не", одговорио је кратко.

„Једино што могу је да будем ведар... Победићу га (вирус) и забавити се. Хвала вам свима и видимо се ускоро."

Градски завод за јавно здравље има саветовалиште за ХИВ/АИДС.

Радно време Саветовалишта је од 8 до 14 часова.

Број телефона је 011/32-30-038.

У Саветовалишту је могуће обавити и анонимно тестирање и за сад су тестови бесплатни.

На располагању је и електронскосаветовалиште које води докторка Биљана Беговић Вуксановић - биљана.беговиц@здравље.орг.рс.

Одговори стижу у року од седам дана.

Саветници тима Потент раде сваког радног дана од 10 до 14 часова на Одељењу за ХИВ и АИДС (шестом одељењу) Клинике за инфективне болести Клиничког центра у Булевару ослобођења 16 у Београду.

Саветовање се може заказати путем телефона 064/1565291

Телефон за питања везана за ХИВ, превенцију, тестирање је 063/557 890

Асоцијација Дуга води телефон за подршку особама које болују од ХИВ/АИДС - 064/252 91 81 и 015/386 297.

*Име је промењено због заштите идентитета

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]