Корона вирус и ивермектин: Како су лажни научни подаци створили „чудотворни“ лек против Ковида

Ивермектин се назива „чудотворним" леком против корона вируса, који заговарају противници вакцине, а препоручују здравствене власти у неким земљама.

Али ББЦ је открио да постоје озбиљне грешке у великом броју кључних студија на које се ослањају заговорници овог лека.

Већ више година, ивермектин је кључни анти-паразитски лек који се користи за лечење људи и животиња.

Али током пандемије, неки заговорници лека почели су гласно да га пропагирају за нешто друго - борбу против Ковида-19 и спречавање смрти.

Здравствене власти у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и Европској унији откриле су да нема довољно доказа за употребу овог лека против ковида, али хиљаде присталица, од којих су многи антивакцинашки активисти, наставили су енергично да заговарају његову употребу.

Чланови група на друштвеним мрежама размењују савете о томе како набавити лек, препоручујући чак и верзију која се користи за животиње.

Помама за ивермектином - заснована на снази веровања у истраживања - навела је велики број људи широм света да га узимају.

Заговарачи овог лека указују на велики број научних студија и често тврде да се ти докази игноришу или заташкавају.

Али анализа коју је спровела група независних научника довела је до озбиљне сумње у тај корпус истраживања.

ББЦ извештава да више од трећине од 26 великих испитивања овог лека за употребу против ковида садржи озбиљне грешке или знакове потенцијалне намештања.

Ниједно од преосталих испитивања не садржи убедљиве доказе о ефикасности ивермектина.

Доктор Кајл Шелдрик, члан групе која је истраживала ове студије, изјавио је да нису пронашли „ниједно клиничко испитивање" које тврди да ивермектин спречава смрт од ковида а да оно није садржало „или очигледне знакове фабрикације или толико крупне грешке да се доводи у питање читава студија".

У крупне проблеме спадају:

Сви научници у овој групи - доктор Гидеон Мејеровиц-Кац, доктор Џејмс Хедерс, доктор Ник Браун и доктор Шелдрик - имају искуства у разоткривању непоузданих научних података.

Они током пандемије сарађују на даљину на незваничној и добровољној бази.

Оформили су групу која се поближе бави студијама о ивермектину пошто је студент биомедицине Џек Лоренс запазио проблеме у утицајној студији из Египта.

Између осталог, студија је обухватала пацијенте за које се испоставило да су умрли пре него што је уопште почело испитивање.

Ова студија је у међувремену повучена из часописа који ју је објавио.

Група независних научника проучила је буквално свако „рандомизовано контролисано испитивање" (РЦТ) о ивермектину и Ковиду - што су у теорији докази највишег квалитета.

Међу њима су и све кључне студије на које се редовно позивају заговарачи овог лека.

За РЦТ-ове се насумично бирају људи који добијају или лек који се испитује или плацебо - лажни лек без активних својстава.

Тим је проучио и шест посебно утицајних опсервационих испитивања.

Овај тип испитивања истражује шта се дешава са људима који и иначе узимају лек, тако да може да буде пристрасан због врста пацијената који се одлучују за овај начин лечења.

Од укупно 26 проучених студија, пет је садржало податке који су вероватно лажирани - на пример, појављивале су се буквално немогуће бројке или низови идентичних пацијената који су само копирани.

У наредних пет нађени су крупни знакови да нешто није у реду.

Бројке нису давале правилан збир, проценти су били погрешно израчунати или локалне здравствене власти нису ни знале да су студије уопште спроведене.

Уз сва ова проблематична испитивања, 14 аутора студија на молбу није поново послало њихове податке.

Независни научници су то означили као вероватни показатељ преваре.

Узорак испитивања које је проучила ова независна група садржао је и неке студије високог квалитета из свих крајева света.

Али највећи проблеми јављали су се искључиво у студијама које су износиле крупне тврдње у вези са ивермектином.

Штавише, што је јача била тврдња што се тиче спасених живота или спречених заражавања, веће су биле нерегуларности које су сугерисале да би студија могла да буде лажирана или неважећа, открили су истраживачи.

Иако је изузетно тешко искључити фактор људске грешке из ових испитивања, доктор Шелдрик, истраживач са Универзитета Новог Јужног Велса у Сиднеју, сматра да је врло вероватно да су макар нека од њих свесно изманипулисана.

Испоставило се да скорашња студија у Либану има читаве блокове детаља о 11 пацијената коју су упорно копирани и пребацивани на друга места - сугеришући да многи од наводних пацијената из испитивања заправо не постоје.

Аутори студије рекли су за ББЦ да је „оригинални сет података преправљен, саботиран или погрешно убачен у коначни фајл" и да су они повукли студију из научног часописа који ју је објавио.

Друга студија из Ирана наизглед је показивала да ивермектин спречава смрт људи од корона вируса.

Али научници који су је истражили наишли су на проблеме.

Забелешке о томе колико гвожђа садржи крв пацијената садржали су бројке у низу до ког је мало вероватно дошло природним путем.

А испоставило се и да су пацијенти који су добили плацебо имали много нижи степен кисеоника у крви пре него што је започето испитивање од оних који су добили ивермектин.

Они су, дакле, већ били болеснији и статистички склонији умирању.

