Сексуалност: Зашто се више жена него мушкараца идентификује као сексуално флуидно

Начин на који размишљамо о сексуалности се мења.

Док је некада постојала једна, добро позната дугина застава Прајда, данас постоји читав дијапазон шарених застава који представља диверзитет у оријентацијама.

Чини се да су људи све отворенији за расправу о властитој сексуалности, а све више неконвенционалних, чак и некада „невидљивих", идентитета улази у главнотоковски дискурс.

Уз отворени дијалог, сексуални идентитети постају мање ригидни и флуиднији.

Али нови подаци указују на то да је ова промена изразитија у једној групи: у многим земљама, жене сада прихватају сексуалну флуидност у много већој мери него у прошлости, а значајније него мушкарци свеукупно.

Шта, дакле, показује овај раскорак?

Стручњаци верују да постоје многи фактори који утичу на овај развој догађаја, нарочито промене у друштвеној клими које су омогућиле женама да изађу из конвенционалних родних улога и идентитета.

Са тим новим увидима, међутим, и даље остаје питање: шта ово значи за сексуалну флуидност у будућности свих родова?

Значајни преокрет

Шон Меси и његове колеге из Бингамтонске лабораторије за истраживање људске сексуалности у Њујорку проучавају сексуално понашање скоро читаву деценију.

У свакој њиховој студији, од учесника су тражили да се изјасне о сопственој сексуалној оријентацији и роду.

Никад раније нису пратили како су се током времена ти подаци мењали - све док Меси и колеге недавно нису схватили да седе на ризници информација о сексуалној привлачности.

„Помислили смо, види ти то, сакупљали смо све ове податке десет година", каже Меси, ванредни професор женских, родних и сексуалних студија на Универзитету Бингамтон.

„Зашто се не бисмо вратили и погледали је ли било неких трендова?".

Они су открили да су, између 2011. и 2019. године, жене студентског годишта све више почеле да се удаљавају од искључиве хетеросексуалности.

Пре две године, 65 одсто жена пријавило је да их привлаче само мушкарци, што је значајан пад у односу на 77 одсто из 2011. године.

Број жена које имају секс само са мушкарцима такође је током тих година опао.

За то време, оно што је привлачило мушкарце и њихово сексуално понашање остали су у истом временском периоду углавном непромењени: око 85 одсто њих пријавило је да их сексуално привлаче искључиво жене, а близу 90 одсто пријавило је упуштање у секс искључиво са женама.

Друге анкете из других делова света, између осталих и у Великој Британији и Холандији, показале су сличне резултате.

Свуда је више жена, из године у годину, пријављивало да их привлачи исти пол, него мушкарци.

Моћ и слобода

„Све је ово исувише компликовано да би се приписало само једној ствари", каже Елизабет Морган, ванредна професорка психологије са Спрингфилдског колеџа у Масачусетсу, у САД.

Али родне улоге - и како су се обе мењале или се нису мењале - могле би да буду значајан фактор.

Меси и његове колеге значајан преокрет углавном приписују културолошким променама, као што су напредак феминизма и женског покрета, а оба су значајно променила социо-политички пејзаж у последњих неколико деценија.

Међутим, ове промене утицале су различито на мушкарце и на жене.

„Дошло је до великог напретка у вези са родном улогом жена", каже Меси.

Иако он не искључује утицај ЛГБТ покрета на људе који се идентификују као сексуално флуидни данас, Меси верује да феминизам и женски покрет играју улогу у томе зашто се више жена него мушкараца идентификује тако - посебно зато што није било еквивалентног мушког покрета који би мушкарцима омогућио да изађу из историјских родно заснованих ограничења на исти начин.

„Пре педесет година, нисте могли да имате живот ако се нисте удали за мушкарца и скрасили се зато што је он морао да вас издржава", додаје Морган.

У том смислу, избегавање искључиве хетеросексуалности могло је да се доживи као део излажења жене из традиционалне родне улоге."

За то време, како су жене успевале да се изборе за више слободе, мушке родне улоге су остале релативно статичне, будући да они настављају да држе моћ у друштву.

„Мушкарци морају да одрже изразито мужевну родну улогу како би задржали ту моћ, а део те мушкости је хетеросексуалност", каже Морган.

Изражавање интересовања за исти пол могло би да умањи ту моћ.

