Загађење и Јужна Америка: Како од загађења и изливања нафте вода постаје зелена

    • Аутор, Данијел Гонзалез Капа
    • Функција, ББЦ Њуз Мундо

Трагедија са последицама по животну средину, привреду и јавно здравље - тако еколошки стручњаци и научници описују језеро Маракаибо, срце венецуеланске нафтне индустрије и онога што је некада било главно погонско гориво привреде у земљи.

Сателитски снимци показују да се вода језера Маракаибо, највећег у Јужној Америци, претворила у зелену, са нафтним мрљама на површини.

Простирући се на 13.000 квадратних километара и повезано са Карипским морем уским каналом, језеро Маракаибо сматра се једним од најстаријих језера на свету.

Оно се деценијама се налази у самом срцу венецуеланске нафтне индустрије, довевши до процвата другог највећег града у земљи.

Оно је такође омогућило послове за многе заједнице које лове рибу, крабе и шкампе за храну или продају.

Слике које је недавно објавила НАСА показују ускомешане зелене, смеђе и сиве загађиваче које природне струје носе и распршују по језеру.

Биолошкиња Јураси Брисењо, која у овој области ради од 2017, каже да зелену боју стварају алге које се хране хранљивим материјама присутним у водама језера.

Иако на први поглед то не делује проблематично, „за рибарење је то трагедија", каже Брисењо за ББЦ.

Алге су састављене од цијанобактерија, типа бактерија које могу да врше фотосинтезу и расту хранећи се хранљивим материјама као што су азот и фосфор.

Оне потичу од домаћих и индустријских изливања у језеро из обалских популацији и оближњих погона.

То доводи до таложења азота и множења алги на површини језера.

Алге формирају слој који блокира сунчеву светлост и спречава вегетацију на дну језера да природно расте, објашњава она.

Такође, блокира фотосинтезу ових биљака на дну, ограничивши кисеоник и смањујући популацију риба и других врста.

„Кад имате велику експлозију алги, оне почну да троше кисеоник који се раствара у води. Нема довољно кисеоника за све организме којима је потребан", каже Брисењо.

„Потом почнете да примећујете смањење рибље популације."

Алге такође могу да садрже токсичне компоненте за људе.

„Кад рибе поједу ове алге, а њих потом поједу људи, те компоненте улазе у људско тело и ви почнете да примећујете здравствене последице тог таложења."

Изливања нафте

Али научнике који су говорили за ББЦ највише је забринуло изливање нафте примећено на сателитским снимцима.

Језеро Маракаибо једна је од највећих зона производње нафте у Венецуели и традиционални симбол те индустрије.

Али оно сада угрожава свет дивљине, квалитет воде и људско здравље.

Едуардо Клајн, научник из Центра за морски биодиверзитет при Универзитету Симон Боливар, каже да постоји више од 10.000 нафтних погона на језеру и око њега, са хиљадама километара цевовода испод његове површине.

Неки од њих су старији од 50 година и нису добро одржавани.

„То су веома старе инсталације које пропадају и пречесто испуштају нафту, практично непрестано", каже Клајн за ББЦ.

Он каже да сваки дан да прегледа сателитске снимке не би ли открио нова изливања.

„Нису то само снимци које је приказала НАСА", каже он.

„Сваки пут кад погледате снимак језера Маракаибо, наћи ћете изливање нафте на различитим местима, било да је то на језеру или обали, нарочито источној."

ББЦ Мундо, сервис на шпанском, изнова је контактирао венецуеланско министарство за еко-социјализам и министарство за нафту преко разних канала, али званичници кажу да нису овлашћени да говоре за медије.

Хосе Лара, шеф безбедности мора при Венецуеланској морској управи, каже за ББЦ да је „могуће" да долази до цурења из цеви.

Упитан за НАСА снимке, међутим, он каже да не може да их потврди.

Лоше одржавање

Због недостатка званичних података, научницима је на основу сателитских снимака веома тешко да одреде количину изливене нафте и број инцидената, јер њих могу да покрију облаци.

Радарски снимци су алтернативни извор, али ни они нису прецизни, каже Клајн.

Годинама је венецуелански државни нафтни гигант ПДВСА водио ефикасан систем надзора из ваздуха и контролисања изливања.

„Било је изливања, али су веома брзо заустављана", каже Клајн.

Али то више није тако.

Нафтни цевовод од језера Маракаибо до рафинерија Кардон и Амуај у оближњој држави Фалкон напукао је најмање пет пута на пет различитих места за само годину дана, каже он.

„И на основу онога што можемо да видимо, потребно је и до месец дана да се поправи квар. Замислите само месец дана испуштања хидроугљеника", каже Клајн.

Језеро Маракаибо није једино место у Венецуели које је последњих година доживело изливање нафте.

Иван Фрејтес, портпарол синдиката радника ПДВСА-а, каже да су ти инциденти последица одсуства улагања неопходног да би се заштитили животна средина, језеро и плаже.

Компанија, каже он, нема ни људе ни новац да би извршила поправке цевовода и рафинерија.

„Дугорочна штета"

Пошто се излије, нафта плута на површини воде.

После неког времена, несталнија једињења испаре, оставивши тежа једињења у води.

Ова тежа једињења формирају „лопте" или масе које тону у воду и стварају слој у блату, утичући на животињске врсте.

„Навикнути смо да виђамо последице изливања у виду птица прекривених нафтом и људи који чисте плаже", каже Клајн.

„Али само зато што не видите нафту то не значи да је проблем нестао. Он је још увек ту."

Неколико градова на обали језера погођени су токсичним једињењима које испуштају алге и нафта.

А већ су почеле да се осећају последице и по здравље и привреду.

Сирова нафта лепи се за риболовачке мреже и оштећује бродске моторе.

Многим рибарима угрожена су њихова средства за живот.

„Еколошки проблеми стварају дугорочну штету и на крају доводе до губитка природног богатства", каже Клајн.

Наги еколошки протест на Мртвом мору

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]