Олимпијске игре: Како су два атлетичара после више од 100 година поделила злато - фарса или суштина спортског духа

„Може бити само један", слоган је филма Горштак из 1986. године, али се претходних деценија често употребљава у описивању спортских надметања како би се осликала жеља такмичара да победе конкуренцију.

По много чему овогодишње Олимпијске игре у Јапану представљају преседан - осим нових спортова, одсуства публике и једногодишњег одлагања, научили смо да ипак не мора бити само један.

Одлука скакача у вис Мутаза Еса Баршима из Катара и Ђанмарка Тамберија из Италије да поделе златну медаљу у тој дисциплини, што се није десило од десетобоја и петобоја на Олимпијским играма у Стокхолму 1912 , изазвала је бројне и опречне коментаре међу љубитељима спорта.

Док једни тврде да је ово „највећа фарса на Олимпијским играма", други сматрају да су двојица атлетичара послала снажну поруку у духу олимпизма, фер плеја и пријатељства.

Како се дошло до два злата?

Тамбери и Баршим су остали усамљени у борби за златну медаљу, пошто су обојица прескочила лествицу на висини од 2,37 метара.

Белорус Максим Недасекау је учинио исто, али је морао да се задовољи бронзом пошто је има више неуспешних покушаја од њих двојице.

Италијан и такмичар из Катара из по три покушаја нису успели да прескоче лествицу постављену на 2,39 метара, чиме би изједначили олимпијски рекорд, и судије су им понудиле да наставе да скачу или да одаберу да поделе златно одличје.

„Можемо ли да добијемо два злата", упитао је Баршим судију и добио је потврдан одговор.

„Само смо се погледали и све је било јасно - нема потребе да још скачемо", истакао је Баршим после освајања златне медаље.

„Ово је више од спорта, на овај начин шаљемо поруку млађим генерацијама", додао је.

Тамбери је био изузетно емотиван и потрчао је у загрљај ривалу и пријатељу са којим је поделио златну медаљу.

„И даље не могу да верујем шта се догодило.

„Чак је лепши осећај поделити медаљу са пријатељем, заиста је магично", изјавио је Италијан по окончању такмичења.

Он је пропустио Игре у Бразилу 2016. јер је неколико недеља уочи такмичења доживео тешку повреду ноге.

„Тада су ми рекли да можда више нећу моћи да се такмичим, прешао сам дуг пут до овог тренутка", поручио је он.

Успео је да се припреми за 2021, а гипс који је носио док се опорављао поставио је на атлетску стазу недалеко од места где је започињао скокове.

Шта пише у правилима?

Иако се овакве сцене ретко виђају на Олимпијским играма, атлетичари и организатори формално нису прекршили правила такмичења.

Предвиђено је да се победник у случају истог резултата два скакача у вис одлучује додатном рундом.

Висина која се прескаче се подиже, а потом спушта док један од такмичара не прескочи тражену висину - сваки од финалиста има по један покушај да прескочи одређену висину.

Међутим, сектор 26.8.4 Техничких правила за скок у вис који објављује Свет атлетике предвиђа да надметање може бити окончано нерешеним исходом уколико такмичари одлуче да више не скачу.

Дискусија на друштвеним мрежама - од подршке до осуде

Спортски новинар аустралијског огранка агенције Асошиејтед Прес Дарен Волтон сматра да овај преседан представља „највећу фарсу Олимпијских игара" и иронично је позвао организаторе да „откажу финала и дају свим учесницима златне медаље".

„Дакле, имамо пенале у фудбалу, супер тајбрејкове у тенису, стоте делове секунде које одлучују победнике у пливању, бициклизму и трчању, али организатори Олимпијских игара у Токију су решили да доделе ДВА злата у скоку у вис", написао је он на Твитеру.

Слично мишљење изнео је Тревор Лонг, новинар Канала 9, који је рекао да је подела злата „запањујућа".

„Спортистима је препуштено да одлуче да ли ће поделити злато или ће наставити да скачу?

„Изгледа веома чудно, иако су обојица била сјајна", поручио је путем свог Твитер налога овај новинар.

Неки од корисника друштвених мрежа критиковали су ову одлуку организатора, а као главни аргумент навели су чињеницу да је „седам голфера морало да учествује у доигравању за бронзану медаљу".

За поједине навијаче оваква одлука нарушава олимпијске вредност и значај победе на Играма.

Међутим, било је и оних попут Гејвана Рајлија, новинара Вирџин Медија Њуза, који сматрају да је њихова одлука представљала „есенцију спортског духа".

На званичном Твитер налогу телевизијске куће НБЦ за Олимпијске игре у Токију написали су да је њихова реакција када су сазнали да су обојица освојила злато „све оно што волимо у вези са спортом".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]