Свемирско истраживање: Научници који проучавају Марс сада тачно знају где да траже живот

Main delta

Аутор фотографије, NASA/JPL-CALTECH/MSSS

Потпис испод фотографије, Ровер Истрајност приземљио се неколико километара од главне формације облика делте
    • Аутор, Џонатан Амос
    • Функција, ББЦ дописник у области науке

„Дефинитивно смо на правом месту".

Уздах олакшања проломио се научним тимом америчке свемирске агенције НАСА која управља ровером Истрајност у његовом истраживању Марса.

Истраживачи су сада сигурни да су робота послали на место где је вероватноћа да ће пронаћи трагове живота највећа.

Ровер се приземљио у кратеру Језеро фебруара ове године и од тада на Земљу шаље хиљаде фотографије.

Тумачење фотографија ускоро ће бити објављено у форми првог научног рада на ову тему и то у стручном часопису Сајенс (this week's edition of Science Magazine).

Анализа је потврдила да се ровер тренутно налази на дну некадашњег великог језера у који се из правца запада уливала меандрирајућа река.

Говоримо о догађајима од пре 3.5 милијарде година, када је клима на Црвеној планети била далеко умеренија.

На основу материјала који је прикупио ровер Истрајност, научници су сада сигурни да се на ушћу реке у језеро вода успоравала, па се седиментацијом формирала делта - својеврсно речно острвце каквих има широм планете Земље.

Могуће је да су у таквим условима живели микроорганизми и да су њихови трагови сачувани.

„Људи ме питају шта је ту ново, зар нисмо и раније знали да у кратеру Језеро постоји делта - и одговор је да нисмо знали, могли смо само да претпоставимо на основу снимака из орбите, али сада када смо на лицу места, апсолутно смо сигурни", каже професор Санџив Гупта са Империјалног колеџа у Лондону, један од коаутора научног рада.

„Могуће је да је у питању алувијална лепеза", каже.

То је акумулација седимената лепезастог облика - врх је тачка извора седимената, а настаје захваљујући природним појавама као што су јаке, брзе поплаве.

Међутим, то није погодна средина за живот.

Микроби на Марсу, под условом да су постојали, више би волели да живе у мирнијим водама, рецимо у околини делте.

Perseverance rover

Аутор фотографије, NASA/JPL-CALTECH/MSSS

Потпис испод фотографије, Ровер Истрајност сакупља камење како би их донео на Земљу

Ровер Истрајност слетео је на Марс неколико километара од главне делте, а одатле има примамљив поглед кроз телескоп, нарочито у правцу брдашцета под називом Кодиак.

Брдашце је класичан пример формирања делте седиментацијом.

Има хоризонталне слојеве, сачињене од ситних седимената које је река нанела када је успела да добаци најдаље од ушћа у језеро које се налазило у кратеру Језеро.

Осим тога, постоје „препреке" у виду удубљења на које су седименти наилазили док су се спуштали низ падине делте која је постајала све већа.

Даље у висину, налазе се „горњи слојеви", такође хоризонтални, сачињени од седимената које је река нанела након што се делта проширила.

На врху Кодиака и главне делте у кратеру Језеро има много стена.

Оне сведоче о поплавама које су се десиле давно, вероватно када се вода тек појавила у кратеру.

Foresets

Аутор фотографије, Sanjeev Gupta

Потпис испод фотографије, Пример са планете Земље (Синајско полуострво, Египат), показује препреке у виду удубљења на очуваној делти

„Нешто се променило у хидрологији [Марса], могуће да је имало везе са климом, али то не знамо", каже професор Гупта.

„Међутим, стене је могло да помери само нешто попут поплаве, можда су постојала глечерска језера из којих су се плавне воде сливале у кратер Језеро", додаје.

Како подсећа, изливне поплаве глечерских језера дешавају се и на Земљи, на пример, на Хималајима.

„У басену реке Ганг у Индији, стене су помешане са речним песком и то на местима где је било оваквих поплава", објашњава он за ББЦ.

Тим научника који управља ровером Истрајност послаже робота у подножје главне делте како би извршио бушење тла, за које се верује да је сачињено од фино уситњених карбонатних стена.

Ровер ће такође истражити прстен карбонатних стена око обода кратера Језеро, за које се верује да су представљале обалу језера и то у време када је било најдубље.

grafika

Ровер Истрајност сада има задатак да прикупи и спакује више од две десетине узорака камења са различитих локација.

Камење ће стићи на Земљу почетком 2030-их година, када ће бити испитани у лабораторијама.

Тада ћемо коначно имати одговор на питање постоје ли микроскопски трагови живота на површини Марса.

Подухват доношења камења са Марса се планира, и то далеко унапред.

НАСА и њихови партнери из Европске свемирске агенције послаће још један ровер, и то британске производње, са задатком да преузме узорке са места где ће их ровер Истрајност оставити.

Он ће покупити камење и пребацити их у ракету која ће се испалити у орбиту Марса, где ће чекати теретни свемирски брод који ће их донети на Земљу.

„Предстоји нам најузбудљивија фаза истраживања Марса", каже Сју Хорн, директорка за истраживања свемира Британске свемирске агенције.

„Сан о испитивању узорака са Црвене планете ускоро ће постати стварност, а тестирање система за кретање ровера који ће их покупити са Марса почиње следећег месеца", додаје.

Presentational grey line

Живот у Језеру - месту по којем је кратер на Марсу добио назив

Потпис испод видеа, Како изгледа живот у Језеру, месту по коме је кратер на Марсу добио име
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]