Али овај образац понављао се у широком дијапазону других мерења.

Људи са „лошим" мерама завршавали би у групи са плацебом, они са „добрим" мерама у групи са ивермектином.

Вероватноћа да се ово деси насумично приликом свих тих испитивања бескрајно је мала, рекао је доктор Шелдрик.

Доктор Мортеза Ниаи, који је предводио студију у Ирану, бранио је ове резултате и методологију, и није са сложио са проблемима на које му је указано.

Додао је да је „веома нормално видети такву рандомизацију" кад се узима у обзир много других фактора.

Али испитивања из Либана и Ирана изостављана су из студије коју је спровео Кохрејн - група међународних експерата који проучавају научне доказе - зато што су биле „веома лоше изведене студије".

Целокупни приказ закључио је да нема доказа о користи од ивермектина кад је у питању ковид.

Највећа и најквалитетнија до сада објављена студија о ивермектину је испитивање Тугедер са Универзитета Макмастерс из Канаде.

Она је показала да не постоји никаква корист од овог лека у борби против ковида.

Ивермектин се генерално сматра безбедним леком, иако је било неких извештаја о нуспојавама.

Позиви поводом сумњи у тровање ивермектином у САД постали су у великој мери учесталији, али у веома малој основној бази случајева (скок са 435 на 1.143 ове године), а већина тих случајева није била озбиљна.

Пацијенти су повраћали, имали дијареју, халуцинације, збуњеност, поспаност и грчење мишића.

Али може да настане посредна штета од уливања лажног осећаја сигурности људима, нарочито ако одаберу ивермектин уместо да траже болничко лечење или да се најпре вакцинишу.

Докторка Патриша Гарсија, стручњакиња за јавно здравље у Перуу, каже да је у једном тренутку проценила да је 14 од сваких 15 пацијената које је виђала у болници узимало ивермектин и кад би стизали у болницу већ би били „јако, јако болесни".

Велике Фејсбук групе које заговарају ивермектин претвориле су се у форуме за проналажење савета где људи да га купе, као што су препарати намењени животињама.

Неке групе редовно садрже објаве о теоријама завере о заташкавању ивермектина, као и заступање антивакцинашких ставова или наговарање пацијената да напусте болницу ако не добију овај лек.

Ове групе често наводе на прелазак у маргиналније заједнице на енкриптованој апликацији Телеграм.

Неки корисници тих канала координисали су узнемиравање лекара који не препишу ивермектин и усмеравали злостављање према научницима.

Професор Ендрју Хил, са Универзитета у Ливерпулу, написао је утицајан позитиван приказ ивермектина, испрва говорећи да свет треба да се „припреми, набави залихе и буде спреман да одобри овај лек".

Он сада тврди да студије нису прошле тест - али пошто је променио став, на основу нових доказа који су се појавили, био је изложен бруталном злостављању.

Један мали број квалификованих доктора извршио је огроман утицај у расправи о ивермектину.

Ставови истакнутог заговорника лека, доктора Пјера Корија, нису се променили упркос огромним питањима која су се јавила у вези са тим испитивањима.

Он је критиковао „површна тумачења података из испитивања".

Докторка Тес Лаури - докторка медицине специјализована за трудноће и порођаје - основала је Британску групу за развој препоруке ивермектина (Бирд).

Она је тражила да се заустави програм вакцинације и износила непоткрепљене тврдње сугеришући да је вакцина против ковида довела до великог броја смрти, на основу често погрешног тумачења података о безбедности.

Упитана током онлајн панела који докази би је убедили да ивермектин не функционише, она је одговорила:

„Ивермектин функционише. Ништа ме неће убедити у супротно."

Она је за ББЦ рекла: „Једини проблем са базом доказа су немилосрдни напори да се они поткопају."

Људе широм света на коришћење ивермектина испочетка није навело противљење вакцинама, већ њихов недостатак.

Лек је у различитим фазама био одобрен, препоручен или преписан за Ковид у Индији, Јужној Африци, Перуу и већем делу остатка Латинске Америке, баш као и у Словачкој.

Здравствене власти у Перуу и Индији у међувремену су престале да препоручују ивермектин у смерницама за лечење.

У фебруару је Мерк - једна од компанија која производи овај лек - саопштила да „нема научних основа за његово потенцијално терапеутско дејство против Ковида-19".

У Јужној Африци, овај лек је постао бојно поље - лекари указују на недостатак доказа, али многи пацијенти ипак очајнички желе да дођу до лека, јер је вакцинација спорадична и проблематична.

Једна лекарка опште праксе описала је рођаку, медицинску сестру, која није отишла на заказану вакцинацију против корона вируса на коју је имала право и потом се заразила вирусом.

„Кад јој се стање погоршало, уместо да оде на редован преглед и добије правилну терапију, сама се лечила ивермектином", рекла је она.

„Уместо да се консултује са лекаром, наставила је да узима ивермектин и набавила је кућни кисеоник.

„Кад сам чула колико јој је ниска њена сатурација кисеоником (66 одсто), преклињала сам њену ћерку да је одведе на хитан пријем."

„Испрва су оклевали, али сам их на крају убедила да ипак оду. Преминула је после неколико сати."

Додатно извештавање: Шрути Менон

Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]