Као што то Меси каже, мушкост је „крхак концепт".

Њега може да „наруши" привлачност према истом полу.

Сексуални тренерка и едукаторка Вајолет Тарнинг (24) такође истиче „фетишизацију" две жене које воде љубав или се мувају, нарочито док их гледа мушкарац.

То је учинило истополну сексуалну привлачност међу женама друштвено прихватљивијом, мада из погрешних разлога.

За то време, чини се да људи налазе идеју двојице мушкараца који имају секс много мање привлачном.

Студија из 2019. године која се бавила ставовима према геј мушкарцима и женама у 23 земље, показала је да су, широм света, „геј мушкарци невољенији од лезбејки".

Отворени дијалог

Простори у којима жене могу отворено да говоре о својој сексуалности такође су се временом ширили.

Кад је Лиса Дајмонд, професорка психологије и родних студија са Универзитета у Јути, у САД, раних деведесетих почела да проучава сексуалну флуидност, њено истраживање било је усредсређено на мушкарце.

Многи учесници студија, каже она, потицали су из група за подршку гејевима, углавном са мушким члановима, тако да је „истраживачима било лакше да пронађу мушкарце".

Али Дајмонд је желела да проучи женску сексуалност.

Започела је студију у којој је испитала 100 жена у вези са њиховом сексуалношћу и понашањем сваке две године током једне читаве деценије.

Њена књига, Сексуална флуидност: Разумевање женске љубави и пожуде, објављена је 2008. године.

Она говори о томе како су за неке жене љубав и привлачност флуидни и могу временом да се мењају.

То је било у супротности са претходним правцем размишљања које је описивало сексуалну оријентацију као ригидну - што је становиште које су оне студије на мушкарцима које је Дајмонд пронашла само подржавали.

Негде у време објављивања њене књиге, америчке славне личности које су претходно излазиле са мушкарцима, као Синтија Никсон и Марија Бело, изашле су у јавност са својим искуством да их више привлачи исти пол.

Опра Винфри је потом позвала Дајмонд у своју емисију да говори о женској сексуалној флуидности.

Концепт и пракса су и званично ушли у главнотоковски дијалог.

Уз то, Тарнинг истиче да се језик развио тако обухвати жене као сексуално небинарне.

На пример, Тарнинг каже да је њена лезбејска партнерка имала „Геј стрејт алијансу" (ГСА) у средњој школи, негде око 2007. године.

Та дефиниција подстицала је на бинарни избор - чланови су били или геј или стрејт, без правих опција за оне који би могли да се идентификују као нешто између - а није било ни речи која је конкретно обележавала женску сексуалност, са „Л" које је упадљиво недостајало из акронима ГСА.

„Сада као да сви имају опцију да се идентификују као квир, зато што је то постало толико прихваћено", каже Тарнинг, која наводи да су се језик и терминологија развили тако да укључе људи свих родова - међу којима и жене.

Шта је будућност сексуалне флуидности?

Сексуална флуидност је можда на путу да уђе у мужевније просторе.

На ТикТоку је постало популарно за младе, стрејт мушкарце да глуме гејеве у ауторским видеима.

Њиховим углавном женским пратиоцима се то свиђа, према чланку из Њујорк тајмса који је писао о овом тренду.

Без обзира на то да ли су ови аутори заиста опуштени док играју квирове или то раде због кликова, тај тренд и даље показује да се ставови о мушкости мењају, што би могло да доведе до тога да у будућности више мушкараца прихвати сексуалну флуидност.

Сексуално флуидне жене такође би могле да помогну да се томе утре пут.

Више жена које отворено говоре о својим флуидним оријентацијама значи да ће више људи причати о алтернативама уопштено ригидној сексуалности.

„Наша култура везује велику срамоту за сексуалност", каже Дајмонд.

„Све што олакшава људима и чини им друштвено прихватљивијим да се баве својим пожудама на начин који не осуђује и не посрамљује", додаје она, има потенцијал да отвори њихове сексуалне могућности - или макар да им омогући да поразмисле о идеји да то учине.

„Морамо да почнемо да ослобађамо мушкарце обавезне хетеросексуалности и традиционалне мушкости", додаје Меси.

„А то би могло да има другачији резултат или можда да има сличан резултат као код жена кад је у питању омогућавање више диверзитета у сексуалности."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]