Африка, политика и немири: Све што треба да знате о државном удару у Судану

Пуч који се одиграо у Судану, током ког су премијер и његов кабинет ухапшени, а влада распуштена, најновија је криза у текућем бурном периоду за ову земљу.

Уз све политичке напетости, привреда Судана налази се у дубокој кризи, са високом стопом инфлације и несташицом хране, горива и лекова.

Државни удар забринуо је многе међународне силе које су тек недавно почеле да граде односе са Суданом после вишегодишње изолације.

Ево шта треба да знате.

Шта је позадина пуча?

Војни и цивилни лидери деле власт од августа 2019, после свргавања ауторитарног председника Судана Омара Ал Башира.

Башира је са власти срушила војска, али масовни улични протести на којима је захтевана цивилна власт натерала је војску да почне да преговара око плана чији је циљ био прелазак на демократску владу.

Земља би тренутно требало да се налази у тој транзицији, са цивилним и војним лидерима који воде земљу заједнички у мешовитом одбору познатом као Суверени савет.

Али ове две групе су се јавно често сукобљавале.

Шта се крије иза напетости?

Војни лидери у транзиционој влади захтевали су реформе од цивилних еквивалената и позивали на смену кабинета.

То су цивилни лидери одбацивали као покушај стицања моћи.

Било је неколико неуспешних пучева од 2019, најскорији још прошлог месеца.

Врховна цивилна фигура, премијер Абделах Хамдок, окривио је Баширове лојалисте - од којих се за многе тврди да су дубоко ушанчени у војсци, службама безбедности и другим државним институцијама.

А последњих недеља демонстранти на страни војске упали су у главни град Картум, после чега су избили и спонтани контра-митинзи подршке премијеру.

Демонстранти на страни војске оптужили су владу да није успела економски да поврати земљу.

Хамдокови потези усмерени ка реформи привреде - укључујући укидање субвенција за гориво - били су непопуларни код неких људи.

Политичка нестабилност у Судану има дугогодишњи историјат.

Претходних деценија цепање политичких партија и њихова неспособност да постигну консензус изнова је и изнова отварало простор за убацивање војске и извођење пучева под изговором завођења реда - као што пише регионални аналитичар Магди Абделхади.

Данас у Судану постоји најмање 80 странака.

Ова иста подељеност пратила је и рад Сувереног савета, у ком су унутрашњи раздори и у оквиру војног и у оквиру цивилног табора само додатно гурали политички консензус ван домашаја.

Шта се дешава тренутно?

Шеф Сувереног савета одржао је говор објавивши ванредно стање и распустивши и кабинет и савет.

Генерал Абдел Фатах Абделхарман Бурхан такође је најавио изборе за јул 2023.

Премијер Хамдок наводно се од јутарњих сати налази у војном притвору, заједно са још неколико министара.

Изгледа и да је војска заузела седиште државне телевизије и радија.

Интернет је такође ограничен.

Афричка унија, УН и ЕУ, као и Арапска лига и САД, изразили су дубоку забринутост због државног удара изведеног у понедељак.

Шта би могло даље да се дешава?

Овај пуч није нужно „свршена ствар", сугерише аналитичар за Африку Алекс Де Вал, имајући у виду судански „огроман капацитет за мобилизацију грађана".

Кад год је војска покушала да прекорачи овлашћења, „улица се мобилисала и зауздала је - и ја очекујем да то видимо и сада", рекао је он за ББЦ.

Према Фејсбук страници министра за информације, премијер је позвао на изражавање подршке влади.

Слике и извештаји који пристижу из Картума приказују демонстранте у граду.

Војска је такође изведена на улице да ограничи кретање.

У јуну 2019. године, пре него што је договорена демократска транзиција, војници су отворили ватру на демонстранте у Картуму убивши најмање 87 људи.

Сећање на тај масакр биће људима и те како на памети док се две стране буду сучељавале.

Погледајте видео о томе зашто је овом човеку из Нигерије било тешко да сахрани супругу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]